Član
- Učlanjen(a)
- 29.04.2009
- Poruka
- 3.068
Zigmund Frojd se pre sto godina naglas pitao o onome što i danas mori celo čovečanstvo: šta žene žele? Ni Zigmund ni čovečanstvo nisu dobili odgovore. Da li žene žele seks isto kao i muškarci? Da li žele romansu uz sveće, uzdahe na satenskoj posteljini ili da se tajno viđaju sa izabranikom srca u kakvom senu pod okriljem noći? Šta je to požuda?
To je tip automobila koji se vozi u Nju Orleansu, jedan album Boba Dilana i film Marlen Ditrih, naziv čak 13 pesama raznih izvođača, između ostalih U2 i Geri Halivel, brend proizvođača tamne čokolade… i izvor beskrajnih problema u odnosu između muškarca i žene.
Da li žele da budu poštovane kao srednjevekovne dame na balovima, ili strasno "obeščašćene" u nekoj mračnoj ulici? Da li i strejt žene tajno maštaju jedna o drugoj i dive se ženskom telu i mirisu na način na koji to rade muškarci? Da li ih pokreće erotika ili pornografija?
I majmuni "pale" žensku požudu?
Odgovori na sva pitanja su potvrdni, ali će se malo žena drznuti da to i prizna. Šta više, jedan neobičan eksperiment koji je sprovela profesorka Meredit Čivers sa Univerziteta "Kvin" u Ontariju, pokazao je da one svoje požude možda nisu ni svesne.
U laboratoriji Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, prof. Čivers pokazala je grupi mladića i devojaka fotografije strejt seksa, muškog i ženskog gej seksa i muške i ženske masturbacije. Ispitanici su posmatrali i slike obnaženih pripadnika oba pola, pa čak i snimak parenja šimpanzi.
Muški ispitanici nosili su posebne aparature na penisima koji su beležili svaki trag "nadutosti", a žene plastične sonde u vagini koje su merile vlažnost. Imali su tastere kojim su mogli da zabeleže stepen uzbuđenosti koju osećaju.
Rezultati su bili iznenađujući. Među muškim učesnicima, stepen požude beležen na tasterima poklapao se sa rezultatima merenja aparature na"dragocenim delovima tela". Najviše im se svidelo posmatranje maženja i seksualnog čina između dve devojke.
Kod žena je situacija bila potpuno drugačija. Bez obzira na to što su retko pritiskale tastere za požudu, aparatura u njihovom telu je pokazala suprotno. Bile su uzbuđene celim "programom": strejt seksom, gej seksom, lezbejskim seksom, golim gimnastičarima, pa čak i dok su posmatrale majmune "na delu" (!).
Žene, dakle, i ne znaju šta ih uzbuđuje, a to je očigledno mnogo stvari.
Ako se neka dama slučajno uvredila ovim nalazima, neka se pripremi za stanovište prof. Čivers.
Doktorka tvrdi da su mnoge žene koje su prijavile silovanje osetile gotovo orgazmično uzbuđenje tokom napada (!). Taj fenomen ona pripisuje evoluciji, jer su pra-žene razvile sistem lučenja vaginalne lubrikacije čak i tokom neželjenog seksa, kako bi sprečile eventualnu povredu, bolest ili smrt.
Ali biti uzbuđen tokom "nasumične" stimulacije nije isto što i požuda. Psihologija požude, pre nego telesni mehanizmi su tema koja je izazvala mnogo polemika tokom istraživanja seksualnog ponašanja ljudi. Akademici su ukazivali na samu prirodu žene koja je egocentrična. Žene osete požudu, kad osete da su poželjne, a ne samo tokom izliva emocija i nežnosti od strane svog partnera.
"Ženska požuda ne potiče iz relacije sa drugom osobom. Ona je narcisoidna", rekla je jedna od profesorki koja je učestvovala u studiji.
Pesnik Koldridž je isto rekao 170 godina ranije: "Muškarac oseća požudu zbog žene, ali ženska želja se retko javlja zbog muškarca".
Šta je sa muškom požudom? Možda jedna karikatura dobro objašnjava stvari.
Na slici su dve kontrolne table, jedna simbolizuje ženu, a druga muškarca. Ženska strana izgleda kao kontrola “Boinga” 747, puna dugmića i lampica. Muška ima samo prekidač "On/Off".
Muški ugao
Žene bi bile zaprepaštene kada bi znale kako ih muškarci posmatraju. Tačno je da svi muškarci obožavaju pogled na nago, mekano žensko telo, ali muška požuda ima više okidača i svi su vezani za ženstvenost.
