- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Teško je reći da li Srbi čitaju malo ili dovoljno jer postoji niz parametara koji utiču na odgovor. Činjenica je da je 45 odsto ispitanika kupilo barem jednu knjigu godišnje. Misterija Sajma knjiga - svakog oktobra na hiljade posetilaca razgrabi silne naslove, a da neki ne znaju ni ko je napisao „Rat i mir"
Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo poneku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću - to nas dotuče. Bolje da je nismo ni uzimali. Ne bismo znali kako je prazno i pusto živeti bez knjiga", zapisao je odavno Duško Radović.
Već postaje aksiom da se „čita sve manje, a ako se neko i maši za knjigu, onda je to uglavnom šund literatura". Da li je baš tako? Svakog oktobra hiljade posetilaca Sajma knjiga u Beogradu uzdrma ovu floskulu, pa se iznova pisci i profesori književnosti nađu u nedoumici da li svi posetioci najveće manifestacije izdavaštva u našoj zemlji zaista predstavljaju „ljubitelje pisane reči". Takođe, svake godine novinarske ankete pokažu da mnogi od posetilaca ne znaju ko je napisao „Rat i mir" ili „Romea i Juliju". Kada je pre nekoliko godina uz jedan dnevni list na poklon deljena i knjiga Umberta Eka „Ime ruže", koja teško da može da se svrsta u popularnu literaturu, a čiji je ceo tiraž razgrabljen još u svanuće, čuli su se brzopleti, ali oduševljeni zaključci - „Izgleda da se vraćamo knjizi!" Njih je u jednoj rečenici razbila prodavačica iz kioska, koja je kazala da bi „da smo delili 'cik-cak' vatu ili crknutog miša i oni istom brzinom nestali sa rafova".
Poslednje veliko istraživanje rađeno pre tri godine, a za koje stručnjaci tvrde da je relevantno i danas, pokazalo je da je 45 odsto ispitanika kupilo barem jednu knjigu u toku godine. Malo ili dovoljno?
- Skoro 50 odsto ljudi kupilo je makar jednu knjigu. Neki tvrde da je to tragično malo, a drugi, opet, da je to odlično. Jedan profesor bibliotekarstva iz Slovenije smatra da je to odlično jer jedna zemlja sa tako malim BDP-om po glavi stanovnika, kao što je naša, ima sasvim dobar procenat ljudi koji čitaju. Ipak, u poređenju sa nekim razvijenim zemljama, mi užasno malo čitamo. S obzirom na to koliko smo siromašni, ipak je situacija obećavajuća - kaže Aleksandar Drakulić, predsednik Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije.
INTERNET I KNJIŽARE
„Ima nekoliko razloga zašto se malo čita: knjiga je dobila veliku konkurenciju u drugim medijima, sada ima više desetina TV stanica, internet, mnoštvo drugih zabava. Ali, tu je i najveći problem sa kojim se susrećemo na srpskom tržištu - nedostatak knjižara. Nema ih u mnogim velikim gradovima. Čak ni Beogradu ih nema, osim u malom prostoru u samom centru grada. Ako knjige nisu dostupne, ako predstavlja veliki napor da ih kupite, onda je razumljivo i da ih ne čitate"
Aleksandar Drakulić, predsednik
Grupacije za knjižarstvo
i distribuciju knjige pri PKS
On je i direktor internet portala za naručivanje knjiga „Knjižara", koji svakog meseca u poslednjih šest godina pravi listu najprodavanijih knjiga u Srbiji i to radi na osnovu podataka iz 25 knjižara. On kaže da 60 odsto top-lista čine prevodi stranih knjiga, a 40 odsto su knjige domaćih autora.
- Ima nekoliko razloga zašto se malo čita: knjiga je dobila veliku konkurenciju u drugim medijima, sada ima više desetina TV stanica, internet, mnoštvo drugih zabava... Ali, tu je i najveći problem sa kojim se susrećemo na srpskom tržištu - nedostatak knjižara. Nema ih u mnogim velikim gradovima. Čak ni u Beogradu ih nema, osim u jednom malom prostoru u samom centru grada. Ako knjige nisu dostupne, ako predstavlja veliki napor da ih kupite, onda je razumljivo i da ih ne čitate. Pored toga što se malo čita, naše tržište knjiga veoma loše funkcioniše kad je u pitanju distribucija - objašnjava Drakulić.
