LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Šta je „riziko” životno osiguranje
Ovakve vrste osiguranja su najčešći obavezan uslov za dobijanje stambenih kredita, kao sredstvo obezbeđenja, a kod nekih banaka čak i za izdavanje platnih kartica
U nekom od prethodnih brojeva smo pisali o osiguranju života, osvrćući se na proceduru naplate štete i načine na koje možete da se žalite na odluku osiguravajućeg društva. Ovog puta ćemo se baviti raznim vidovima životnih osiguranja koje su u ponudi domaćih osiguravajućih kuća, kao i objašnjenjem razlike između „riziko osiguranja od drugih vidova životnih osiguranja”.
Podsećamo vas da ovdašnji pozitivni propisi ne dozvoljavaju da se građanin Srbije osigura u stranim osiguravajućim društvima, pa se možete opredeliti samo za osiguravajuće kuće, registrovane na teritoriji Republike Srbije.
Ako ste to učinili onda je to pravi korak.
Uzimajući u obzir da se osiguravajuće kuće utrkuju sa raznolikim ponudama savetujemo da se dobro upoznate sa opštim uslovima osiguranja i da se kod ljudi koji su u tom poslu raspitate o sledećem:
– šta se dešava po isteku perioda osiguranja
– kolika je premija, a koji je iznos osigurane sume za datu visinu premije
– u kojim periodima se uplaćuje premija
– šta se dešava ako ne uplatite premiju u određenom roku i kakve to posledice ima po vas
– kakav je postupak ako niste u mogućnosti da platite premiju za neki period i da li je politikom kuće predviđeno da možete tražiti odlaganje uplate premije
– koliko puta, u toku perioda osiguranja, možete tražiti odlaganje uplate
– kakve posledice po vas ima prekid osiguranja pre isteka roka
– kakve su posledice po vas ukoliko ne date tačne podatke o vašem zdravstvenom stanju
– da li je osiguranje „riziko” ili ne
– kakva je procedura kada se desi „osigurani slučaj”
– u kojim slučajevima možete očekivati da dobijete „očekivanu dobit” od osiguravajuće kuće
– u kojim rasponima se kreće „očekivana dobit” i od čega zavisi
Vrste osiguranja
Pojasnićemo neke pojmove koji su korišćeni u prethodnim pitanjima.
Najpre razliku između „riziko” i ostalih životnih osiguranja. U slučajevima „riziko” osiguranja, osigurana suma se isplaćuje samo u slučajevima kada se desi „osigurani” slučaj, odnosno smrt, povreda ili sličan slučaj koji je osiguran. Po isteku perioda osiguranja, nema isplate osigurane sume. Jednostavno rečeno, ako istekne period osiguranja, osiguravajuće društvo nema nikakvu obavezu prema vama. Ovakve vrste osiguranja su najčešće obavezan uslova za dobijanje stambenih kredita, kao sredstvo obezbeđenja, a kod nekih banaka i za izdavanje platnih kartica.
Ne zaboravite da pitate za proceduru koju primenjuje osiguravajuća kuća kada se desi slučaj iz osiguranja vinkuliranog (znači da se banka pita za preusmeravanje osigurane sume) u korist banke. Kada su u pitanju osiguranja koja se vinkuliraju u nečiju korist, a najčešće u korist banke, dobro se raspitajte u istoj šta se radi sa isplaćenom sumom.
Navodimo i primer dopunskog zdravstvenog osiguranja za različite nesrećne slučajeve, od povrede tkiva do hirurške intervencije. Jako je bitno da vam se jasno objasni sledeće sledeće:
– šta se tačno smatra pod nesrećnim slučajem, a šta ne
– da li činjenica da posedujete obavezno zdravstveno osiguranje ima uticaja na isplatu štete
– kada vam se vrši isplata naknade. Pre lečenja ili po završenom lečenju i saniranju povrede
– šta je neophodna dokumentacija koju treba da priložite da bi vam se isplatila osigurana suma. Ovo zbog toga da ne preskočite neki dokument, koji državna zdravstvena institucija ne izdaje po službenoj dužnosti, već na izričit zahtev pacijenta ili osiguravajuće kuće.
Naplata i korisnici
Pojam „očekivana dobit” predstavlja vaše učešće, kao osiguranog lica, u dobiti osiguravajuće kuće. Ako ste se pitali šta to osiguravajuće društvo radi sa vašim parama, odgovor je da ulažu u razne fondove, investicije i slično. Sve je propisano regulativom. Kako nije od presudne važnosti za vas, kao osiguranog lica, da znate u šta se novac ulaže, bitno je da se skoncentrišete na ono što se tiče vas. Važno je da znate koji je to raspon u dinarima koji će vam biti isplaćen.