Prema nekim istraživanjima, ništa ne raspaljuje mušku maštu kao razmakute usne, sanjiv pogled ispod dugih trepavica, nestašna bretela grudnjaka koja ovlaš izviruje, blaga zaobljenost bokova... To je unutar svakog odraslog muškarca, nemilosrdnog voajera, nestabilnog 14-godišnjaka: svi su uzbuđeni fenomenom žene ponosne na svoju seksualnost koja to i pokazuje svakim vidljivim delom tela, odeće i šminke.
Kada muškarac "svari" prvi utisak i počne da primećuje detalje (slap kose, kako dodiruje lice, oblik brade) onda požuda postaje lična, tj. usmerena na jednu posebnu damu.
Muškarci žele ličnost prepoznatu u hodu, odeći, smehu. Gledaju, vide, žele da rade određene stvari sa Njom odmah, mnogo i zauvek. Ali oni žele da i ona neke stvari radi njima, žele da ih one žele.
Neće samo da se predaju, hoće da budu "ratni zarobljenici", hoće njenu pažnju, obožavanje, žele da je očaraju, da bi i ona uzvratila požudom.
Bez obzira koliko su skromni kada se suočavaju sa ženskom lepotom, gotovo podjednako su narcisoidni kao žene.
Za muškarce, požuda uključuje primalni nagon za osvajanjem i prodiranjem u predmet njihove pažnje, ali i sofistcirani poriv da izvrše invaziju u život tog "predmeta" i time i sami postanu objekat pažnje i nežnosti. Muška požuda ne prestaje kada sa partnerkom završi "borbu među čaršafima". Za njega je to tek početak istraživanja svakog milimetra njenog tela i duha.
Muška požuda je nesvesna, slepa, gruba – trenutna potreba, kao glad (samo što ne može da ugrozi život). Ona je suptilnija i taktičnija od proste želje za seksom. Njen cilj je da dugoročno bude zadovoljena. To je želja da se ponudite nekoj osobi, kako biste postali jedna duša.
Požuda nikuda ne ide bez svoje dve ružne sestre: strasti i osvajanja. Moderni metroseksualci možda će to teško priznati, ali u želji da se zarobi nečija pažnja, bar mrvica surovosti mora da postoji. To je razlog zašto je seks daleko uzbudljiviji kada je sa osobom kojom možete da se pohvalite prijateljima. Prava požuda, ne traži - ona zahteva osvajanje, a ženama se to dopada, bar na podsvesnom nivou.
Ženski ugao
Mnogi muškarci se često trude da žensku požudu učine nevidljivom ili da je posmatraju iz svog ugla. To je donekle razumljivo jer i sama pomisao da žene mogu više da uzbude pripadnice vlastitog pola, nego mačo tipovi biva strahovit udar na sujetu.
Jedan od muškaraca koji je (pogrešno) tumačio žensku seksualnost bio je Frojd. Čuveni psiholog smatrao je da vaginalni orgazam ima apsolutnu nadmoć naspram klitorisnog i zbog njegove široko uvažene teorije nekoliko narednih generacija pripadnica lepšeg pola patilo je od kompleksa niže vrednosti. Zigmund je naime smatrao da je klitorisni orgazam "nezreli, adolescentski oblik ženskog užitka", a vaginalni "zreli".
Taj mit važio je do istraživanja Mastersa i Džonsona koji su priznali da je klitoris centar obe vrste orgazma. Iole trezvena pomisao glasi: dok žene dostižu vrhunac, koga je briga koje je on vrste?
Ipak, debata ne jenjava. Sada se svake godine pojavi bar jedan naslov u novinama koji se odnosi na "Sveti gral" ženskog orgazma – "G" tačku. (Kao da nije dovoljno što se rabija tabu "A" tačke iliti seksa "otpozadi").
Zar nije licemerna objava "otkrića" nekih italijanskih naučnika da mogu da pronađu"G" tačku ultrazvukom, ali samo kod nekih žena?! Lepše je sputati svoju naučničku sujetu, progutati knedlu i priznati da nema odgovora na sva pitanja; na prvom mestu, zašto žene uopšte doživljavaju orgazam?
