- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Šta kaže Konfučije?
B92 08.11.2010 12:39
Konfučije, ili u prevodu „Učitelj Kung“ je živeo 551-479. pre nove ere, bio je kineski mislilac i filizof čija su učenja ostala duboko u osnovi azijske misli i života. Najpoznatiji izvor njegovih mudrosti jesu „Analekti“, delo koje je sastavljeno mnogo godina nakon njegove smrti. Neke njegove misli su univerzalne i vanvremenske, imaju istovetnu važnost kao i dana kada ih je izgovorio.
Konfučije kaže...
1. „Nikad ne nameći drugome ono što sebi ne želiš.“
Ovo je zlatno pravilo saosećanja. Ne saosećanja kao sažaljevanja jer to nije pravo saosećanje. U pravom smislu, saosećanje je posmatranje drugoga kao 100% ravnog i jednakog sebi (vrednosnim sistemom, ne površinom). Tako nikoga ne možete povrediti a da istovremeno ne povredite sebe. To nikako ne znači da gubite svoju individualnost, naprotiv, samo je primećujete i poklanjate drugome.
2. „Pravo znanje je umeti primetiti razmere neznanja nekog drugog.“
Neznanje je voljno izbegavanje ili odbijanje saznavanja. To znači ne proširiti svoje vidike da bi se došlo do sveobuhvatnije istine. Primer bi bilo rasisti koji ne uviđaju da smo zaista svi jednaki. Krajnja istina bi bila ona bez neznanja, ona gde se sreću svest i sve što postoji. U budizmu se neznanje (Avidyā) smatra najdubljom patnjom. Još jedna Konfučijeva je: „Neznanje je noć uma, ali noć bez zvezda i meseca.“
3. „Čujem i zaboravljam. Vidim i sećam se. Činim i razumem.“
Suština je da moramo sami nešto iskusiti da bismo ga potpuno razumeli. Ako slušamo nešto, to može biti zanimljivo. Ako gledamo može biti lepo. Ali samo ako se nama nešto dešava, možemo znati kakvo je u biti. Zamislite nešto divno kao Olimpijsku medalju ili nešto poražavajuće kao smrt voljene osobe. Da li možete razumeti gledanjem ili slušanjem ili morate proževite da biste razumeli?
4. „Sve poseduje lepotu, ali je ne vide svi.“
Odbacivanje unutarnje maske kroz koju posmatramo i ocenjujemo svet. Potrebno je gledati stvari onakve kakve jesu zapravo. Kao novorođenče. Tada ćemo ponovo moći da vidimo, bez da stavljamo etikete. Kada uspemo u tome, vidimo da sve u prirodi stoji baš kako treba. U svojoj prirodnoj lepoti.
5. „Superioran čovek je svestan ispravnosti, inferioran je svestan prednosti.“
Još jedna odgovarajuća izreka je: „Cilj superioronog čoveka je istina.“ Govori se o vrednosti integriteta. Da li delamo kroz naše znanje ili se savijamo i prilagođavamo da bismo izvukli prednost. Da li igramo fer igru ili perfidno taktiziramo.
6. „Kuda god išli, idite srcem.“
Čemu se god posvetili, potrebno je da se potpuno predamo. To je srž Carpe Diem (Uhvati dan) maksime. To je sigurno najbolji način da se zadovoljimo onim čime se bavimo.
7. „Najveća slava nije u tome da nikad ne padnemo, već da ustanemo svaki put kad padnemo.“
Ne postoje neuspesi već samo važna i korisna iskustva. Tomas Edison je rekao za izum sijalice: „Nisam omanuo, već sam pronašao milion načina na koje neće uspeti.“ Bitno je biti uporan i naučiti, poboljšati se i na kraju uspeti. Odgovarajuća izreka je i: „Čovek koji pogreši a ne ispravi grešku, čini još jednu.“
8. „Onaj koji uči a ne misli je izgubljen. Onaj koji misli a ne uči je u velikoj opasnosti.“
Odraz onoga što učimo razmišljanjem i povezanost sa samim učenjem. Učenje je jedino uspešno kada ga povežemo sa umom. Ako postoji potreba ili problem, potrebno je primeniti i povezati znanje sa odrazom, iskustvom i izbegavati slepo praćenje bilo kog znanja kojem ne proveravamo važnost i istinitost.
9. „Onaj koji želi da usavrši rad mora prvo naoštriti sredstva.“
Ovaj citat se odnosi na planiranje i pripremu. Potrebno je unaprediti sopstvena znanja i veštine. Ako želimo da držimo govor moramo se naučiti veštini komunikacije.
10. „Ako pogledamo u svoje srce i zaključimo da je sve u redu, zbog čega bismo brinuli? Čega bismo se plašili?“
Osnovni rad je rad na samom sebi. Kada naiđemo na čoveka drugačijeg karaktera, okrenemo se sebi i preispitamo se. Rešenje nikad nije „tamo negde“. To je proces koji ide iznutra ka napolje. Sreća i uspeh se pronalaze samo radom na sebi. Takođe se naglašava da je potrebno zaviriti u sebe i sebe potpuno spoznati.
