- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 253
Šta je trem, šta balkon, šta veranda, šta patio, a šta paluba?
Bilo da je proleće, leto, jesen ili zima, divno je ako možete da uživate na otvorenom, čak i ako je to samo trem, balkon, veranda, patio ili paluba. A kad smo već kod toga, znate li koja je razlika između svih ovih termina, koji uglavnom označavaju različite životne prostore, na otvorenom? Ništa strašno ako ne znate, ostanite sa nama, a mi ćemo se potruditi da razjasnimo.
U određenoj meri, svi su oni slični i često te termine koristimo naizmenično. Ipak, slični jesu, ali isti – nisu, pa ih ne možemo koristiti kao sinonime. Jer zapravo, postoje jasne razlike među otvorenim prostorima koje ovi termini označavaju.
Često čujemo kako ljudi pričaju o sedenju na tremu na kraju dugog i napornog dana. Ali šta je, u stvari, trem? Tremovi su specifične spoljašnje površine tipične za dizajn kuća na zapadu iz 1990-ih, mada ih je bilo i ranije. Obično su to niske, natkrivene konstrukcije, smeštene na ulazu u kuću ili zgradu.
Tremovi mogu biti otvorene strukture bez prozora, ali i zatvorene unutrašnje dogradnje koje štite kuću od neprijatnih vremenskih uslova. Da bismo ovo lakše razumeli, hajde da razmotrimo specifične namene tremova:
U različitim delovima sveta, tremovi se razlikuju kako po nameni, tako i po izgledu. Ima ih i kod nas, mada ih retko kada zovemo ovim imenom, uglavnom su to ulazne terase.
Zapadni narodi ga doživljavaju kao sastavni deo kuće, koji sprečava prljavštinu da spolja uđe u kuću. Njima je trem i nadstrešnica, koja ih štiti od kiše i snega.
Za razliku od njih, britanski tremovi su mnogo stariji. Prvi put se pojavljuju još u srednjem veku, služeći svrsi katoličkih crkava. Tada su bili građeni od kamena, a ne od drveta, i obično su bili postavljeni sa svake strane zgrade. Njihova svrha je bila da obezbede zaklon i sklonište za vernike, ali su korišćeni i za liturgijske ceremonije, na primer za krštenja dece.
Jedan od najpoznatijih balkona opevan je u Šekspirovom delu “Romeo i Julija”. To je Julijin balkon koji se nalazi u Veroni, i koji je definitivno najposećeniji na svetu. I danas, stotine hiljada turista svake godine obiđe upravo ovo mesto, koje je poput hodočasnog mesta za ljubavnike.
Kada bismo hteli da opišemo balkon, verovatno bismo rekli da je to spoljašnji produžetak gornjeg sprata zdrade, sa ogradom visokom u proseku oko jednog metra. Balkoni kakve danas znamo potiču iz srednjevekovne i renesansne arhitekture, kada su najčešće za osnovu imali kamene korbele ili ogromne drvene konzole. Tehnika se promenila u XIX veku, kada su čvrsti beton i liveno gvožđe preuzeli konstrukciju i ojačali je.
Danas ne postoji striktno pravilo o izgradnji balkona, pa se oni prave od bilo kog čvrstog i lepog materijala. Sve češće, to su čelik i staklo, tako da se prave čak i pokretni balkoni koji se po potrebi veoma lako spuštaju, a mogu i da „nestanu“, tako što se podignu i izravnaju sa spoljnim zidom.
Balkoni generalno služe za uvećavanje prostora, tako što obezbeđuju spoljašnje površine za različite aktivnosti, posebno za vlasnike stanova kojima nedostaje dvorište, kakva imaju vlasnici kuća. Dakle, balkoni imaju veliku odgovornost, jer obezbeđuju i sunce i zaklon. Neki od njih imaju sopstveni krov, poznat kao lođa, koji baš deluju kao deo stana, jer su otvoreni samo sa jedne strane, dok sa tri imaju zidove, a na jednom od njih vrata, kroz koja se izlazi na balkon.
Poslednjih decenija, balkoni se sve češće zatvaraju, bilo da se zastakljuju ili se na njih montira providna PVC folija za terase. Na taj način, stvara se nešto kao most između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, koji štiti stanare od olujnog vremena.
Istorija balkona je prilično duga. Čak u Antičkoj Grčkoj, ljudi su razumeli funkcionalnu potrebu za balkonom, što i nije tako čudno s obzirom na njihovu klimu. Kao i danas, i njima su balkoni služili da unesu malo svežeg vazduha i prirodnog svetla u svoj dom.
