Šta je zasvetlelo iznad Srbije?
Izvor: B92 15. novembar 2010.
U ekskluzivnom razgovoru sa naučnicima sa Astronomske opservatorije u Beogradu objašnjavamo šta se desilo pre neki dan na nebu iznad Srbije. Za nas detalje donosi dr Milan Bogosavljević, tehnički direktor Astronomske stanice Vidojevica.
slika 1 (foto: Astronomska opservatorija Beograd)
Pojavu blistavog meteora („zvezde padalice“) u petak 12. novembra 2010 oko 19:30 časova prijavili su mnogi građani na široj teritoriji juga Srbije. Kako su preneli mediji u petak i subotu (12. i 13. novembra 2010) visok sjaj meteora i bučna eksplozija je opažena u regionu Leskovca, Vranja, Bujanovca i Preševa.
"Astronomska opservatorija u Beogradu je na svojoj stanici na planini Vidojevici kod Prokuplja uspela da dobije za sada jedini poznati snimak ovog meteora. Meteori su česta prirodna pojava i samo u retkim slučajevima dostignu jak sjaj i uspeju da „prežive“ pad kroz atmosferu i dospu na tle. Nakon pada meteoriti ne predstavljaju nikakvu opasnost." - kaže dr Milan Bogosavljević.
Na osnovu preliminarne analize snimka se zaključuje da se meteor na nebu pojavio u 19:27 časova i kretao visoko u atmosferi u pravcu južno od Prokuplja, a jugo-zapadno od Leskovca i Vranja. Za sada nije moguće tačno reći da li je meteorit zaista pao na teritoriju Srbije. Detaljnija istraživanja su u toku. Bučna eksplozija i potres, koji su građani prijavili, je najverovatnije posledica udarnog talasa tokom raspadanja meteora pri velikoj brzini u atmosferi.
Dr Bogosavljević između ostalog objašnjava i opremu kojom su ovi snimci načinjeni: "Kamera kojom je snimljen meteor puštena je u rad pre dve nedelje na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja i već daje odlične rezultate. Projekat izgradnje Astronomske stanice Vidojevica pokrenut je od strane Astronomske opservatorije Beograd, a finansiran je od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj."
Ekipa Astronomske opservatorije u Beogradu, koju vodi dr Milan Bogosavljević, je u subotu i nedelju analizirala snimke automatske Kamere za celo nebo (engleski „All-sky camera“). Kamera je nedavno postavljena na Astronomskoj stanici na planini Vidojevica kod Prokuplja. Ova kamera je nalik osetljivom CCD fotoaparatu, ali sa vrlo širokim vidnim poljem, koja automatski fotografiše celo vidljivo nebo svaki minut, 24 časa dnevno. Na snimku koji je kamera napravila oko 19:26 časova (1 minut pre prolaska meteora) se vide Mesec i mnogobrojne zvezde. Ovaj snimak (Slika 1) objavljujemo radi lakšeg poređenja sa sledećim snimkom od 19:27 kada je detektovan meteor.
Na sledećem snimku koji je kamera napravila u 19:27 (Slika 2), ekspozicijom u trajanju od jednog minuta, se jasno vidi veliki bljesak ovog meteora. U trenutku najjačeg sjaja meteor je bio uočljiviji od Meseca (takođe na slici).
slika 2 (foto: Astronomska opservatorija Beograd)
Po zasebnoj analizi Igora Smolića, saradnika Astronomske opservatorije i Petničke Meteorske Grupe (PMG), bljesak meteora je bio toliko jak da je čak registrovan odraz njegove svetlosti na oblacima iznad Zemuna i Beograda. PMG poseduje specijalnu video kameru za snimanje meteora koja vrši automatska video snimanja svake noći. Ova kamera je postavljena na Institutu za fiziku Beograd koji se nalazi u Zemunu. Ona nije detektovala sam meteor, već kratkotrajno ali snažno povećanje sjaja visokih oblaka, kao odraz bljeska meteora sa velike visine u atmosferi. Bljesak na oblacima je registrovan tačno u 19 časova 27 minuta i 15 sekundi, u isto vreme kada je napravljen i snimak meteora sa Vidojevice.
Ovo dodatno potvrđuje da je reč o meteoru a ne o nekom drugom fenomenu. Meteori se tipično vide kada su na oko 100 km visine u atmosferi iznad Zemljine površine. „Bolidi“ koji eksplodiraju „silaze“ i do visine od 40 km iznad površine. Zbog zakrivljenosti Zemljine površine jedino objekte na takvim visinama je moguće videti istovremeno i iz južne Srbije i sa udaljenosti od oko 250 km, kao na ovom primeru iz Beograda.