Osvrnućemo se malo na klasična osiguranja života. Po pravilu, u životnim osiguranjima za slučaj smrti jako je bitno da znate koja su prava korisnika osiguranja kao i da dobro razmislite o odabiru osoba koje će biti korisnik osiguranja. Vi ste onaj koji je osiguran (osigurano lice), a onaj koga ste odabrali kao korisnika će upravljati osiguranom sumom. U slučajevima kada ste kao korisnika odabrali nekoliko osoba, ne zaboravite da pitate na koji način im se isplaćuje osigurana suma.
Podsetićemo vas na proceduru podnošenja zahteva za isplatu naknade.
Bilo da je osiguranje života sa doživljenjem ili mešovito (u slučaju nedoživljenja ili doživljenja), procedura isplate naknade je slična. Obraćate se pisanim zahtevom organizacionoj jedinici zaduženoj za: naplatu štete, likvidaciju štete, isplatu štete i slično, pri osiguravajućoj kući. Dostavljate sledeću dokumentaciju:
– pisani zahtev (preporučenom pošiljkom ili lično, tako da vam se stavi potvrda prijema)
– fotokopiju svoje lične karte (da bi se deklarisali kao stranka u postupku)
– fotokopiju ponude osiguravača
– fotokopiju polise osiguranja
– fotokopiju izvoda iz matične knjige umrlih za osigurano lice
– fotokopiju ostale dokumentacije koja bi mogla biti od važnosti za naplatu štete
Sve ovo ne mora u ovoj količini, ali vam predlažemo, za slučaj da dođe do odbijanja zahteva za naplatu štete. Ako ste uspeli da ostvarite pravo na isplatu osigurane sume, na način kako je to predviđeno opštim uslovima osiguranja (ima još i dopunskih i posebnih uslova, ukoliko je za njima postojala potreba u trenutku potpisivanja ponude osiguravača) onda nema potrebe da dalje čitate ovaj tekst.
Zakonska regulativa
Ukoliko se desilo da vam osiguravač odbije zahtev za naplatu štete, podsetićemo vas na važeću zakonsku regulativu.
1. Zakon o osiguranju (Službeni glasnik RS br. 55/2004, 70/2004, 61/2005, 101/2007). Tu nema mnogo priče o osiguranicima i njihovim pravima. Najveći deo je baziran na definisanje načina i pravila rada osiguravajućih, suosiguravajućih, reosiguravajućih kuća i ostalog društva.
2. Zakon o zaštiti podataka (Službeni glasnik RS br. 97/2008 i čl. 109 Zakona o tajnosti podataka Sl. gl. RS 104/2009). Taj će zaštititi mnoga prava osiguranika. U primeni od prvog januara 2009. godine.
3. Odluka o načinu zaštite prava i interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih osiguranih lica i postupku posredovanja radi mirnog rešavanja spornih odnosa nastalih iz osnova osiguranja (Službeni glasnik RS br. 46/2005). Definiše proceduru prigovora Narodnoj banci Srbije, ako niste uspeli da se sporazumete sa osiguravačem ili vam nije odgovorio u propisanom roku.
Pre nego što osiguravajućoj kući (osiguravaču) podnesete primedbu na odbijajući odgovor, proverite šta je napisano u ponudi osiguravača i šta je osigurano lice potpisalo.
Zdravstveno stanje
Sigurno je da je u ponudi stajao i upitnik o zdravstvenom stanju osiguranika u kome je pomenuti morao navesti ili štiklirati odgovore na pitanja o raznim bolestima, od kojih ne bi smeo da boluje u trenutku dobijanja polise osiguranja. Ovo znači da, ukoliko je osiguranik prećutao, neki relevantan podatak, za koji je imao saznanje (bolesti srca, bolesti kancera, HIV pozitivan, povišeni krvni pritisak i slično), osiguravač ima pravo da odbije zahtev za naplatu štete. Ukoliko je to uneto u zdravstveni karton ustanove u kojoj se osiguranik lečio, stvar biva još gora.
Naročito je bitno da se proveri da li je osiguranik ovlastio osiguravača da u njegovo ime može izvršiti uvid u zdravstvenu dokumentaciju.
Zaključak pismenog zadatka: ukoliko ste dobitnik odbijajućeg dopisa na zahtev za naplatu štete životnog osiguranja, obratite pažnju na pravni lek koji vam je dostavljen u dnu dopisa, rešenja ili slično.
Ne zaboravite, šta god da su vam napisali, mora imati obrazloženje. Bez toga je ništavo.