U određenim slučajevima, balkoni služe i u ceremonijalne svrhe. Recimo, čuveni kameni balkon bazilike Svetog Petra u Vatikanu, sa koga papa daje svoj blagoslov vernicima. Isto tako, ovaj balkon se koristi i kada se najavljuje novi papa, i za njegovo prvo obraćanje narodu.
Crkve ponekad imaju i unutrašnje balkone koji u pravoslavnim bogomoljama služe za smeštanje hora, dok su u katoličkim na tom mestu ponekad orgulje, a postoje i mali balkoni koji služe kao pevnice. Isto tako, u pozorištima postoje balkoni koji su ponekad i statusni simbol. Neke bogate porodice po svetu imaju i svoje balkone i lože u velikim pozorišnim i operskim kućama. Oni pružaju najbolji pogled na scenu.
Verande su sve vrste natkrivenih platformi oko kuće. U stvari, one igraju ulogu balkona u prizemlju, okružujući kuću i omogućavajući pristup i ulazu, i zadnjim vratima kuće, tamo gde ih ima. Kod nas zadnja vrata i nisu tako uobičajena. I, iako je uglavnom otvorena, veranda može imati i ogradu.
Budući da predstavlja veliki trem koji okružuje kuću, veranda se može koristiti za sve vrste aktivnosti na otvorenom. Za zapadni svet, to je dugačak trem na kome se mogu čuvati razne stvari, ali u Indiji, s druge strane, to je jedan od najvažnijih delova kuće, jer tamo na verandi domaćini primaju svoje goste.
Što se samog termina tiče, reč „veranda“ ima dva moguća porekla, od indijske reči „varanda“ ili špansko/portugalske „baranda“. Prva teorija je mnogo prihvaćenija jer Francuzi i Englezi tvrde da je termin donet iz Indije, a šta je prava istina, ne zna se zasigurno.
Vreme je da utvrdimo razliku između trema i patia. Patio je dobio ime po španskom sinonimu za dvorište ili baštu u dvorištu. Predstavlja životni prostor izvan kuće, bilo da je u pitanju pravi vrt, ili jednostavno, prostor za opuštanje.
U zavisnosti od veličine, patio može biti pokriven ili nepokriven. Obično je napravljen od šljunka, kamena, cigle, betona ili kamenih ploča. Očigledno, možete koristiti bilo koji materijal koji vam se sviđa, i koji je praktičan za održavanje.
Patio je obično pričvršćen za kuću. Neke kuće imaju patio sa prednje strane. Međutim, postoje i verzije koje na prvi pogled nemaju nikakve veze sa kućom, sve zavisi od vaših potreba, želja i mogućnosti. Za razliku od natkrivenog trema, popločano dvorište može biti prekriveno vinovom lozom, kako bi pružilo zaštitu od letnjeg sunca, a na njih se mogu smestiti i letnjikovci ili dvorišni paviljoni.
Da bi se popločano dvorište smatralo dvorištem, mora biti potpuno‚ograđeno zidovima, što vam u svom patiu daje potpunu intimu. Ipak, ne postoji pravilo po kome patio treba da bude otvoren ili zatvoren. Moguće je da bude bilo koje veličine i oblika, poluzatvoren, pokriven, nepokriven, ograđen, itd.
Da bismo objasnili šta je paluba, ili deking, treba da objasnimo razliku između nje i trema. Za razliku od trema, paluba izgleda kao dodatna drvena platforma, napravljena namerno, da se poveže sa zgradom. S obzirom da se pravi od drveta i podseća na brodsku palubu – tako se i zove.
Paluba je nešto viša od nivoa zemlje, i ima stepenište koje vodi do ulaza (ili zadnjih vrata) kuće. Neke palube su pričvršćene za ulaz u kuću i mogu se smatrati palubom na tremu. Međutim, razlika između palube i trema je u tome što je paluba uvek drveni dodatak kući, a ne njega arhitektonska karakteristika.
Ako su više, palube imaju i sigurnosne ograde, koje ponekad mogu imati i odvojena vrata. Mnogi ih pokrivaju pergolama ili nadstrešnicom, kako bi kontrolisali količinu sunčeve svetlosti koja ulazi u njihov dom.
Glavni građevinski materijali su drvo i vinil. U slučaju drveta, ljudi uglavnom koriste obrađeni kedar ili bor tretiran pritiskom, što omogućava da se paluba može oblikovati u razne oblike, i uklapati u razne stilove. Paluba može da bude i popločano dvorište, trem ili čak balkon. Dizajn balkona na palubi može da bude tradicionalan, ali u principu zavisi od dizajnerske mašte.