B92 08.11.2010 12:39
Konfučije, ili u prevodu „Učitelj Kung“ je živeo 551-479. pre nove ere, bio je kineski mislilac i filizof čija su učenja ostala duboko u osnovi azijske misli i života. Najpoznatiji izvor njegovih mudrosti jesu „Analekti“, delo koje je sastavljeno mnogo godina nakon njegove smrti. Neke njegove misli su univerzalne i vanvremenske, imaju istovetnu važnost kao i dana kada ih je izgovorio.
Konfučije kaže...
1. „Nikad ne nameći drugome ono što sebi ne želiš.“
Ovo je zlatno pravilo saosećanja. Ne saosećanja kao sažaljevanja jer to nije pravo saosećanje. U pravom smislu, saosećanje je posmatranje drugoga kao 100% ravnog i jednakog sebi (vrednosnim sistemom, ne površinom). Tako nikoga ne možete povrediti a da istovremeno ne povredite sebe. To nikako ne znači da gubite svoju individualnost, naprotiv, samo je primećujete i poklanjate drugome.
2. „Pravo znanje je umeti primetiti razmere neznanja nekog drugog.“
Neznanje je voljno izbegavanje ili odbijanje saznavanja. To znači ne proširiti svoje vidike da bi se došlo do sveobuhvatnije istine. Primer bi bilo rasisti koji ne uviđaju da smo zaista svi jednaki. Krajnja istina bi bila ona bez neznanja, ona gde se sreću svest i sve što postoji. U budizmu se neznanje (Avidyā) smatra najdubljom patnjom. Još jedna Konfučijeva je: „Neznanje je noć uma, ali noć bez zvezda i meseca.“
3. „Čujem i zaboravljam. Vidim i sećam se. Činim i razumem.“
Suština je da moramo sami nešto iskusiti da bismo ga potpuno razumeli. Ako slušamo nešto, to može biti zanimljivo. Ako gledamo može biti lepo. Ali samo ako se nama nešto dešava, možemo znati kakvo je u biti. Zamislite nešto divno kao Olimpijsku medalju ili nešto poražavajuće kao smrt voljene osobe. Da li možete razumeti gledanjem ili slušanjem ili morate proževite da biste razumeli?
4. „Sve poseduje lepotu, ali je ne vide svi.“
Odbacivanje unutarnje maske kroz koju posmatramo i ocenjujemo svet. Potrebno je gledati stvari onakve kakve jesu zapravo. Kao novorođenče. Tada ćemo ponovo moći da vidimo, bez da stavljamo etikete. Kada uspemo u tome, vidimo da sve u prirodi stoji baš kako treba. U svojoj prirodnoj lepoti.
5. „Superioran čovek je svestan ispravnosti, inferioran je svestan prednosti.“
Još jedna odgovarajuća izreka je: „Cilj superioronog čoveka je istina.“ Govori se o vrednosti integriteta. Da li delamo kroz naše znanje ili se savijamo i prilagođavamo da bismo izvukli prednost. Da li igramo fer igru ili perfidno taktiziramo.
6. „Kuda god išli, idite srcem.“
Čemu se god posvetili, potrebno je da se potpuno predamo. To je srž Carpe Diem (Uhvati dan) maksime. To je sigurno najbolji način da se zadovoljimo onim čime se bavimo.
7. „Najveća slava nije u tome da nikad ne padnemo, već da ustanemo svaki put kad padnemo.“
Ne postoje neuspesi već samo važna i korisna iskustva. Tomas Edison je rekao za izum sijalice: „Nisam omanuo, već sam pronašao milion načina na koje neće uspeti.“ Bitno je biti uporan i naučiti, poboljšati se i na kraju uspeti. Odgovarajuća izreka je i: „Čovek koji pogreši a ne ispravi grešku, čini još jednu.“
8. „Onaj koji uči a ne misli je izgubljen. Onaj koji misli a ne uči je u velikoj opasnosti.“
Odraz onoga što učimo razmišljanjem i povezanost sa samim učenjem. Učenje je jedino uspešno kada ga povežemo sa umom. Ako postoji potreba ili problem, potrebno je primeniti i povezati znanje sa odrazom, iskustvom i izbegavati slepo praćenje bilo kog znanja kojem ne proveravamo važnost i istinitost.
9. „Onaj koji želi da usavrši rad mora prvo naoštriti sredstva.“
Ovaj citat se odnosi na planiranje i pripremu. Potrebno je unaprediti sopstvena znanja i veštine. Ako želimo da držimo govor moramo se naučiti veštini komunikacije.
10. „Ako pogledamo u svoje srce i zaključimo da je sve u redu, zbog čega bismo brinuli? Čega bismo se plašili?“
Osnovni rad je rad na samom sebi. Kada naiđemo na čoveka drugačijeg karaktera, okrenemo se sebi i preispitamo se. Rešenje nikad nije „tamo negde“. To je proces koji ide iznutra ka napolje. Sreća i uspeh se pronalaze samo radom na sebi. Takođe se naglašava da je potrebno zaviriti u sebe i sebe potpuno spoznati.