Pojmovi
Meteoroid – mali objekat kometskog ili asteriodnog porekla koje se kreće oko Sunca. Veličine su u opsegu od mikrometra do nekoliko metara. Uglavnom su ovi objekti skamenog, gvozdenog ili mešovitog sastava.
Meteor – svetlosna pojava koju izaziva meteoroid koji se kreće velikom brzinom kroz atmosferu planete. Maksimalni sjaj obično dostiže na visinama od 90 do 100 kilometara iznad tla.
Bolid – izuzetno sjajan meteor.
Meteorit – meteorioid ili delovi meteoroida koji su pali na površinu planete.
Brzina meteoroida – može da iznosi od 11 do 72 kilometra po sekundi u atmosferi Zemlje, u zavisnosti od orbite meteorida u odnosu na orbitu Zemlje.
"Na osnovu predstavljenog snimka sa Astronomske stanice Vidojevica i do sada prikupljenih izjava očevidaca moguće je napraviti prvu grubu rekonstrukcija putanje meteora (Slika 3). Detaljnija analiza podataka je u toku. Građanima koji su zainteresovani da učestvuju u traganju za eventualnim ostacima meteora savetuje se da sačekaju sledeće zvanično saopštenje Astronomske opservatorije. U saopštenju će bidi data i okvirna lokacija ukoliko potraga bude potrebna. Napominjemo da postoji velika verovatnoća da je meteor eksplodirao visoko u vazduhu. U tom slučaju je malo verovatno da se mogu naći krupni ostaci na površini. Verovatnije je da se na zemlji nalazi veliki broj sitnih fragmenata meteorita, ali njih je teško identifikovati. Takođe postoji verovatnoća da je meteor preleteo teritoriju Srbije i svoju putanju završio u Makedoniji." - kaže Milan Bogosavljević
Projekat izgradnje Astronomske stanice Vidojevica pokrenut je od strane Astronomske opservatorije Beograd, a finansiran je od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Na Vidojevici se privodi kraju izgradnja teleskopa sa ogledalom od 60cm, a započet je i međunarodni projekat izgradnje velikog teleskopa klase 1.5 metara. Ovaj teleskop će biti najmoderniji instrument te vrste na Balkanu. Kamera kojom je snimljen meteor puštena je u rad pre dve nedelje na Astronomskoj stanici Vidojevica i već daje odlične rezultate.
slika 3 (foto: Astronomska opservatorija Beograd)
Intervju vodio: Nikola Božić, urednik rubrike Nauka na B92 portalu.
Izvor: B92 15. novembar 2010.
U ekskluzivnom razgovoru sa naučnicima sa Astronomske opservatorije u Beogradu objašnjavamo šta se desilo pre neki dan na nebu iznad Srbije. Za nas detalje donosi dr Milan Bogosavljević, tehnički direktor Astronomske stanice Vidojevica.
slika 1 (foto: Astronomska opservatorija Beograd)
Pojavu blistavog meteora („zvezde padalice“) u petak 12. novembra 2010 oko 19:30 časova prijavili su mnogi građani na široj teritoriji juga Srbije. Kako su preneli mediji u petak i subotu (12. i 13. novembra 2010) visok sjaj meteora i bučna eksplozija je opažena u regionu Leskovca, Vranja, Bujanovca i Preševa.
"Astronomska opservatorija u Beogradu je na svojoj stanici na planini Vidojevici kod Prokuplja uspela da dobije za sada jedini poznati snimak ovog meteora. Meteori su česta prirodna pojava i samo u retkim slučajevima dostignu jak sjaj i uspeju da „prežive“ pad kroz atmosferu i dospu na tle. Nakon pada meteoriti ne predstavljaju nikakvu opasnost." - kaže dr Milan Bogosavljević.
Na osnovu preliminarne analize snimka se zaključuje da se meteor na nebu pojavio u 19:27 časova i kretao visoko u atmosferi u pravcu južno od Prokuplja, a jugo-zapadno od Leskovca i Vranja. Za sada nije moguće tačno reći da li je meteorit zaista pao na teritoriju Srbije. Detaljnija istraživanja su u toku. Bučna eksplozija i potres, koji su građani prijavili, je najverovatnije posledica udarnog talasa tokom raspadanja meteora pri velikoj brzini u atmosferi.
Dr Bogosavljević između ostalog objašnjava i opremu kojom su ovi snimci načinjeni: "Kamera kojom je snimljen meteor puštena je u rad pre dve nedelje na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja i već daje odlične rezultate. Projekat izgradnje Astronomske stanice Vidojevica pokrenut je od strane Astronomske opservatorije Beograd, a finansiran je od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj."