Traganje za kojekakvim Darvinovim zakonima u objašnjavanju ovog fenomena nije urodilo plodom. Ne može se reći da su žene "dobile" orgazam radi produžetka vrste, kada od njega uopšte ne zavisi oplođavanje. Neki su predpostavili da "nirvana" toku ljubavnog žara ohrabruje žene da upražnjavanju seks češće, jer kontrakcije materice guraju seme bliže materici, ili da traže zdravije i snažnije muškarce.
Ali kako je dr Elizabet Lojd rekla u knjizi "Slučaj ženskog orgazma: Naginjanje ka nauci o evoluciji", ženski orgazmi su jednostavno evolucioni artefakti osali od početnog stanja embrionalnog razvoja. Kao i muške bradavice, ženski vrhunci su možda tu samo zbog čiste zabave.
Polje ženske seksualnosti može biti izluđujuće, jer svaki odgovor navodi na još pitanja: zašto neke žene ejakuliraju? (Izgleda da to ima neke veze sa kombinacijom poze i "treninga", ali konačan odgovor ne postoji.) Zašto neke žene nikad nemaju orgazam, dok druge super-osetljive duše mogu dostići vrhunac na pokret obrve? I možda najvažnije pitanje: zar ne možemo da se opustimo i ne razmišljamo o takvim stvarima?
Pa možda bismo i mogli, ali time bismo se vratili na početak seksualne revolucije. U nekim krajevima sveta (između ostalih i na Balkanu) kada govorite o seksualnom uzbuđenju nije svejedno da li ste muškarac ili žena, da li orgazam doživljavate u "misionarskoj" ili pozi "otpozadi". Upravo je suprotno: pažnju ka tom obliku ženskog zadovoljstva mnogi i dalje smatraju nepotrebnom.
Istorija je pre bila maćeha, nego majka seksualno frustriranim ženama. Mari Bonaparta (pra-pra unuka Napoleona) bila je očajna zbog nemogućnosti da postigne orgazam. Smatrala je da njegov izostanak ima neke veze sa relativno velikom udaljenošću klitorisa i vagine.
Umesto da promeni pozu, ona je promenila sebe. Otišla je “pod nož” da bi smanjila udaljenost dve njoj veoma važne tačke , ali nažalost nije ništa postigla.
Rezultati nedavnih studija su fascinantni i potežu više pitanja: da li smo narcisi? Da li je genitalni refleks slučajnost ili vrsta evolucionog "samopodmazivanja usled seksualne aktivnosti"? Ili imamo mnogo više želja nego što zaista shvatamo?
Može mnogo vremena proći pre nego što istraživči i "volonteri" odgovore na sva pitanja. Svi jedva čekamo da ih čujemo.
Izvor:B92
To je tip automobila koji se vozi u Nju Orleansu, jedan album Boba Dilana i film Marlen Ditrih, naziv čak 13 pesama raznih izvođača, između ostalih U2 i Geri Halivel, brend proizvođača tamne čokolade… i izvor beskrajnih problema u odnosu između muškarca i žene.
Da li žele da budu poštovane kao srednjevekovne dame na balovima, ili strasno "obeščašćene" u nekoj mračnoj ulici? Da li i strejt žene tajno maštaju jedna o drugoj i dive se ženskom telu i mirisu na način na koji to rade muškarci? Da li ih pokreće erotika ili pornografija?
I majmuni "pale" žensku požudu?
Odgovori na sva pitanja su potvrdni, ali će se malo žena drznuti da to i prizna. Šta više, jedan neobičan eksperiment koji je sprovela profesorka Meredit Čivers sa Univerziteta "Kvin" u Ontariju, pokazao je da one svoje požude možda nisu ni svesne.
U laboratoriji Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, prof. Čivers pokazala je grupi mladića i devojaka fotografije strejt seksa, muškog i ženskog gej seksa i muške i ženske masturbacije. Ispitanici su posmatrali i slike obnaženih pripadnika oba pola, pa čak i snimak parenja šimpanzi.
Muški ispitanici nosili su posebne aparature na penisima koji su beležili svaki trag "nadutosti", a žene plastične sonde u vagini koje su merile vlažnost. Imali su tastere kojim su mogli da zabeleže stepen uzbuđenosti koju osećaju.
Rezultati su bili iznenađujući. Među muškim učesnicima, stepen požude beležen na tasterima poklapao se sa rezultatima merenja aparature na"dragocenim delovima tela". Najviše im se svidelo posmatranje maženja i seksualnog čina između dve devojke.
Kod žena je situacija bila potpuno drugačija. Bez obzira na to što su retko pritiskale tastere za požudu, aparatura u njihovom telu je pokazala suprotno. Bile su uzbuđene celim "programom": strejt seksom, gej seksom, lezbejskim seksom, golim gimnastičarima, pa čak i dok su posmatrale majmune "na delu" (!).
