Ima kod Vuka Karadžića nešto malo o obrazovanim ljudima u Srbiji. Ne bih sad citirao, ali zapisa Vuk a potvrdi Barolomej Kunibert u svojim sećanjima, gde se u Srbiju slilo pravo iz školskih klupa dosta poluobrazovna sveta, dosta onih koji nisu sposobni u svojoj zemlji bilo šta učiniti ili koji su imali do pola završene škole. i kad se nađoše u tadašnjoj Srbiji, nisu se doduše zvali "ekspertima", ali su to bili, držali su narod za divljake, varvare, nesposobne da upravljaju sami sobom, ali vične rukovanju oružijem. Elem, radovali su se ti (školovani u inostranstvu) Srbiji "kao svinja šumi, jer za njih Srbija bejaše šuma sa puno žira" i uskoro oni koji pare nemahu sa sobom kad dođoše, hiljade dukata brojaše.
Miloš, za vreme druge svoje vladavine, većini je kazao havala i vratio ih u matične zemlje (Ugarsku i Rusiju) nek tako prosveštenije šire, i većina, poput Jovana Sterije Popovića, uginu brzo. Miloš, sa druge strane, pojača stipendiranje crpske dece koja su imala razloga živeti u Srbiji i baviti se poslom za koji su školovani a ne politikom, kao nedoučeni i nadmeni. primer takvog stipedniste je prvi srpski farmaceut mr. ph. Pavle Ilić...
Dakle, obrazovanje samo po sebi ne znači ništa, jer većina mogu biti fah idioti. još gore kad se ono stekne van ove zemlje i pokuša primeniti na uslove koji su ekonomski, socijalno i pravno drugačiji od zemlje u kojoj se diplomica stekla. ovo, naravno, ne važi za tehničke nauke, egzaktne, već samo raznorazne Harvadoce, Sorboinu čeljad što su izučavala ekonomiju i pravo tamo i ovde došli sređivati prilike...
I što reče jedna moja prijateljica koja radi sa lekarima: što veća škola - to manji čovek.
Toliko od mene kao obućara kome kineske radnje uništavaju posao...