LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Šta će kome doneti trgovanje NIS-ovim akcijama?
Piše: Nenad Gujaničić, Sinteza Invest Group Nakon više od dve i po godine od otpočinjanja populističkog projekta podele besplatnih akcija, prva kompanija iz korpe šest javnih preduzeća inicijalno predviđenih za omasovljenje akcionarstva naći će se na berzanskom tržištu.
Kakve će efekte imati ovaj proces, osmišljen od strane političkih ideologa čiji se gromoglasni nastup u javnosti približavanjem suda tržišta sveo na nivo šaptaja? I mogu li građani posle svih razočarenja i raspršenih iluzija izvući kakvu korist iz očekivane berzanske trgovine?
Najveći efekat korporativizacije javnih preduzeća, odnosno, njihove transformacije u akcionarska društva, građanima na prvi pogled neće ni biti vidljiv, niti će većina njih za tu korist uopšte mariti.
Sama činjenica da javna preduzeća prestaju biti plen političkih partija koje su postizborno nadgornjavanje uspele okončati formiranjem vlasti, najsrećnija je stvar koja se stanovnicima ove zemlje mogla desiti.
Ni lukrativni efekat od prodaje akcija, čak i da je po sredi bila obećana hiljadarka, ne može se meriti sa činjenicom da će ove kompanije poslovati pod tržišnim uslovima, a gomila parazita ostati bez materijalnih privilegija čiji je zajednički imenilac bio trošak koji su na kraju građani plaćali. Iako domaće, slabo razvijeno finansijsko tržište i još uvek primitivna akcionarska svest neće poslovanje novopečenih korporacija momentalno uzdići na nivo njihovih pandana spolja, napredak u kontroli rada i povećanju efikasnosti poslovanja biće brzo evidentan.
Ipak, u opštoj oskudici stanovništva, materijalni efekat prodaje akcija izbio je u prvi plan, kontinuirano potpirivan populističkim nastupima državnih činovnika. Čuvena hiljadarka postala je sinonim za ceo proces premda i bez globalne finansijske krize, trenutni nivo poslovanja ovih kompanija i stanje domaćeg investicionog ambijenta ne bi iznedrili ni približnu sumu od spromenutih obećanja.
Građani će se morati zadovoljiti materijalnim mrvicama i pokušati izvući kakvu drugu korist od berzanske trgovine. A to je pre svega edukacija po pitanju akcionarstva i tržišnog načina razmišljanja, koja će svakako koristiti u budućnosti. Svet privatnih penzija, investicionih fondova, osiguranja, uveliko je pred nama te bi paketić dobijenih akcija mogao biti dobar poligon za sticanje potrebnih znanja.
Sam izlazak velikih kompanija na Beogradsku berzu, trebao bi značiti i ulazak domaćeg tržišta kapitala na mapu ozbiljnijih evropskih berzi s obzirom da smo u proteklih sedam-osam tranzicionih godina malo šta imali ponuditi globalnim portfeljnim investitorima.
Osim ponude akcija velikih korporacija, njihova pojava mogla bi popraviti i nivo transparentnosti ovdašnjeg tržišta čija su pravila svih ovih godina bila porozna i podložna selektivnosti kao uostalom i na svim drugim poljima u našoj zemlji.
A upravo je posao na popravljanju poslovnog ambijenta i regulative domaćeg tržišta trebao biti glavna aktivnost kreatora procesa podele besplatnih akcija. Veća vrednost akcija bila bi logičan sled poboljšanja situacije na tim poljima.
Ali, s obzirom da je ovdašnji politički sistem prilično daleko od efikasnosti izvesno je da će političari (ponovo) izaći nekažnjeni za olako data i neispunjena obećanja. To će biti njihov najveći dobitak od procesa podele besplatnih akcija.
B92
Piše: Nenad Gujaničić, Sinteza Invest Group Nakon više od dve i po godine od otpočinjanja populističkog projekta podele besplatnih akcija, prva kompanija iz korpe šest javnih preduzeća inicijalno predviđenih za omasovljenje akcionarstva naći će se na berzanskom tržištu.
Kakve će efekte imati ovaj proces, osmišljen od strane političkih ideologa čiji se gromoglasni nastup u javnosti približavanjem suda tržišta sveo na nivo šaptaja? I mogu li građani posle svih razočarenja i raspršenih iluzija izvući kakvu korist iz očekivane berzanske trgovine?
Najveći efekat korporativizacije javnih preduzeća, odnosno, njihove transformacije u akcionarska društva, građanima na prvi pogled neće ni biti vidljiv, niti će većina njih za tu korist uopšte mariti.
Sama činjenica da javna preduzeća prestaju biti plen političkih partija koje su postizborno nadgornjavanje uspele okončati formiranjem vlasti, najsrećnija je stvar koja se stanovnicima ove zemlje mogla desiti.
Ni lukrativni efekat od prodaje akcija, čak i da je po sredi bila obećana hiljadarka, ne može se meriti sa činjenicom da će ove kompanije poslovati pod tržišnim uslovima, a gomila parazita ostati bez materijalnih privilegija čiji je zajednički imenilac bio trošak koji su na kraju građani plaćali. Iako domaće, slabo razvijeno finansijsko tržište i još uvek primitivna akcionarska svest neće poslovanje novopečenih korporacija momentalno uzdići na nivo njihovih pandana spolja, napredak u kontroli rada i povećanju efikasnosti poslovanja biće brzo evidentan.
Ipak, u opštoj oskudici stanovništva, materijalni efekat prodaje akcija izbio je u prvi plan, kontinuirano potpirivan populističkim nastupima državnih činovnika. Čuvena hiljadarka postala je sinonim za ceo proces premda i bez globalne finansijske krize, trenutni nivo poslovanja ovih kompanija i stanje domaćeg investicionog ambijenta ne bi iznedrili ni približnu sumu od spromenutih obećanja.
Građani će se morati zadovoljiti materijalnim mrvicama i pokušati izvući kakvu drugu korist od berzanske trgovine. A to je pre svega edukacija po pitanju akcionarstva i tržišnog načina razmišljanja, koja će svakako koristiti u budućnosti. Svet privatnih penzija, investicionih fondova, osiguranja, uveliko je pred nama te bi paketić dobijenih akcija mogao biti dobar poligon za sticanje potrebnih znanja.
Sam izlazak velikih kompanija na Beogradsku berzu, trebao bi značiti i ulazak domaćeg tržišta kapitala na mapu ozbiljnijih evropskih berzi s obzirom da smo u proteklih sedam-osam tranzicionih godina malo šta imali ponuditi globalnim portfeljnim investitorima.
Osim ponude akcija velikih korporacija, njihova pojava mogla bi popraviti i nivo transparentnosti ovdašnjeg tržišta čija su pravila svih ovih godina bila porozna i podložna selektivnosti kao uostalom i na svim drugim poljima u našoj zemlji.
A upravo je posao na popravljanju poslovnog ambijenta i regulative domaćeg tržišta trebao biti glavna aktivnost kreatora procesa podele besplatnih akcija. Veća vrednost akcija bila bi logičan sled poboljšanja situacije na tim poljima.
Ali, s obzirom da je ovdašnji politički sistem prilično daleko od efikasnosti izvesno je da će političari (ponovo) izaći nekažnjeni za olako data i neispunjena obećanja. To će biti njihov najveći dobitak od procesa podele besplatnih akcija.
B92