Žene, dakle, i ne znaju šta ih uzbuđuje, a to je očigledno mnogo stvari.
Ako se neka dama slučajno uvredila ovim nalazima, neka se pripremi za stanovište prof. Čivers.
Doktorka tvrdi da su mnoge žene koje su prijavile silovanje osetile gotovo orgazmično uzbuđenje tokom napada (!). Taj fenomen ona pripisuje evoluciji, jer su pra-žene razvile sistem lučenja vaginalne lubrikacije čak i tokom neželjenog seksa, kako bi sprečile eventualnu povredu, bolest ili smrt.
Ali biti uzbuđen tokom "nasumične" stimulacije nije isto što i požuda. Psihologija požude, pre nego telesni mehanizmi su tema koja je izazvala mnogo polemika tokom istraživanja seksualnog ponašanja ljudi. Akademici su ukazivali na samu prirodu žene koja je egocentrična. Žene osete požudu, kad osete da su poželjne, a ne samo tokom izliva emocija i nežnosti od strane svog partnera.
"Ženska požuda ne potiče iz relacije sa drugom osobom. Ona je narcisoidna", rekla je jedna od profesorki koja je učestvovala u studiji.
Pesnik Koldridž je isto rekao 170 godina ranije: "Muškarac oseća požudu zbog žene, ali ženska želja se retko javlja zbog muškarca".
Šta je sa muškom požudom? Možda jedna karikatura dobro objašnjava stvari.
Na slici su dve kontrolne table, jedna simbolizuje ženu, a druga muškarca. Ženska strana izgleda kao kontrola “Boinga” 747, puna dugmića i lampica. Muška ima samo prekidač "On/Off".
Muški ugao
Žene bi bile zaprepaštene kada bi znale kako ih muškarci posmatraju. Tačno je da svi muškarci obožavaju pogled na nago, mekano žensko telo, ali muška požuda ima više okidača i svi su vezani za ženstvenost.
Prema nekim istraživanjima, ništa ne raspaljuje mušku maštu kao razmakute usne, sanjiv pogled ispod dugih trepavica, nestašna bretela grudnjaka koja ovlaš izviruje, blaga zaobljenost bokova... To je unutar svakog odraslog muškarca, nemilosrdnog voajera, nestabilnog 14-godišnjaka: svi su uzbuđeni fenomenom žene ponosne na svoju seksualnost koja to i pokazuje svakim vidljivim delom tela, odeće i šminke.
Kada muškarac "svari" prvi utisak i počne da primećuje detalje (slap kose, kako dodiruje lice, oblik brade) onda požuda postaje lična, tj. usmerena na jednu posebnu damu.
Muškarci žele ličnost prepoznatu u hodu, odeći, smehu. Gledaju, vide, žele da rade određene stvari sa Njom odmah, mnogo i zauvek. Ali oni žele da i ona neke stvari radi njima, žele da ih one žele.
Neće samo da se predaju, hoće da budu "ratni zarobljenici", hoće njenu pažnju, obožavanje, žele da je očaraju, da bi i ona uzvratila požudom.
Bez obzira koliko su skromni kada se suočavaju sa ženskom lepotom, gotovo podjednako su narcisoidni kao žene.
Za muškarce, požuda uključuje primalni nagon za osvajanjem i prodiranjem u predmet njihove pažnje, ali i sofistcirani poriv da izvrše invaziju u život tog "predmeta" i time i sami postanu objekat pažnje i nežnosti. Muška požuda ne prestaje kada sa partnerkom završi "borbu među čaršafima". Za njega je to tek početak istraživanja svakog milimetra njenog tela i duha.
Muška požuda je nesvesna, slepa, gruba – trenutna potreba, kao glad (samo što ne može da ugrozi život). Ona je suptilnija i taktičnija od proste želje za seksom. Njen cilj je da dugoročno bude zadovoljena. To je želja da se ponudite nekoj osobi, kako biste postali jedna duša.
Požuda nikuda ne ide bez svoje dve ružne sestre: strasti i osvajanja. Moderni metroseksualci možda će to teško priznati, ali u želji da se zarobi nečija pažnja, bar mrvica surovosti mora da postoji. To je razlog zašto je seks daleko uzbudljiviji kada je sa osobom kojom možete da se pohvalite prijateljima. Prava požuda, ne traži - ona zahteva osvajanje, a ženama se to dopada, bar na podsvesnom nivou.
