Šta je budizam?

[trompyx]

Budizam je drevna religija i filozofija koja je nastala u Indiji, a kasnije se proširila u mnoge dijelove Azije i svijeta. Osnovan je na učenjima Siddharthe Gautame, poznatijeg kao Buda, koji je živio u 6. vijeku prije nove ere.

Budizam se temelji na "Četiri plemenite istine" koje je Buda propovijedao. Te istine su:

1. Postojanje patnje: Budizam prepoznaje da je patnja neodvojiva od ljudskog iskustva i da se javlja kao rezultat rođenja, bolesti, starenja, smrti, ali i emocionalne i psihičke nelagode.
2. Porijeklo patnje: Buda je naveo da je uzrok patnje žudnja, vezanost i neznanje. On tvrdi da smo vezani za prolazne i nestalne stvari u životu te da to uzrokuje patnju.
3. Prestanak patnje: Buda je tvrdio da postoji način da se prestane s patnjom. To je moguće postići oslobađanjem od žudnje i vezanosti, te postizanjem stanja prosvjetljenja ili nirvane.
4. Put do prestanka patnje: Budizam propovijeda "Osmerostruki nadvijek" kao put do prestanka patnje. To uključuje pravilno shvaćanje, pravu namjeru, pravi govor, prave postupke, pravi način života, pravi napor, pravu pažnju i pravu koncentraciju.

Budizam također naglašava koncept reinkarnacije, vjerovanje da se duša ili svijest nastavlja prelaziti iz jednog života u drugi. Također se ističe značaj meditacije kao sredstva za razvoj svijesti, samospoznaje i postizanje prosvjetljenja.

Važan aspekt budizma je Maitri (sanskrt) ili Metta (pali), što je koncept ljubaznosti, saosećanja i nenasilja prema svim živim bićima.

Budizam ima različite škole i pravce, kao što su Theravada, Mahayana i Vajrayana, koje se razlikuju po interpretaciji i praksi, ali svi dijele temeljna učenja Bude.

 

[Talaba]

Budizam uslovno nazvan religija iako to nije.
Budizam nije religija već je „put“ kao i teurgija dat svakom i nikome. To znači da je potrebno određen stepen duhovne zrelosti da bi se našao i prihvatio i zatim sledio. To nije nešto što se može forsirati i nametnuti kako to čine današnje lažne religije. Nije stvar ići nekim „putem“ već kuda neki „put“ vodi kao i stići na kraj tog „puta“ i šta te tamo čeka.. Šta je cilj "puta"!?

Budina poruka je namenjena čoveku koji pati. Za Budu izbavljenje jeste posledica ličnog napora i konkretnog usvajanja istine. Ne rad se o teoriji već je potrebno razumeti i istovremeno iskušati istinu a izbaviti se znači dostići nirvanu ili nivo neuslovljenosti. Prava istina ne razmatra jedino prisustvo patnje već i univerzalnost zakona nepostojanosti, pa svi fenomeni egzistencije nose zametke patnje.
Srž Budinog učenja je u „četiri plemenite istine.“

1. Bol je jedina realnost ovog sveta
2. O poreklu bola
3. Savlađivanje bola (želja)
4. Put ka nestajanju bola (želja)

1.Bol je jedina realnost sveta. Ona se ne sastoji samo u telesnoj i duševnoj patnji (ne veruješ gledaj film Human Centiped 1 i 2, I will enjoy in your suffering, will you enjoy in yours too? Ma mene će Hristos da spase. Oće sve trči.), nego je i plod nestalnog ustrojstva. Prolaznog ustrojstva sveta, prolaznosti bića i pojava telesnog sveta. Pojam praznine zajedno sa pojmom bola dovodi do toga da je ličnost za Budu samo prolazan psihofiziološki fenomen, skup elemenata koji se sastavljaju i raspadaju. To je nespojivo sa verovanjem u apsolutno i večito načelo (brahman) i nespojivo je sa realnim postojanjem individualne duše (atman).

