LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Susedi prodaju ostrva, palate, plaže...
Šta da prodamo u slučaju grčkog scenarija?
Suzana Bojadić
Šta bi Srbija imala da proda u slučaju grčkog scenaria? Kako bi smanjila dug zemlje, italijanska vlada već je odlučila da proda 9.000 (po nekim izvorima 11.000) zgrada, palata, plaža, ostrva… U očajničkom pokušaju da otplati ogroman državni dug i Grčka za doboš priprema neka od najatraktivnijih ostrva, pominju se Portugalija, Španija… čak i Hrvatska, koja navodno razmatra prodaju Briona. Ovu vest, doduše, demantovali su u tamošnjoj vladi, ali se veruje da susedi nameravaju da prodaju Brione zbog sve većih problema sa javnim dugom, čija bi otplata mogla da bude problematična krajem 2011. godine.
Neka se pozlate reči premijera Mirka Cvetkovića da sve ukazuje na privredni rast, ali šta će biti ako se nastavi već zabrinjavajuća tendencija rapidnog rasta javnog duga? U maju je ukupan javni dug premašio 10,5 milijardi evra, što je rast za 800 miliona evra za pet meseci ove godine. Problem je veći tim pre što je poslednja revizija aranžmana s MMF-om pokazala da su izvorni prihodi (od poreza, carina, taksi i drugih dažbina) manji od očekivanih. Zbog toga se procenjuje i da fiskalni deficit ove godine neće biti četiri, već 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili skoro 150 milijardi dinara.
Potezi Grčke i Italije za Srbiju su, međutim, čak daleko i od ideje. Na pitanje čega bi država mogla da se odrekne i da li o tome razmišlja, u pojedinim ministarstvima upućenim na rešavanje krize praktično da nisu imali odgovor. Moglo se čuti da zvaničnih razgovora nije bilo, te da se možda usputno pričalo o prodaji državne imovine, ali da se na kraju sve i završilo na tome.
U kabinetu premijera Cvetkovića bili su nešto konkretniji.
"Ne moramo da razmišljamo na takav način da bi izvlačili zemlju iz krize jer nismo na nivou ugroženih zemalja ", kratko su prokomentarisali za "Novac".
Doduše, naruku im ide skroman porast BDP-a od oko 0,7 odsto za prva tri meseca ove godine, te rast izvoza i proizvodnje. Ne, međutim, i nezaposlenost, koja je povećana sa 16,6 odsto u oktobru 2009. na 19,2 odsto u aprilu ove godine. I MMF je svoju prvobitnu procenu rasta BDP-a od dva odsto modifikovao na 1,5 odsto do kraja godine. Da li to potvrđuje da izlazimo iz krize? Pre će biti da se kriza produbljuje i da bi možda trebalo da razmišljamo o tome šta da prodamo.
Na prvi pogled čini se da je lakše pronaći iglu u plastu sena nego ono čega bi Srbija mogla da se odrekne. Ne zato što nema šta, već što u mnogim slučajevima državno-pravni odnosi nisu regulisani, pa se ne zna šta je čije, ali i što mnogo toga nije popisano. I što se, na kraju krajeva, ne zna šta koliko vredi.
Od javnih preduzeća gotovo sve je prodato. Prodaja "Telekoma" se očekuje do kraja godine, od "Jata" zbog velikih gubitaka ne treba očekivati mnogo, a EPS će, prema izjavama u Ministarstvu za energetiku, ostati u većinskom vlasništvu države. Imamo i desetine komunalnih preduzeća (samo u Beogradu ih je 22), ali još uvek nemamo niti njihovu procenu niti strategiju o privatizaciji. Na dugačkom štapu je i prodaja "Galenike".
Tako nam ostaju vojna imovina, rudna bogatstva, šume, poljoprivredno zemljišta i nacionalni parkovi.
Vojska ima viška 447 vojnih kompleksa, kojima pripadaju klubovi vojske, kasarne, sportsko-rekreativni centri, skladišta, strelišta, poligoni, zemljište, aerodromi... I ovde je, međutim, procena urađena za 99 kompleksa koji vrede oko sedam milijardi dinara (oko 68 miliona evra), kažu za "Novac" u Ministarstvu odbrane.
Ukupna površina svih kompleksa je blizu 5.000 hektara, a površina svih objekata oko 730.000 kvadrata. Najviše zemljišta je u Somboru (677 hektara), a najviše kvadrata u Beogradu (blizu 130.000).
Posebna bogatstva su rude. "U Borskoj reci imamo nalazište sa milijardom tona rude iz koje mogu da se dobiju stotine hiljada kilograma bakra i zlata. Ono, međutim, nije eksploatisano, a nalazište su potvrdili i Svetska banka i Institut za bakar", kaže nam stručnjak za energetiku Zorana Milanović.