Ono što čini „magiju“ palube je rustičan izgled, toplina i udobnost koju ona unosi u dom. Često joj se dodaje nameštaj od mekih materijala u boho stilu, kako bi je učinili još udobnijim.
Kao i patio, i paluba može biti pričvršćena za kuću, ali može i da stoji odvojeno. Na primer, ako posedujete veliko imanje ispred kuće, i želite da ga iskoristite za veličanstven pogled, uvek možete sastaviti zasebnu palubu veličine po vašoj želji, koja može biti i na uzvišenju. Ovo je odlično mesto za uživanje u jelu i piću na kraju dana, koje može imati i nadstrešnicu koja je štiti od neprijatnih vremenskih uslova, kao i mrežu protiv insekata.
Postoji i specifična vrsta palube pod imenom „krovna paluba“, koja zapravo označava konstrukciju palube, na vrhu krova. Takva mesta se mogu pronaći i u stambenim zgradama, a veoma su poželjna zbog neverovatnih urbanih pejzaža koje pružaju. Ovaj trend, toliko je popularan, da čitave građevinske kompanije počinju da se specijalizuju za dizajn tih modernih mesta za uživanje na otvorenom. Jer, krovna paluba i patio, stvorili su priliku za zelene površine u urbanim područjima, što postaje sve primamljivije, i podiže cenu nekretninama koje ih imaju.
Nadamo se da smo uspeli malo da pojasnimo šta je šta, jer ovi termini, često se koriste pogrešno. U svakom slučaju, bez obzira za koju se opciju odlučite, imaćete mesto za uživanje tokom leta. Poslednjih godina, vikendice su se prodavale mnogo bolje nego poslednjih decenija, jer su mnogi žudeli za otvorenim prostorom i “svojom kućicom – svojom slobodicom”.
A koji se, od ovih termina, vama najviše dopada, trem, balkon, veranda, patio ili paluba? Podelite svoje misli sa nama, u komentarima.
Bilo da je proleće, leto, jesen ili zima, divno je ako možete da uživate na otvorenom, čak i ako je to samo trem, balkon, veranda, patio ili paluba. A kad smo već kod toga, znate li koja je razlika između svih ovih termina, koji uglavnom označavaju različite životne prostore, na otvorenom? Ništa strašno ako ne znate, ostanite sa nama, a mi ćemo se potruditi da razjasnimo.
U određenoj meri, svi su oni slični i često te termine koristimo naizmenično. Ipak, slični jesu, ali isti – nisu, pa ih ne možemo koristiti kao sinonime. Jer zapravo, postoje jasne razlike među otvorenim prostorima koje ovi termini označavaju.
Da vidimo prvo – šta je trem?
Često čujemo kako ljudi pričaju o sedenju na tremu na kraju dugog i napornog dana. Ali šta je, u stvari, trem? Tremovi su specifične spoljašnje površine tipične za dizajn kuća na zapadu iz 1990-ih, mada ih je bilo i ranije. Obično su to niske, natkrivene konstrukcije, smeštene na ulazu u kuću ili zgradu.
Tremovi mogu biti otvorene strukture bez prozora, ali i zatvorene unutrašnje dogradnje koje štite kuću od neprijatnih vremenskih uslova. Da bismo ovo lakše razumeli, hajde da razmotrimo specifične namene tremova:
- Tremovi mogu biti otvoreni produžeci dnevnih soba i salona
- Njihov krov pruža senku, zbog čega su ovo savršeni prostori za opuštanje tokom leta, u debelom hladu
- Tremovi su tipični za manje gradove, gde se ljudi druže sa komšijama. Obično se na njih smesti nameštaj za sedenje i odmor, tako da su praktično kao spoljna dnevna soba, ili trpezarija.
U različitim delovima sveta, tremovi se razlikuju kako po nameni, tako i po izgledu. Ima ih i kod nas, mada ih retko kada zovemo ovim imenom, uglavnom su to ulazne terase.
Zapadni narodi ga doživljavaju kao sastavni deo kuće, koji sprečava prljavštinu da spolja uđe u kuću. Njima je trem i nadstrešnica, koja ih štiti od kiše i snega.
Za razliku od njih, britanski tremovi su mnogo stariji. Prvi put se pojavljuju još u srednjem veku, služeći svrsi katoličkih crkava. Tada su bili građeni od kamena, a ne od drveta, i obično su bili postavljeni sa svake strane zgrade. Njihova svrha je bila da obezbede zaklon i sklonište za vernike, ali su korišćeni i za liturgijske ceremonije, na primer za krštenja dece.