2.O poreklu bola. Bol nastaje usled postojanje „lanaca uzroka“ i to takvog kakva ga definiše teorija o izazivanju posledice uzrocima. Izazvana posledica uzrok je sledeće posledice i tako bjeskonačno.

Iz neznanja proističu samskare (duševne tvorevine). Iz samskare proističe svest, iz svesti proističe ime i oblik (individualnost). Iz imena i oblika proističe šest oblasti (čula) iz šest oblasti proističe dodir (sa spoljnim svetom). Iz dodira proističe osećaj (senzacija) iz osećaja proističe žudnja (žeđ). Iz žudnje proističe vezanost (prionulost za svet) iz vezanosti proističe postojanje, iz postojanja proističe rađanje, iz radjanja proističe starost i smrt i tuga i žalost i trpljenje i obeshrabrenje i ..onaj Human Centiped uživajte u lepoti življena. Volete život zar ne?

Čin kojima nastaje svaka od pomenutih karika „lanaca uzroka i posledica“ ima svog pokretača u žeđi koja je želja za uživanjem, postojanjem i uništenjem. A želja je neodvojiva od prvobitnog neznanja. Samo to neznanje je jedna psihološka činjenica uslovljena ranijim delima bilo dobrim ili lošim.

3.O savlađivanju bola. Savlađivanje bola je cilj i smisao Budinog učenja. Savlađivanjem želje obustavlja se pojava bola i izaziva nirvana. Učitelju da li u nirvani postoji patnja? Postoji! Ali kako ondak nirvana oslobađa od bola? Tako što nema nikog u nirvani ko pati! E matematiko moja.

Savlađivanje želje otvara put ka oslobođenju i taj put sledi svako prema svojim sposobnostima.

4.Put ka prestanku bola. Prestanak bola postiže se usavršavanjem unutrašnje vizije i ispravnog pogleda na svet, sledi savršena namera (mišljenje), reči, delatnost, način života, savršeni napor, savršena postojanost pažnje (prisustvo duha) i savršena sabranost, usredsređenost, koncentracija.

U osnovi svega leži moralna disciplina koja je uvek i po pravilu povezana sa upražnjavanjem psihofizioloških vežbi koje su povoljne za duhovnu sabranost ili koncentraciju što pomaže da se stekne mudrost i da se napreduje ka svetosti. Četvrta je istina o osmostrukom putu (magga) koji označava sredstva pomoću kojih može da se dostigne ovo prekidanje:

1. Savršeno shvatanje ili vizija
2. Savršeno mišljenje ili prikazivanje

Ovi delovi spadaju u Inteligenciju
3. Savršen govor
4. Savršeni akt ili aktivnost
5. Savršen način života

Ovi delovi spadaju u moralnost
6. Savršen napor ili primena
7. Savršeno prisustvo duha
8. Savršena koncentracija, usredsredjenost