U Aleksincu imamo i nalazište uljnih škriljaca iz kojih se dobija sintetička nafta. Samo to nalazište moglo bi da zadovolji naše celokupne potrebe. U Boru je boksit, zlato i srebro. "Sve to vredi mnogo, a nije iskorišćeno", kaže Milanović.
Imamo i 39 banja, a petnaestak je predmet privatizacije. Njihova procena je, kako saznajemo od dobro upućenog izvora, urađena tako da sve ove banje vrede koliko je tržišna vrednost jednog bolje opremljenog lečilišta.
Na pitanje šta je najvrednije kod netaknute prirode, u Turističkoj organizaciji Srbije nam prvo navode kanjon Uvca i Đavolju varoš, ali i nacionalne parkove (podsetimo da su upravo Brioni i mnoga grčka i italijanska ostrva upravo nacionalni parkovi).
Srbija ima šest ovakvih parkova (Kopaonik, Fruška gora, Tara, Đerdap i Šar-planina) na ukupnoj površini od preko 160 hektara.
Svakako je najvredniji Kopaonik, gde je pod zaštitu države stavljeno 42.000 hektara. Plac površine dva-tri ara na vrhu Kopaonika sa dozvolom za gradnju dosad se plaćao i do 100.000 evra. U podnožju planine na takozvanom seoskom području placevi su se mogli kupiti po ceni od 1.000 do 3.000 evra po aru. Veruje da će posle zavođenja urbanističkog reda vrednost placeva skočiti.
Obronci Fruške gore (ukupno 25.000 hektara) već privlače pažnju ruskih bogataša. Priča se intenzivirala prodajom NIS-a ruskom "Gaspromu", a očekuje se da će se Rusi sa izlaskom iz krize tek aktivirati.
Država je vlasnik i oko 270.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Toliko je popisano, a veruje se da ima još dosta neregistrovanih površina. Imamo i šuma i šumskog zemljišta oko 920.000 hektara.
Šta bi Srbija mogla da proda?
- Vojna imovina (višak je 447 kompleksa, 99 kompleksa je procenjeno na sedam milijardi dinara)
- Rudna bogatstva (U Borskoj reci postoji nalazište iz koga se mogu dobiti stotine hiljada kilograma bakra i zlata. Nije eksploatisano.
- Od "netaknute prirode" najvredniji su kanjon Uvca i Đavolja varoš, kažu u TOS-u
- Nacionalni parkovi (Kopaonik, Fruška gora, Tara, Đerdap i Šar-planina)
- Komunalna preduzeća, ali nemamo njihovu procenu i strategiju
Blic
Šta da prodamo u slučaju grčkog scenarija?
Suzana Bojadić
Šta bi Srbija imala da proda u slučaju grčkog scenaria? Kako bi smanjila dug zemlje, italijanska vlada već je odlučila da proda 9.000 (po nekim izvorima 11.000) zgrada, palata, plaža, ostrva… U očajničkom pokušaju da otplati ogroman državni dug i Grčka za doboš priprema neka od najatraktivnijih ostrva, pominju se Portugalija, Španija… čak i Hrvatska, koja navodno razmatra prodaju Briona. Ovu vest, doduše, demantovali su u tamošnjoj vladi, ali se veruje da susedi nameravaju da prodaju Brione zbog sve većih problema sa javnim dugom, čija bi otplata mogla da bude problematična krajem 2011. godine.
Neka se pozlate reči premijera Mirka Cvetkovića da sve ukazuje na privredni rast, ali šta će biti ako se nastavi već zabrinjavajuća tendencija rapidnog rasta javnog duga? U maju je ukupan javni dug premašio 10,5 milijardi evra, što je rast za 800 miliona evra za pet meseci ove godine. Problem je veći tim pre što je poslednja revizija aranžmana s MMF-om pokazala da su izvorni prihodi (od poreza, carina, taksi i drugih dažbina) manji od očekivanih. Zbog toga se procenjuje i da fiskalni deficit ove godine neće biti četiri, već 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili skoro 150 milijardi dinara.
Potezi Grčke i Italije za Srbiju su, međutim, čak daleko i od ideje. Na pitanje čega bi država mogla da se odrekne i da li o tome razmišlja, u pojedinim ministarstvima upućenim na rešavanje krize praktično da nisu imali odgovor. Moglo se čuti da zvaničnih razgovora nije bilo, te da se možda usputno pričalo o prodaji državne imovine, ali da se na kraju sve i završilo na tome.
U kabinetu premijera Cvetkovića bili su nešto konkretniji.
"Ne moramo da razmišljamo na takav način da bi izvlačili zemlju iz krize jer nismo na nivou ugroženih zemalja ", kratko su prokomentarisali za "Novac".