A šta je balkon?
Jedan od najpoznatijih balkona opevan je u Šekspirovom delu “Romeo i Julija”. To je Julijin balkon koji se nalazi u Veroni, i koji je definitivno najposećeniji na svetu. I danas, stotine hiljada turista svake godine obiđe upravo ovo mesto, koje je poput hodočasnog mesta za ljubavnike.
Kada bismo hteli da opišemo balkon, verovatno bismo rekli da je to spoljašnji produžetak gornjeg sprata zdrade, sa ogradom visokom u proseku oko jednog metra. Balkoni kakve danas znamo potiču iz srednjevekovne i renesansne arhitekture, kada su najčešće za osnovu imali kamene korbele ili ogromne drvene konzole. Tehnika se promenila u XIX veku, kada su čvrsti beton i liveno gvožđe preuzeli konstrukciju i ojačali je.
Danas ne postoji striktno pravilo o izgradnji balkona, pa se oni prave od bilo kog čvrstog i lepog materijala. Sve češće, to su čelik i staklo, tako da se prave čak i pokretni balkoni koji se po potrebi veoma lako spuštaju, a mogu i da „nestanu“, tako što se podignu i izravnaju sa spoljnim zidom.
Balkoni generalno služe za uvećavanje prostora, tako što obezbeđuju spoljašnje površine za različite aktivnosti, posebno za vlasnike stanova kojima nedostaje dvorište, kakva imaju vlasnici kuća. Dakle, balkoni imaju veliku odgovornost, jer obezbeđuju i sunce i zaklon. Neki od njih imaju sopstveni krov, poznat kao lođa, koji baš deluju kao deo stana, jer su otvoreni samo sa jedne strane, dok sa tri imaju zidove, a na jednom od njih vrata, kroz koja se izlazi na balkon.
Poslednjih decenija, balkoni se sve češće zatvaraju, bilo da se zastakljuju ili se na njih montira providna PVC folija za terase. Na taj način, stvara se nešto kao most između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, koji štiti stanare od olujnog vremena.
Istorija balkona je prilično duga. Čak u Antičkoj Grčkoj, ljudi su razumeli funkcionalnu potrebu za balkonom, što i nije tako čudno s obzirom na njihovu klimu. Kao i danas, i njima su balkoni služili da unesu malo svežeg vazduha i prirodnog svetla u svoj dom.
U određenim slučajevima, balkoni služe i u ceremonijalne svrhe. Recimo, čuveni kameni balkon bazilike Svetog Petra u Vatikanu, sa koga papa daje svoj blagoslov vernicima. Isto tako, ovaj balkon se koristi i kada se najavljuje novi papa, i za njegovo prvo obraćanje narodu.
Crkve ponekad imaju i unutrašnje balkone koji u pravoslavnim bogomoljama služe za smeštanje hora, dok su u katoličkim na tom mestu ponekad orgulje, a postoje i mali balkoni koji služe kao pevnice. Isto tako, u pozorištima postoje balkoni koji su ponekad i statusni simbol. Neke bogate porodice po svetu imaju i svoje balkone i lože u velikim pozorišnim i operskim kućama. Oni pružaju najbolji pogled na scenu.
Na redu je veranda
Verande su sve vrste natkrivenih platformi oko kuće. U stvari, one igraju ulogu balkona u prizemlju, okružujući kuću i omogućavajući pristup i ulazu, i zadnjim vratima kuće, tamo gde ih ima. Kod nas zadnja vrata i nisu tako uobičajena. I, iako je uglavnom otvorena, veranda može imati i ogradu.
Budući da predstavlja veliki trem koji okružuje kuću, veranda se može koristiti za sve vrste aktivnosti na otvorenom. Za zapadni svet, to je dugačak trem na kome se mogu čuvati razne stvari, ali u Indiji, s druge strane, to je jedan od najvažnijih delova kuće, jer tamo na verandi domaćini primaju svoje goste.
Što se samog termina tiče, reč „veranda“ ima dva moguća porekla, od indijske reči „varanda“ ili špansko/portugalske „baranda“. Prva teorija je mnogo prihvaćenija jer Francuzi i Englezi tvrde da je termin donet iz Indije, a šta je prava istina, ne zna se zasigurno.
Šta je patio?
Vreme je da utvrdimo razliku između trema i patia. Patio je dobio ime po španskom sinonimu za dvorište ili baštu u dvorištu. Predstavlja životni prostor izvan kuće, bilo da je u pitanju pravi vrt, ili jednostavno, prostor za opuštanje.
