LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=2]DEČJE TRŽIŠTE
[/h] [h=1]Šta čeka male potrošače u budućnosti[/h]
Postoji nekoliko trendova koji zaokupljaju i svetske i domaće priznate autore iz oblasti koja se bavi time kako će savremeni trendovi uticati na decu u budućnosti i na njihovo ponašanje kao potrošača.
Sve veće dečije bogatstvo
Prvi podaci iz najnovijeg popisa stanovništva u Srbiji pokazuju smanjenje broja stanovnika, što predstavlja trend koji je nastavljen iz prošlosti. Osim toga, smanjuje se i broj dece po porodici. Dakle, sve više dece raste u porodicama gde su oba roditelja zaposlena, pri čemu (ako imaju) uglavnom imaju jednu sestru ili brata, što će reći da se veći prihodi domaćinstva, od onih koji su ostvarivani u prošlosti, raspoređuju na manji broj članova. Zanimljivo je i da usled krize potrošnja po odraslom članu domaćinstva opada, dok potrošnja na decu ostaje ista (bar kako pokazuju rezultati u zemljama koje su prošle kroz tranziciju i krize). Opšti trend predstavlja i nadoknađivanje vremena provedenog sa decom kroz kupovinu poklona ili obavljanje zajedničkih aktivnosti koje podrazumevaju potrošnju (na primer, poseta tržnim centrima) – takozvano provođenje „kvalitetnog vremena”, što znači da deca sve više bivaju fokusirana na novac kao merilo vrednosti.
Materijalizam
Direktna posledica prethodnog trenda podrazumeva prihvatanje vrednosti potrošačkog društva. Deca u velikoj meri vrednuju drugare i druge osobe iz svog okruženja na bazi marki odeće i obuće koje oni nose i insistiraju na kupovini popularnih marki. U slučaju da ne mogu da kupe željene marke to ih dovodi do nezadovoljstva, nižeg samovrednovanja, a moguće i do odbacivanja od strane društva. Ovaj trend naročito zabrinjava ako se zna da su osobe koje imaju materijalistički sistem vrednosti manje srećne, imaju lošije međuljudske odnose, manje su zadovoljne životom, više koriste alkohol i drogu i manje doprinose zajednici.
Gojaznost
Često se u medijima navodi da stalno raste broj gojazne dece i u Srbiji i u svetu i da je u pojedinim zemljama već poprimilo karakteristike epidemije. Smatra se da je to posledica dečijeg stila života – piju gazirana pića, jedu puno masne i slatke hrane, puno vremena provode ispred televizora ili kompjutera i malo se bave sportskim aktivnostima. Međutim, diskutabilno je da li će u budućnosti broj gojazne dece nastaviti da raste. I pored navedenog stila života, u mnogim zemljama su preduzete mere kako bi se deci ograničio pristup visokokaloričnoj hrani (na primer, zabranjena je prodaja gaziranih pića u blizini škola), a takođe se promovišu drugačiji ideali lepote. Prema jednom istraživanju rađenom u Americi, drugo najpopularnije piće među devojčicama uzrasta od 12 do 14 godina je voda, jer ne žele da imaju suviše kilograma i žele zdravo da žive.
Internet
Koliko god provođenje vremena ispred kompjutera loše utiče na dečje aktivnosti, to istovremeno podrazumeva i to da današnja deca predstavljaju najinformisaniju generaciju od svih do sada. Oni su navikli od rođenja da koriste kompjutere i Internet i ne mogu svoj život da zamisle bez njega. Na njemu čitaju vesti, traže materijale za domaće zadatke, igraju igrice, druže se, kupuju, gledaju filmove, slušaju muziku, itd. U budućnosti se može očekivati još veća važnost ovog medija u njihovom životu, a naročito se očekuje da će deca u Srbiji u dosta većoj meri da koriste Internet za putovanja, kupovinu odeće, knjiga, tehničkih uređaja... Pored toga, veliki broj njih će, u skladu sa trendovima u svetu, da postanu preduzetnici upravo u elektronskom poslovanju.
Komunikacija
Osim Interneta, deca sve u većoj meri koriste i mobilne telefone. Razna istraživanja pokazuju da većina dece u Beogradu poseduje mobilne telefone. To nameće poseban vid izražavanja, naročito kada je reč o SMS porukama, kao što su kratke reči i rečenice, korišćenje skraćenica, vizuelni elementi (na primer, „smajliji” i „tužići”) da bi se dočarale emocije. Deca i po prirodi stvari vizuelno komuniciraju, tako da će na tome sve više biti akcenat i u budućnosti i o tome treba razmišljati pri smišljanju i emitovanju propagandnih poruka namenjenih deci, pri pisanju knjiga za njih, pripremi časova i svih ostalih aktivnosti u kojima je potrebno zadobiti dečiju pažnju. Engleski jezik, takođe, postaje široko rasprostranjen i većina dece se sretne sa njim i u školi i putem medija veoma rano. Engleski postaje univerzalni jezik, a deca često koriste pojedine reči iz engleskog jezika i u svakodnevnom govoru (na primer, „kul”, „ekstra”, „guglovati”...).