Ženski ugao
Mnogi muškarci se često trude da žensku požudu učine nevidljivom ili da je posmatraju iz svog ugla. To je donekle razumljivo jer i sama pomisao da žene mogu više da uzbude pripadnice vlastitog pola, nego mačo tipovi biva strahovit udar na sujetu.
Jedan od muškaraca koji je (pogrešno) tumačio žensku seksualnost bio je Frojd. Čuveni psiholog smatrao je da vaginalni orgazam ima apsolutnu nadmoć naspram klitorisnog i zbog njegove široko uvažene teorije nekoliko narednih generacija pripadnica lepšeg pola patilo je od kompleksa niže vrednosti. Zigmund je naime smatrao da je klitorisni orgazam "nezreli, adolescentski oblik ženskog užitka", a vaginalni "zreli".
Taj mit važio je do istraživanja Mastersa i Džonsona koji su priznali da je klitoris centar obe vrste orgazma. Iole trezvena pomisao glasi: dok žene dostižu vrhunac, koga je briga koje je on vrste?
Ipak, debata ne jenjava. Sada se svake godine pojavi bar jedan naslov u novinama koji se odnosi na "Sveti gral" ženskog orgazma – "G" tačku. (Kao da nije dovoljno što se rabija tabu "A" tačke iliti seksa "otpozadi").
Zar nije licemerna objava "otkrića" nekih italijanskih naučnika da mogu da pronađu"G" tačku ultrazvukom, ali samo kod nekih žena?! Lepše je sputati svoju naučničku sujetu, progutati knedlu i priznati da nema odgovora na sva pitanja; na prvom mestu, zašto žene uopšte doživljavaju orgazam?
Traganje za kojekakvim Darvinovim zakonima u objašnjavanju ovog fenomena nije urodilo plodom. Ne može se reći da su žene "dobile" orgazam radi produžetka vrste, kada od njega uopšte ne zavisi oplođavanje. Neki su predpostavili da "nirvana" toku ljubavnog žara ohrabruje žene da upražnjavanju seks češće, jer kontrakcije materice guraju seme bliže materici, ili da traže zdravije i snažnije muškarce.
Ali kako je dr Elizabet Lojd rekla u knjizi "Slučaj ženskog orgazma: Naginjanje ka nauci o evoluciji", ženski orgazmi su jednostavno evolucioni artefakti osali od početnog stanja embrionalnog razvoja. Kao i muške bradavice, ženski vrhunci su možda tu samo zbog čiste zabave.
Polje ženske seksualnosti može biti izluđujuće, jer svaki odgovor navodi na još pitanja: zašto neke žene ejakuliraju? (Izgleda da to ima neke veze sa kombinacijom poze i "treninga", ali konačan odgovor ne postoji.) Zašto neke žene nikad nemaju orgazam, dok druge super-osetljive duše mogu dostići vrhunac na pokret obrve? I možda najvažnije pitanje: zar ne možemo da se opustimo i ne razmišljamo o takvim stvarima?
Pa možda bismo i mogli, ali time bismo se vratili na početak seksualne revolucije. U nekim krajevima sveta (između ostalih i na Balkanu) kada govorite o seksualnom uzbuđenju nije svejedno da li ste muškarac ili žena, da li orgazam doživljavate u "misionarskoj" ili pozi "otpozadi". Upravo je suprotno: pažnju ka tom obliku ženskog zadovoljstva mnogi i dalje smatraju nepotrebnom.
Istorija je pre bila maćeha, nego majka seksualno frustriranim ženama. Mari Bonaparta (pra-pra unuka Napoleona) bila je očajna zbog nemogućnosti da postigne orgazam. Smatrala je da njegov izostanak ima neke veze sa relativno velikom udaljenošću klitorisa i vagine.
Umesto da promeni pozu, ona je promenila sebe. Otišla je “pod nož” da bi smanjila udaljenost dve njoj veoma važne tačke , ali nažalost nije ništa postigla.
Rezultati nedavnih studija su fascinantni i potežu više pitanja: da li smo narcisi? Da li je genitalni refleks slučajnost ili vrsta evolucionog "samopodmazivanja usled seksualne aktivnosti"? Ili imamo mnogo više želja nego što zaista shvatamo?
Može mnogo vremena proći pre nego što istraživči i "volonteri" odgovore na sva pitanja. Svi jedva čekamo da ih čujemo.
Izvor:B92