U zavisnosti od veličine, patio može biti pokriven ili nepokriven. Obično je napravljen od šljunka, kamena, cigle, betona ili kamenih ploča. Očigledno, možete koristiti bilo koji materijal koji vam se sviđa, i koji je praktičan za održavanje.
Patio je obično pričvršćen za kuću. Neke kuće imaju patio sa prednje strane. Međutim, postoje i verzije koje na prvi pogled nemaju nikakve veze sa kućom, sve zavisi od vaših potreba, želja i mogućnosti. Za razliku od natkrivenog trema, popločano dvorište može biti prekriveno vinovom lozom, kako bi pružilo zaštitu od letnjeg sunca, a na njih se mogu smestiti i letnjikovci ili dvorišni paviljoni.
Da bi se popločano dvorište smatralo dvorištem, mora biti potpuno‚ograđeno zidovima, što vam u svom patiu daje potpunu intimu. Ipak, ne postoji pravilo po kome patio treba da bude otvoren ili zatvoren. Moguće je da bude bilo koje veličine i oblika, poluzatvoren, pokriven, nepokriven, ograđen, itd.
A šta je sad pa paluba?
Da bismo objasnili šta je paluba, ili deking, treba da objasnimo razliku između nje i trema. Za razliku od trema, paluba izgleda kao dodatna drvena platforma, napravljena namerno, da se poveže sa zgradom. S obzirom da se pravi od drveta i podseća na brodsku palubu – tako se i zove.
Paluba je nešto viša od nivoa zemlje, i ima stepenište koje vodi do ulaza (ili zadnjih vrata) kuće. Neke palube su pričvršćene za ulaz u kuću i mogu se smatrati palubom na tremu. Međutim, razlika između palube i trema je u tome što je paluba uvek drveni dodatak kući, a ne njega arhitektonska karakteristika.
Ako su više, palube imaju i sigurnosne ograde, koje ponekad mogu imati i odvojena vrata. Mnogi ih pokrivaju pergolama ili nadstrešnicom, kako bi kontrolisali količinu sunčeve svetlosti koja ulazi u njihov dom.
Glavni građevinski materijali su drvo i vinil. U slučaju drveta, ljudi uglavnom koriste obrađeni kedar ili bor tretiran pritiskom, što omogućava da se paluba može oblikovati u razne oblike, i uklapati u razne stilove. Paluba može da bude i popločano dvorište, trem ili čak balkon. Dizajn balkona na palubi može da bude tradicionalan, ali u principu zavisi od dizajnerske mašte.
Ono što čini „magiju“ palube je rustičan izgled, toplina i udobnost koju ona unosi u dom. Često joj se dodaje nameštaj od mekih materijala u boho stilu, kako bi je učinili još udobnijim.
Kao i patio, i paluba može biti pričvršćena za kuću, ali može i da stoji odvojeno. Na primer, ako posedujete veliko imanje ispred kuće, i želite da ga iskoristite za veličanstven pogled, uvek možete sastaviti zasebnu palubu veličine po vašoj želji, koja može biti i na uzvišenju. Ovo je odlično mesto za uživanje u jelu i piću na kraju dana, koje može imati i nadstrešnicu koja je štiti od neprijatnih vremenskih uslova, kao i mrežu protiv insekata.
Postoji i specifična vrsta palube pod imenom „krovna paluba“, koja zapravo označava konstrukciju palube, na vrhu krova. Takva mesta se mogu pronaći i u stambenim zgradama, a veoma su poželjna zbog neverovatnih urbanih pejzaža koje pružaju. Ovaj trend, toliko je popularan, da čitave građevinske kompanije počinju da se specijalizuju za dizajn tih modernih mesta za uživanje na otvorenom. Jer, krovna paluba i patio, stvorili su priliku za zelene površine u urbanim područjima, što postaje sve primamljivije, i podiže cenu nekretninama koje ih imaju.
I na kraju...
Nadamo se da smo uspeli malo da pojasnimo šta je šta, jer ovi termini, često se koriste pogrešno. U svakom slučaju, bez obzira za koju se opciju odlučite, imaćete mesto za uživanje tokom leta. Poslednjih godina, vikendice su se prodavale mnogo bolje nego poslednjih decenija, jer su mnogi žudeli za otvorenim prostorom i “svojom kućicom – svojom slobodicom”.
A koji se, od ovih termina, vama najviše dopada, trem, balkon, veranda, patio ili paluba? Podelite svoje misli sa nama, u komentarima.