Kolektivizam
Internet društvene mreže doživljavaju procvat, a dominantni razlog za to jeste što nove generacije vole da se druže i da sve aktivnosti obavljaju zajedno. Oni su navikli da odluke donose zajednički, da javno iskazuju svoje stavove i da sve dele sa drugima (mišljenja, slike, vreme, itd.). Zatim, zbog velikog broja razvoda i sklapanja narednih brakova, deca sve češće žive u porodicama u kojima imaju i očuhe i maćehe i polu-braću i sestre. Takođe, zbog zaposlenosti roditelja sve više su upućeni i na babe i dede, što podrazumeva uključivanje velikog broja osoba u njihov život u porodici. Oni imaju i veoma razvijenu svest i brigu o društvenoj zajednici u kojoj žive i usled toga dolazi do porasta u broju volonterskih grupa i društvenih događaja koje organizuju mladi. Sve više vrednuju proizvode i marke koje proizvode kompanije sa razvijenom društvenom odgovornosti, a još veći akcenat na tome će biti u budućnosti.
Samostalnost
Donekle je u suprotnosti sa prethodnim trendom koji podrazumeva udruženo obavljanje aktivnosti. Međutim, ovde se više misli na porodičnu nezavisnost i samostalno donošenje odluka. Imajući u vidu da sve veći broj žena radi i da je odsutan od kuće, deca sve ranije preuzimaju obaveze koje su tradicionalno smatrane roditeljskim, uključujući kupovinu, čuvanje mlađe braće i sestara, kuvanje... Zbog želje za upoznavanjem novih kultura (što je vrlo karakteristično za ovu generaciju adolescenata i tinejdžera) i izražene pokretljivosti, oni često još u srednjoj školi odlaze na nekoliko meseci da žive i studiraju u inostranstvu.
Ovo su samo neki od trendova koji oslikavaju aktivnosti današnjih najmlađih pripadnika društva, a samim tim i njihovo ponašanje u potrošnji. Ako imate druga viđenja ove teme i prepoznajete još neke aspekte koji ovde nisu navedeni, pišite nam, kako bi se pozabavili i njima.
Politika
[/h] [h=1]Šta čeka male potrošače u budućnosti[/h]
Postoji nekoliko trendova koji zaokupljaju i svetske i domaće priznate autore iz oblasti koja se bavi time kako će savremeni trendovi uticati na decu u budućnosti i na njihovo ponašanje kao potrošača.
Sve veće dečije bogatstvo
Prvi podaci iz najnovijeg popisa stanovništva u Srbiji pokazuju smanjenje broja stanovnika, što predstavlja trend koji je nastavljen iz prošlosti. Osim toga, smanjuje se i broj dece po porodici. Dakle, sve više dece raste u porodicama gde su oba roditelja zaposlena, pri čemu (ako imaju) uglavnom imaju jednu sestru ili brata, što će reći da se veći prihodi domaćinstva, od onih koji su ostvarivani u prošlosti, raspoređuju na manji broj članova. Zanimljivo je i da usled krize potrošnja po odraslom članu domaćinstva opada, dok potrošnja na decu ostaje ista (bar kako pokazuju rezultati u zemljama koje su prošle kroz tranziciju i krize). Opšti trend predstavlja i nadoknađivanje vremena provedenog sa decom kroz kupovinu poklona ili obavljanje zajedničkih aktivnosti koje podrazumevaju potrošnju (na primer, poseta tržnim centrima) – takozvano provođenje „kvalitetnog vremena”, što znači da deca sve više bivaju fokusirana na novac kao merilo vrednosti.
Materijalizam
Direktna posledica prethodnog trenda podrazumeva prihvatanje vrednosti potrošačkog društva. Deca u velikoj meri vrednuju drugare i druge osobe iz svog okruženja na bazi marki odeće i obuće koje oni nose i insistiraju na kupovini popularnih marki. U slučaju da ne mogu da kupe željene marke to ih dovodi do nezadovoljstva, nižeg samovrednovanja, a moguće i do odbacivanja od strane društva. Ovaj trend naročito zabrinjava ako se zna da su osobe koje imaju materijalistički sistem vrednosti manje srećne, imaju lošije međuljudske odnose, manje su zadovoljne životom, više koriste alkohol i drogu i manje doprinose zajednici.