Potrošač
Ovakve vrste osiguranja su najčešći obavezan uslov za dobijanje stambenih kredita, kao sredstvo obezbeđenja, a kod nekih banaka čak i za izdavanje platnih kartica
U nekom od prethodnih brojeva smo pisali o osiguranju života, osvrćući se na proceduru naplate štete i načine na koje možete da se žalite na odluku osiguravajućeg društva. Ovog puta ćemo se baviti raznim vidovima životnih osiguranja koje su u ponudi domaćih osiguravajućih kuća, kao i objašnjenjem razlike između „riziko osiguranja od drugih vidova životnih osiguranja”.
Podsećamo vas da ovdašnji pozitivni propisi ne dozvoljavaju da se građanin Srbije osigura u stranim osiguravajućim društvima, pa se možete opredeliti samo za osiguravajuće kuće, registrovane na teritoriji Republike Srbije.
Ako ste to učinili onda je to pravi korak.
Uzimajući u obzir da se osiguravajuće kuće utrkuju sa raznolikim ponudama savetujemo da se dobro upoznate sa opštim uslovima osiguranja i da se kod ljudi koji su u tom poslu raspitate o sledećem:
– šta se dešava po isteku perioda osiguranja
– kolika je premija, a koji je iznos osigurane sume za datu visinu premije
– u kojim periodima se uplaćuje premija
– šta se dešava ako ne uplatite premiju u određenom roku i kakve to posledice ima po vas
– kakav je postupak ako niste u mogućnosti da platite premiju za neki period i da li je politikom kuće predviđeno da možete tražiti odlaganje uplate premije
– koliko puta, u toku perioda osiguranja, možete tražiti odlaganje uplate
– kakve posledice po vas ima prekid osiguranja pre isteka roka
– kakve su posledice po vas ukoliko ne date tačne podatke o vašem zdravstvenom stanju
– da li je osiguranje „riziko” ili ne
– kakva je procedura kada se desi „osigurani slučaj”
– u kojim slučajevima možete očekivati da dobijete „očekivanu dobit” od osiguravajuće kuće
– u kojim rasponima se kreće „očekivana dobit” i od čega zavisi
Vrste osiguranja
Pojasnićemo neke pojmove koji su korišćeni u prethodnim pitanjima.
Najpre razliku između „riziko” i ostalih životnih osiguranja. U slučajevima „riziko” osiguranja, osigurana suma se isplaćuje samo u slučajevima kada se desi „osigurani” slučaj, odnosno smrt, povreda ili sličan slučaj koji je osiguran. Po isteku perioda osiguranja, nema isplate osigurane sume. Jednostavno rečeno, ako istekne period osiguranja, osiguravajuće društvo nema nikakvu obavezu prema vama. Ovakve vrste osiguranja su najčešće obavezan uslova za dobijanje stambenih kredita, kao sredstvo obezbeđenja, a kod nekih banaka i za izdavanje platnih kartica.
Ne zaboravite da pitate za proceduru koju primenjuje osiguravajuća kuća kada se desi slučaj iz osiguranja vinkuliranog (znači da se banka pita za preusmeravanje osigurane sume) u korist banke. Kada su u pitanju osiguranja koja se vinkuliraju u nečiju korist, a najčešće u korist banke, dobro se raspitajte u istoj šta se radi sa isplaćenom sumom.
Navodimo i primer dopunskog zdravstvenog osiguranja za različite nesrećne slučajeve, od povrede tkiva do hirurške intervencije. Jako je bitno da vam se jasno objasni sledeće sledeće:
– šta se tačno smatra pod nesrećnim slučajem, a šta ne
– da li činjenica da posedujete obavezno zdravstveno osiguranje ima uticaja na isplatu štete
– kada vam se vrši isplata naknade. Pre lečenja ili po završenom lečenju i saniranju povrede
– šta je neophodna dokumentacija koju treba da priložite da bi vam se isplatila osigurana suma. Ovo zbog toga da ne preskočite neki dokument, koji državna zdravstvena institucija ne izdaje po službenoj dužnosti, već na izričit zahtev pacijenta ili osiguravajuće kuće.
Naplata i korisnici
Pojam „očekivana dobit” predstavlja vaše učešće, kao osiguranog lica, u dobiti osiguravajuće kuće. Ako ste se pitali šta to osiguravajuće društvo radi sa vašim parama, odgovor je da ulažu u razne fondove, investicije i slično. Sve je propisano regulativom. Kako nije od presudne važnosti za vas, kao osiguranog lica, da znate u šta se novac ulaže, bitno je da se skoncentrišete na ono što se tiče vas. Važno je da znate koji je to raspon u dinarima koji će vam biti isplaćen.