Prema njegovim rečima, na top-listama ima dosta knjiga koje se mogu nazvati lakšom literaturom i više su namenjene zabavi čitalaca, ali ima i drugačijih primera. Drakulić navodi da su knjige nobelovca Orhana Pamuka, koje pripadaju vrhunskoj literaturi, veliki hitovi u Srbiji. Da nagrade obezbeđuju veću čitanost knjiga najbolje svedoče dobitnici Ninove nagrade.
- Interesantno je da one knjige koje dobiju Ninovu nagradu pre toga nisu ni bile na top-listama, a nakon nje odmah postanu veoma čitane. Ali, zanimljivo je da ta nagrada nikada nije dovela nijednog pisca na sam vrh top-liste, osim u poslednje dve godine. To je bio slučaj sa „Ruskim prozorom" Dragana Velikića i „Tesla, portret među maskama" Vladimira Pištala. Ipak, nagrada može da izazove interesovanje kod čitalaca, ali ne može da doprinese da knjiga bude dugo na listi jer je za to potrebna i druga vrsta reklame, ona koja ide od usta do usta, kada vam neku knjigu preporuče prijatelji - tvrdi Drakulić.
On dodaje da i pored toga što se redovno prave liste najčitanijih knjiga, ne postoji zbirni podatak o tome koliko se knjiga godišnje proda u Srbiji. Na moju veliku žalost, to ne objavljuju ni izdavači ni knjižari, kaže Drakulić.
U Biblioteci grada Beograda, koja u svom sastavu ima 13 opštinskih biblioteka sa 65 ogranaka, očekuju da će do kraja ove godine imati oko 100.000 članova. Direktorka Jasmina Ninkov ipak nije zadovoljna tim brojem i kaže da ima ambiciju da ga poveća u narednom periodu.
- Broj korisnika zavisi od toga kakva je biblioteka, koliko je opremljena. U Finskoj, koja je verovatno zemlja sa najboljim sistemom javnih biblioteka, čak 55 odsto stanovništva koristi biblioteke. Ali, one su tamo izvanredne, savremene, čak i u malim mestima. Kod nas se, u zavisnosti od mesta do mesta, dugo nije ulagalo u biblioteke. Grad Beograd godišnje nabavi oko 100.000 knjiga, što je sasvim dovoljno, ali biblioteka ne bi smela da bude samo mesto za pozajmicu knjiga, već i mesto koje će ponuditi i druge sadržaje, na kome će ljudi čitati knjige i u elektronskoj formi. Članarina je 800 dinara, od novembra će biti 950, ali imamo niz pogodnosti za mnoge kategorije korisnika, tako da iznos članarine ne može da bude opravdanje za malu čitanost. Kroz našu centralu u Knez Mihailovoj dnevno prođe oko 1.000 ljudi i sigurno iznajmimo duplo više knjiga od tog broja. Posedujemo oko dva miliona knjiga, a godišnje imamo oko dva-tri miliona pozajmica - govori Jasmina Ninkov.
Čak 66 odsto čitalaca pozajmljuje knjige
Istraživanje tržišta knjiga u Srbiji, koje je na zahtev Narodne biblioteke Srbije sproveo „MC Most" 2006. godine, pokazalo je sledeće:
» 57 odsto ispitanika je pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana.
» 38 odsto je počelo da čita knjige koje nisu obuhvaćene obaveznom lektirom na uzrastu između V i VIII razreda osnovne škole, dok je 32 odsto počelo da čita knjige koje nisu školska lektira u srednjoj školi.
» 62 odsto ispitanika najčešće čita uveče, dok 21 odsto najčešće čita po podne.
» Najviše ispitanika koji nisu pročitali nijednu knjigu u poslednjih godinu dana prestao je da čita u srednjem dobu i kada su počeli da rade, 36 odsto njih je prestalo da čita tokom školovanja, a osam procenata nikada nije čitalo knjige.
» Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana osam odsto čita knjige preko interneta.
» Polovina ispitanika koji ne čitaju knjige preko interneta bi ih čitala kada bi imali mogućnosti.
» Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66 odsto pozajmljuje knjige od drugih ljudi. Knjige se najčešće pozamljuju od prijatelja, zatim slede rođaci, komšije i kolege sa posla.
» Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33 odsto njih su članovi biblioteke.
» Ispitanici koji su članovi biblioteke najčešće pozajmljuju beletristiku i stručne knjige.
Ona kaže da su studenti najredovniji korisnici biblioteke, a najtraženije su lektire, domaća i prevedena književnost, ali naglašava da je trend „ono o čemu retko govore književni kritičari" - veoma se čitaju žene pisci.
- Čitanje je u krizi svuda u svetu, pogotovo kod mladog sveta, koje je onlajn orijentisano. To je spor proces, za razliku od TV-a, igrica i kompjutera. Pokušaćemo da kroz razne kampanje čitaoce vratimo knjizi. Na velikoj konferenciji u Beču stručnjaci koji se bave politikom razvijanja čitalačkih potreba smatraju da će ekonomska kriza veoma povećati čitanost u Evropi i svetu - ističe direktorka Biblioteke grada Beograda.
Da se ljudi u najtežim vremenima vraćaju knjizi smatra i pisac i slikar Momo Kapor, koji tvrdi da mnogi baš u tim periodima nalaze utehu i zabavu u knjizi jer im tada „ne ostaje ništa drugo".
- Čim zemlja zaplovi u blagostanje, zaboravlja se na knjigu. Za vreme najcrnje diktature u Rusiji knjige su objavljivane u milionskim tiražima, Branko Ćopić i Desanka Maksimović imali su tamo tiraže od po tri miliona knjiga. Danas njihov najveći pisac Solženjicin objavljuje pripovetke u tiražu od 3.000! Pitate se šta se tamo čita? Sveske sa kriminalnim i ljubavnim sadržajem američke produkcije. Čisto đubre! Međutim, ja verujem da provincija čita i da tu knjiga još znači utehu - govori Kapor.
On kaže da je tačno da „niko ništa ne čita, sem izabranih, pasioniranih čitača, od kojih mnogi čak i nemaju TV u kući". Kapor kaže da prisustvujemo rađanju duhovne elite, jer postoje ljudi koji čitaju i misle i „masa ljudi koja niti čita niti misli".
- Stvar je slična kao u staroj Atini, koja je imala samo dve hiljade stanovnika, a oni su izmislili demokratiju i bili ispred svih i u filozofiji i u slikarstvu, i u skulpturi. Da ne nabrajam dalje. Ostalo su, kao i danas, bili robovi koji nisu ništa čitali, već su radili. Danas su to robovi potrošačkog društva, koje je Zuko Džumhur nazvao „mušterijsko društvo". Čovek radi ceo dan, dođe kući, skida cipele i ruši se u fotelju. Ispija piće i pali TV. Kako da mu padne na pamet da tada nešto čita - pita se Kapor.
Književnik Raša Popov priča da je svojevremeno kao dečak išao na kraj Zrenjanina, tadašnjeg Bečkereka, da bi nabavio knjigu „S. K. Kliker" od Vlastimira S. Petrovića, koja je u to vreme bila najomiljenija dečja knjiga.
- Taman je donesem kući, u 12 sati počnem da čitam jer će vlasnik da dođe za dva sata i traži je natrag. I stvarno, evo ga, kao sudbina. Ja i danas deci kažem da budu srećna što imaju biblioteke u svakoj opštini i školi. Ali, šta vredi kad ima pametne dece koja neće da čitaju? Čudna neka lenjost mozga. U naše vreme knjige je čitalo svako dete koje je pametno. Samo glupaci nisu čitali knjige. Danas ima pametne dece koja ne čitaju knjige. Čudno. Vođeni su valjda lakom zabavom kao što su igrice - kaže Popov.
Bez obzira na očigledno mali broj čitača i dalje je stvar društvene konvencije ne priznati da se ništa ne čita. Već je postalo opšte mesto u intervjuima koje daju ličnosti sa estrade, u kojima one tvrde kako „najlepše trenutke provode baš uz knjigu", navodeći da im je omiljena literatura „Put kojim se ređe ide".
press