Gojaznost
Često se u medijima navodi da stalno raste broj gojazne dece i u Srbiji i u svetu i da je u pojedinim zemljama već poprimilo karakteristike epidemije. Smatra se da je to posledica dečijeg stila života – piju gazirana pića, jedu puno masne i slatke hrane, puno vremena provode ispred televizora ili kompjutera i malo se bave sportskim aktivnostima. Međutim, diskutabilno je da li će u budućnosti broj gojazne dece nastaviti da raste. I pored navedenog stila života, u mnogim zemljama su preduzete mere kako bi se deci ograničio pristup visokokaloričnoj hrani (na primer, zabranjena je prodaja gaziranih pića u blizini škola), a takođe se promovišu drugačiji ideali lepote. Prema jednom istraživanju rađenom u Americi, drugo najpopularnije piće među devojčicama uzrasta od 12 do 14 godina je voda, jer ne žele da imaju suviše kilograma i žele zdravo da žive.
Internet
Koliko god provođenje vremena ispred kompjutera loše utiče na dečje aktivnosti, to istovremeno podrazumeva i to da današnja deca predstavljaju najinformisaniju generaciju od svih do sada. Oni su navikli od rođenja da koriste kompjutere i Internet i ne mogu svoj život da zamisle bez njega. Na njemu čitaju vesti, traže materijale za domaće zadatke, igraju igrice, druže se, kupuju, gledaju filmove, slušaju muziku, itd. U budućnosti se može očekivati još veća važnost ovog medija u njihovom životu, a naročito se očekuje da će deca u Srbiji u dosta većoj meri da koriste Internet za putovanja, kupovinu odeće, knjiga, tehničkih uređaja... Pored toga, veliki broj njih će, u skladu sa trendovima u svetu, da postanu preduzetnici upravo u elektronskom poslovanju.
Komunikacija
Osim Interneta, deca sve u većoj meri koriste i mobilne telefone. Razna istraživanja pokazuju da većina dece u Beogradu poseduje mobilne telefone. To nameće poseban vid izražavanja, naročito kada je reč o SMS porukama, kao što su kratke reči i rečenice, korišćenje skraćenica, vizuelni elementi (na primer, „smajliji” i „tužići”) da bi se dočarale emocije. Deca i po prirodi stvari vizuelno komuniciraju, tako da će na tome sve više biti akcenat i u budućnosti i o tome treba razmišljati pri smišljanju i emitovanju propagandnih poruka namenjenih deci, pri pisanju knjiga za njih, pripremi časova i svih ostalih aktivnosti u kojima je potrebno zadobiti dečiju pažnju. Engleski jezik, takođe, postaje široko rasprostranjen i većina dece se sretne sa njim i u školi i putem medija veoma rano. Engleski postaje univerzalni jezik, a deca često koriste pojedine reči iz engleskog jezika i u svakodnevnom govoru (na primer, „kul”, „ekstra”, „guglovati”...).
Kolektivizam
Internet društvene mreže doživljavaju procvat, a dominantni razlog za to jeste što nove generacije vole da se druže i da sve aktivnosti obavljaju zajedno. Oni su navikli da odluke donose zajednički, da javno iskazuju svoje stavove i da sve dele sa drugima (mišljenja, slike, vreme, itd.). Zatim, zbog velikog broja razvoda i sklapanja narednih brakova, deca sve češće žive u porodicama u kojima imaju i očuhe i maćehe i polu-braću i sestre. Takođe, zbog zaposlenosti roditelja sve više su upućeni i na babe i dede, što podrazumeva uključivanje velikog broja osoba u njihov život u porodici. Oni imaju i veoma razvijenu svest i brigu o društvenoj zajednici u kojoj žive i usled toga dolazi do porasta u broju volonterskih grupa i društvenih događaja koje organizuju mladi. Sve više vrednuju proizvode i marke koje proizvode kompanije sa razvijenom društvenom odgovornosti, a još veći akcenat na tome će biti u budućnosti.
Samostalnost
Donekle je u suprotnosti sa prethodnim trendom koji podrazumeva udruženo obavljanje aktivnosti. Međutim, ovde se više misli na porodičnu nezavisnost i samostalno donošenje odluka. Imajući u vidu da sve veći broj žena radi i da je odsutan od kuće, deca sve ranije preuzimaju obaveze koje su tradicionalno smatrane roditeljskim, uključujući kupovinu, čuvanje mlađe braće i sestara, kuvanje... Zbog želje za upoznavanjem novih kultura (što je vrlo karakteristično za ovu generaciju adolescenata i tinejdžera) i izražene pokretljivosti, oni često još u srednjoj školi odlaze na nekoliko meseci da žive i studiraju u inostranstvu.
Ovo su samo neki od trendova koji oslikavaju aktivnosti današnjih najmlađih pripadnika društva, a samim tim i njihovo ponašanje u potrošnji. Ako imate druga viđenja ove teme i prepoznajete još neke aspekte koji ovde nisu navedeni, pišite nam, kako bi se pozabavili i njima.
Politika