Ekipa Astronomske opservatorije u Beogradu, koju vodi dr Milan Bogosavljević, je u subotu i nedelju analizirala snimke automatske Kamere za celo nebo (engleski „All-sky camera“). Kamera je nedavno postavljena na Astronomskoj stanici na planini Vidojevica kod Prokuplja. Ova kamera je nalik osetljivom CCD fotoaparatu, ali sa vrlo širokim vidnim poljem, koja automatski fotografiše celo vidljivo nebo svaki minut, 24 časa dnevno. Na snimku koji je kamera napravila oko 19:26 časova (1 minut pre prolaska meteora) se vide Mesec i mnogobrojne zvezde. Ovaj snimak (Slika 1) objavljujemo radi lakšeg poređenja sa sledećim snimkom od 19:27 kada je detektovan meteor.
Na sledećem snimku koji je kamera napravila u 19:27 (Slika 2), ekspozicijom u trajanju od jednog minuta, se jasno vidi veliki bljesak ovog meteora. U trenutku najjačeg sjaja meteor je bio uočljiviji od Meseca (takođe na slici).
slika 2 (foto: Astronomska opservatorija Beograd)
Po zasebnoj analizi Igora Smolića, saradnika Astronomske opservatorije i Petničke Meteorske Grupe (PMG), bljesak meteora je bio toliko jak da je čak registrovan odraz njegove svetlosti na oblacima iznad Zemuna i Beograda. PMG poseduje specijalnu video kameru za snimanje meteora koja vrši automatska video snimanja svake noći. Ova kamera je postavljena na Institutu za fiziku Beograd koji se nalazi u Zemunu. Ona nije detektovala sam meteor, već kratkotrajno ali snažno povećanje sjaja visokih oblaka, kao odraz bljeska meteora sa velike visine u atmosferi. Bljesak na oblacima je registrovan tačno u 19 časova 27 minuta i 15 sekundi, u isto vreme kada je napravljen i snimak meteora sa Vidojevice.
Ovo dodatno potvrđuje da je reč o meteoru a ne o nekom drugom fenomenu. Meteori se tipično vide kada su na oko 100 km visine u atmosferi iznad Zemljine površine. „Bolidi“ koji eksplodiraju „silaze“ i do visine od 40 km iznad površine. Zbog zakrivljenosti Zemljine površine jedino objekte na takvim visinama je moguće videti istovremeno i iz južne Srbije i sa udaljenosti od oko 250 km, kao na ovom primeru iz Beograda.
Pojmovi
Meteoroid – mali objekat kometskog ili asteriodnog porekla koje se kreće oko Sunca. Veličine su u opsegu od mikrometra do nekoliko metara. Uglavnom su ovi objekti skamenog, gvozdenog ili mešovitog sastava.
Meteor – svetlosna pojava koju izaziva meteoroid koji se kreće velikom brzinom kroz atmosferu planete. Maksimalni sjaj obično dostiže na visinama od 90 do 100 kilometara iznad tla.
Bolid – izuzetno sjajan meteor.
Meteorit – meteorioid ili delovi meteoroida koji su pali na površinu planete.
Brzina meteoroida – može da iznosi od 11 do 72 kilometra po sekundi u atmosferi Zemlje, u zavisnosti od orbite meteorida u odnosu na orbitu Zemlje.
"Na osnovu predstavljenog snimka sa Astronomske stanice Vidojevica i do sada prikupljenih izjava očevidaca moguće je napraviti prvu grubu rekonstrukcija putanje meteora (Slika 3). Detaljnija analiza podataka je u toku. Građanima koji su zainteresovani da učestvuju u traganju za eventualnim ostacima meteora savetuje se da sačekaju sledeće zvanično saopštenje Astronomske opservatorije. U saopštenju će bidi data i okvirna lokacija ukoliko potraga bude potrebna. Napominjemo da postoji velika verovatnoća da je meteor eksplodirao visoko u vazduhu. U tom slučaju je malo verovatno da se mogu naći krupni ostaci na površini. Verovatnije je da se na zemlji nalazi veliki broj sitnih fragmenata meteorita, ali njih je teško identifikovati. Takođe postoji verovatnoća da je meteor preleteo teritoriju Srbije i svoju putanju završio u Makedoniji." - kaže Milan Bogosavljević
Projekat izgradnje Astronomske stanice Vidojevica pokrenut je od strane Astronomske opservatorije Beograd, a finansiran je od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Na Vidojevici se privodi kraju izgradnja teleskopa sa ogledalom od 60cm, a započet je i međunarodni projekat izgradnje velikog teleskopa klase 1.5 metara. Ovaj teleskop će biti najmoderniji instrument te vrste na Balkanu. Kamera kojom je snimljen meteor puštena je u rad pre dve nedelje na Astronomskoj stanici Vidojevica i već daje odlične rezultate.
slika 3 (foto: Astronomska opservatorija Beograd)
Intervju vodio: Nikola Božić, urednik rubrike Nauka na B92 portalu.