- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Šta je „hate watching“: Biti hejter nije katastrofa
Koliko puta vas je sadržaj na internetu ili televiziji aktivno nervirao ali ste i dalje nastavili da trošite svoje vreme i živce na njega, koliko puta ste konstatovali da konzumiranjem onoga što intimno prezirete zapravo doprinoste popularnosti i potrkrepljujete zaradu svih onih koji su tvorci takvog sadržaja i koji se bave njegovim plasmanom, koliko ste se puta tešili time da svemu ovome pristupate „čisto fenomenološki“?
Pa, moglo bi se reći da to i jeste neka vrsta fenomena. Zove se „hate watching“ a prema oksfordskom rečniku službena definicija ovog termina glasi „aktivnost gledanja radi užitka koji proizlazi iz ismejavanja ili kritikovanja“.
Priču o tome donosi Index.hr podstaknut eksplozijom negativnih komentara i kritika dokumentarne serije o Hari i Megan u produkciji Netflixa. Ova striming platforma, beleži desetine miliona sati koje su gledaoci proveli na platformama gledajući serije i filmove koje mrze i kritikuju, a trenutno, u vrhu gledanosti je pomenuta serija o Hari i Megan.
Istovremeno, internet je prepun hejterskih komentara i kritika na račun onog što su princi njegova supruga snimili.
Netflix beleži 81.55 miliona sati gledanja Harija i Megan ove sedmice , dok je serija na IMDb-u zabeležila ocenu 3.6 na uzorku od 10 hiljada korisnika.
Ni kritičari nisu milosrdniji prema kraljevskoj dokumentarnoj seriji, dok im neki nisu dali ni priliku jer ih jednostavno ne podnose. Kako nešto tako loše ocenjeno može postati tako popularno?
Zbog “hate watchinga”…
Uživanje u ismejavanju i kritikovanju
“Hate watching” je , kako piše Index, hr stalni trend. Na primer, Emily u Parizu stalno se ismeva na društvenim mrežama, ali jedna je od Netfliksovih najgledanijih serija (preko 58 miliona domaćinstva počelo je gledati seriju u prvih 28 dana na platformi za streaming). Ispada da mnogi od nas vole da mrze, a s porastom društvenih medija, to se ogleda i po ljudima koje pratimo.
Ne možete odvojiti pogled od influensera koji vas iritira? To je još jedna vrsta hejta i zove se „hate following.“
Uvek su postojali mediji za ovaj distancirani oblik mržnje ili mržnje izdaleka”, kazao je JR Ilagan, klinički psiholog iz Manile, za Vajs. Ponekad se, kako dodaje, to može odnositi i na prijatelje koji su nam prilično dosadni na internetu.
Gledanje ovih ljudi moglo bi učiniti više od pukog kolutanja očima. Mogli bi vas naterati da se rugate, osećate neugodnost iz druge ruke ili da uzviknete: „Šta on misli ko je?“ Pa ipak, nastavljate da gledate šta rade.
Zašto to radimo?
„Mržnja, ljubav i užitak snažne su emocionalne reakcije. A ponekad, kada doživljavamo snažne emocionalne reakcije u nedostatku stvarne pretnje, naš mozak luči neurotransmitere“, objasnio je Ilagan.
Ti neurotransmiteri su obično serotonin, dopamin i oksitocin, poznati hormoni sreće koji podstiču pozitivne emocije. To bi objasnilo zašto se zbog mržnje fiziološki osećamo dobro. Na primer, Netfliks je izvestio o porastu popularnosti rijaliti TV emisija u nekoliko zemalja kada su izolacije zbog pandemije bile na vrhuncu 2020., dok su mnogi ljudi tražili stvari koje bi im mogle pružiti utehu.
Druge studije otkrivaju da su ljudi sretniji kada mogu osećati emocije, čak i ako su te emocije neprijatne.
Ponekad je uteha da ima i gorih od nas
Na psihološkom nivou, Ilagan smatra da nas hate watching ili hate following mogu podstaći da se upoređujemo s onim šta ili koga gledamo, što može učiniti da se osećamo bolje ili gore.
To možemo učiniti s likovima u emisijama ili filmovima, ali društveni mediji postali su primarna platforma za to jer su ljudi po prirodi voajeri.
Urođeno nam je da zabadamo nos u tuđe živote i zapravo procenjujemo jedni druge. Postoje dva načina na kojima se upoređujemo, dodaje Ilagan. u prvom slučaju se upoređujemo s ljudima kojima je naizgled bolje. To bi moglo postaći ljubomoru, koja bi mogla podstaći mržnju kao zaštitni odgovor.
Mržnja povezuje
Koliko često nakon gledanja užasne serije odete na internet da pročitate tvitove? Ili čitate i pišete na forumu posvećenom toj emisiji. Ili možda pozovete svoje prijatelje da zajedno gledaju seriju?
„Mislim, zabavno je mrziti ljude zajedno. Imate zajedničkog neprijatelja“, kzao je Ilagan.
Ogovaranje je, govori Ilagan, takođe iskustvo povezivanja – ono koje je ključno za razvoj zajednica. Antropolozi i istoričari otkrili su da je trač „deo lepka koje drži društvo zajedno“.
Ali, niste grozna osoba ako obožavate da gledate serije koje su vam užasne i pratite šta radi influencer koji vas iritira.
Mržnja postaje nezdrava kada vas pretvori u osobu punu mržnje, kada, recimo počnete izbacivati komentare pune mržnje kada je to potpuno neopravdano.
Ako je to slučaj, možda pauza na društvenim mrežama nije loša ideja.
No, biti hejter i nije katastrofa.
Ponekad je jednostavno dosadno i želimo nešto osetiti, zaključak je teksta Indexa. hr.
(Danas.rs.)