Osvrnućemo se malo na klasična osiguranja života. Po pravilu, u životnim osiguranjima za slučaj smrti jako je bitno da znate koja su prava korisnika osiguranja kao i da dobro razmislite o odabiru osoba koje će biti korisnik osiguranja. Vi ste onaj koji je osiguran (osigurano lice), a onaj koga ste odabrali kao korisnika će upravljati osiguranom sumom. U slučajevima kada ste kao korisnika odabrali nekoliko osoba, ne zaboravite da pitate na koji način im se isplaćuje osigurana suma.
Podsetićemo vas na proceduru podnošenja zahteva za isplatu naknade.
Bilo da je osiguranje života sa doživljenjem ili mešovito (u slučaju nedoživljenja ili doživljenja), procedura isplate naknade je slična. Obraćate se pisanim zahtevom organizacionoj jedinici zaduženoj za: naplatu štete, likvidaciju štete, isplatu štete i slično, pri osiguravajućoj kući. Dostavljate sledeću dokumentaciju:
– pisani zahtev (preporučenom pošiljkom ili lično, tako da vam se stavi potvrda prijema)
– fotokopiju svoje lične karte (da bi se deklarisali kao stranka u postupku)
– fotokopiju ponude osiguravača
– fotokopiju polise osiguranja
– fotokopiju izvoda iz matične knjige umrlih za osigurano lice
– fotokopiju ostale dokumentacije koja bi mogla biti od važnosti za naplatu štete
Sve ovo ne mora u ovoj količini, ali vam predlažemo, za slučaj da dođe do odbijanja zahteva za naplatu štete. Ako ste uspeli da ostvarite pravo na isplatu osigurane sume, na način kako je to predviđeno opštim uslovima osiguranja (ima još i dopunskih i posebnih uslova, ukoliko je za njima postojala potreba u trenutku potpisivanja ponude osiguravača) onda nema potrebe da dalje čitate ovaj tekst.
Zakonska regulativa
Ukoliko se desilo da vam osiguravač odbije zahtev za naplatu štete, podsetićemo vas na važeću zakonsku regulativu.
1. Zakon o osiguranju (Službeni glasnik RS br. 55/2004, 70/2004, 61/2005, 101/2007). Tu nema mnogo priče o osiguranicima i njihovim pravima. Najveći deo je baziran na definisanje načina i pravila rada osiguravajućih, suosiguravajućih, reosiguravajućih kuća i ostalog društva.
2. Zakon o zaštiti podataka (Službeni glasnik RS br. 97/2008 i čl. 109 Zakona o tajnosti podataka Sl. gl. RS 104/2009). Taj će zaštititi mnoga prava osiguranika. U primeni od prvog januara 2009. godine.
3. Odluka o načinu zaštite prava i interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih osiguranih lica i postupku posredovanja radi mirnog rešavanja spornih odnosa nastalih iz osnova osiguranja (Službeni glasnik RS br. 46/2005). Definiše proceduru prigovora Narodnoj banci Srbije, ako niste uspeli da se sporazumete sa osiguravačem ili vam nije odgovorio u propisanom roku.
Pre nego što osiguravajućoj kući (osiguravaču) podnesete primedbu na odbijajući odgovor, proverite šta je napisano u ponudi osiguravača i šta je osigurano lice potpisalo.
Zdravstveno stanje
Sigurno je da je u ponudi stajao i upitnik o zdravstvenom stanju osiguranika u kome je pomenuti morao navesti ili štiklirati odgovore na pitanja o raznim bolestima, od kojih ne bi smeo da boluje u trenutku dobijanja polise osiguranja. Ovo znači da, ukoliko je osiguranik prećutao, neki relevantan podatak, za koji je imao saznanje (bolesti srca, bolesti kancera, HIV pozitivan, povišeni krvni pritisak i slično), osiguravač ima pravo da odbije zahtev za naplatu štete. Ukoliko je to uneto u zdravstveni karton ustanove u kojoj se osiguranik lečio, stvar biva još gora.
Naročito je bitno da se proveri da li je osiguranik ovlastio osiguravača da u njegovo ime može izvršiti uvid u zdravstvenu dokumentaciju.
Zaključak pismenog zadatka: ukoliko ste dobitnik odbijajućeg dopisa na zahtev za naplatu štete životnog osiguranja, obratite pažnju na pravni lek koji vam je dostavljen u dnu dopisa, rešenja ili slično.
Ne zaboravite, šta god da su vam napisali, mora imati obrazloženje. Bez toga je ništavo.
Potrošač