1.“Dakle monasi šta je to savršena vizija? To je shvatanje patnje, nastanak patnje, utrnuća patnje i puta koji vodi ka prestanku patnje.“
2.“Dakle monasi šta je to savršeno mišljenje ili prikazivanje? To je duh koji je oslobođen od čulne želje (požude), zlobe surovosti.“
3.“Dakle monasi šta je to savršeni govor? To je uzdržavanje od laganja, od prenošenja priča ili ogovaranja, od upotrebe prostačkih reči i razgovora koji su sitničavi, lakoumni, beznačajni, prazni i ništavni.“
4.“Dakle monasi šta je to savršena akcija? To je uzdržavanje od povrede živog bića, od krađe i od protuzakonitih putanih odnosa.“
5.“Dakle monasi šta je to savršeni način života? To je kada se plemeniti učenik odriče od rđavog načina života i usvaja savršeni način života.“
6.“Dakle monasi šta je to savršen način primene? Postoje četiri napora: napor izbegavanja, kontrolisanja,očuvanja,razvijanja….“
7.“Dakle monasi šta je to savršeno prisustvo duha? To je kada učenik obitava u kontemplaciji tela,osećanja, duha i objekata duha,revnostan,lucidan i pažljiv pošto je slomio žudnju i tugu sveta.“
8.“Dakle monasi šta je to savršena koncentracija? To je kada učenik oslobođen čulnih objekata i rđavih stvari ulazi u prvu zadubljenost…..drugu…treću…i četvrtu zadubljenost.“
Monah kada isključi čulne težnje i nemoralne doživljaje boravi u dostignuću prvog zadubljenja. To je stanje praćeno zamišljanjem i razmišljanjem.
Monah koji stišao zamišljanje i razmišljanje boravi u unutrašnjoj smirenosti drugog stepena zadubljenja. To stanje rađa iz sabranosti lišene zamišljanja i razmišljanja uz prijatan osećaj zadovoljstva.
Zatim odvraćajući se od osećaja prijatnosti, boravi ravnodušan, sabran i pažljiv pa telesno doživljava ono zadovoljstvo koje oplemenjena bića izražavaju rečima:“Ko je ravnodušan i pažljiv živi zadovoljno.“ Tako on ulazi u treću zadubljenost.
Zatim on napušta zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kada tako iščeznu dotadašnje radosti i žalosti monah boravi u dostignuću četvrtog zadubljenja. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, pročišćeno ravnodušnom pažnjom.

 

[Talaba]

Ovo je jedan od mojih najomiljenijih likova u Budinom životu. Puna je bio trgovac i sa bratom putovao i prodavao robu kada je čuo da buda drži propved pristupio je i kada ju je čuo predao je robu bratu i zamonašio se u sanghu kod Bude. Pošto je usvojio Budino učenje i postigao budastvo zatražio je od Bude da se vrati na rodno mesto ostrvo Sunaparanta. Buda se u prvi mah nije složio ali je rešio da iskuša Punu na sledeći način.


Buda:”Ostrvo Sunaparanta je nastanjeno divljim i varvarskim plemenima. Tamošnji ljudi su zli, divlji i surovi i skloni nasilju. Takođe vole da klevetaju i uznimiravaju druge. Ako počnu da klevetaju i uznemiravaju, šta ćeš da pomisliš?”

Puna: “Smatraću da su ljudi sa Sunaparante dobri i blagi jer me ne udaraju i gadjaju blatom.”


Buda:”Ali recimo da počnu da te udaraju i gadjaju blatom, šta ćeš tada da pomisliš?”


Puna:”Smatraću da su dobri i blagi ljudi jer me na kraju krajeva, još uvek ne udaraju toljagama i sličnim oružijem.”


Buda:”Ali ako krenu da te udaraju toljagama i sličnim oružijem?”


Puna:”I u tom slučaju smatraću ih dobrim i blagim jer me nisu lišili života.”


Buda:”Ali, pretpostavimo da te ubiju, Puna. Šta ćeš u tome slučaju da pomisliš?


Puna:” I u tom slučaju smatraću ih dobrim i blagim ljudima jer bi me tako oslobodili mog crvljivog tela. Zhvalio bih se na učinjenoj usluzi.”


Buda:” Puna ti si čovek izuzetne dorote i strpljenja. idi i živi na ostrvu Sunaparanta idi i nauči ih kako da postanu slobodni kao što si i ti sam.”


Priča kaže da je Puna pre prve kišne sezone okupio oko sebe 500 učenika. Puna Sila bre SILA.

 

[Laodikeja]

Onda je taj Puna savršeniji i od Gospoda Isusa, i od apostola Pavla.

Jer oni su ukoravali greh.

Pavle je rekao za nekog Grka:

"Aleksandar kovač mnogo mi zla učini. Da mu Gospod plati po djelu njegovu" ( 2 Timotiju poslanica 4. 14 ).

Suština nije u tome grešnika tapšati po ramenu i pevati na njegov greh.

Biblija kaže "UKORI, UMOLI...."

Sve sa ciljem da se grešnik obrati, ostavi bezakonje, i počne da čini pravdu.