Doduše, naruku im ide skroman porast BDP-a od oko 0,7 odsto za prva tri meseca ove godine, te rast izvoza i proizvodnje. Ne, međutim, i nezaposlenost, koja je povećana sa 16,6 odsto u oktobru 2009. na 19,2 odsto u aprilu ove godine. I MMF je svoju prvobitnu procenu rasta BDP-a od dva odsto modifikovao na 1,5 odsto do kraja godine. Da li to potvrđuje da izlazimo iz krize? Pre će biti da se kriza produbljuje i da bi možda trebalo da razmišljamo o tome šta da prodamo.
Na prvi pogled čini se da je lakše pronaći iglu u plastu sena nego ono čega bi Srbija mogla da se odrekne. Ne zato što nema šta, već što u mnogim slučajevima državno-pravni odnosi nisu regulisani, pa se ne zna šta je čije, ali i što mnogo toga nije popisano. I što se, na kraju krajeva, ne zna šta koliko vredi.
Od javnih preduzeća gotovo sve je prodato. Prodaja "Telekoma" se očekuje do kraja godine, od "Jata" zbog velikih gubitaka ne treba očekivati mnogo, a EPS će, prema izjavama u Ministarstvu za energetiku, ostati u većinskom vlasništvu države. Imamo i desetine komunalnih preduzeća (samo u Beogradu ih je 22), ali još uvek nemamo niti njihovu procenu niti strategiju o privatizaciji. Na dugačkom štapu je i prodaja "Galenike".
Tako nam ostaju vojna imovina, rudna bogatstva, šume, poljoprivredno zemljišta i nacionalni parkovi.
Vojska ima viška 447 vojnih kompleksa, kojima pripadaju klubovi vojske, kasarne, sportsko-rekreativni centri, skladišta, strelišta, poligoni, zemljište, aerodromi... I ovde je, međutim, procena urađena za 99 kompleksa koji vrede oko sedam milijardi dinara (oko 68 miliona evra), kažu za "Novac" u Ministarstvu odbrane.
Ukupna površina svih kompleksa je blizu 5.000 hektara, a površina svih objekata oko 730.000 kvadrata. Najviše zemljišta je u Somboru (677 hektara), a najviše kvadrata u Beogradu (blizu 130.000).
Posebna bogatstva su rude. "U Borskoj reci imamo nalazište sa milijardom tona rude iz koje mogu da se dobiju stotine hiljada kilograma bakra i zlata. Ono, međutim, nije eksploatisano, a nalazište su potvrdili i Svetska banka i Institut za bakar", kaže nam stručnjak za energetiku Zorana Milanović.
U Aleksincu imamo i nalazište uljnih škriljaca iz kojih se dobija sintetička nafta. Samo to nalazište moglo bi da zadovolji naše celokupne potrebe. U Boru je boksit, zlato i srebro. "Sve to vredi mnogo, a nije iskorišćeno", kaže Milanović.
Imamo i 39 banja, a petnaestak je predmet privatizacije. Njihova procena je, kako saznajemo od dobro upućenog izvora, urađena tako da sve ove banje vrede koliko je tržišna vrednost jednog bolje opremljenog lečilišta.
Na pitanje šta je najvrednije kod netaknute prirode, u Turističkoj organizaciji Srbije nam prvo navode kanjon Uvca i Đavolju varoš, ali i nacionalne parkove (podsetimo da su upravo Brioni i mnoga grčka i italijanska ostrva upravo nacionalni parkovi).
Srbija ima šest ovakvih parkova (Kopaonik, Fruška gora, Tara, Đerdap i Šar-planina) na ukupnoj površini od preko 160 hektara.
Svakako je najvredniji Kopaonik, gde je pod zaštitu države stavljeno 42.000 hektara. Plac površine dva-tri ara na vrhu Kopaonika sa dozvolom za gradnju dosad se plaćao i do 100.000 evra. U podnožju planine na takozvanom seoskom području placevi su se mogli kupiti po ceni od 1.000 do 3.000 evra po aru. Veruje da će posle zavođenja urbanističkog reda vrednost placeva skočiti.
Obronci Fruške gore (ukupno 25.000 hektara) već privlače pažnju ruskih bogataša. Priča se intenzivirala prodajom NIS-a ruskom "Gaspromu", a očekuje se da će se Rusi sa izlaskom iz krize tek aktivirati.
Država je vlasnik i oko 270.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Toliko je popisano, a veruje se da ima još dosta neregistrovanih površina. Imamo i šuma i šumskog zemljišta oko 920.000 hektara.
Šta bi Srbija mogla da proda?
- Vojna imovina (višak je 447 kompleksa, 99 kompleksa je procenjeno na sedam milijardi dinara)
- Rudna bogatstva (U Borskoj reci postoji nalazište iz koga se mogu dobiti stotine hiljada kilograma bakra i zlata. Nije eksploatisano.
- Od "netaknute prirode" najvredniji su kanjon Uvca i Đavolja varoš, kažu u TOS-u
- Nacionalni parkovi (Kopaonik, Fruška gora, Tara, Đerdap i Šar-planina)
- Komunalna preduzeća, ali nemamo njihovu procenu i strategiju
Blic
