Šta će biti sa cenama hleba?

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
[h=1]Šta će biti sa cenama hleba?
[/h] Izvor: Politika



Beograd -- Pšenice novog roda neće biti previše, tako da sve ukazuje da će i ubuduće biti skupa kao sada.

1581539384fd9c28a200be862921310_orig.jpg


Poslednjih dana na tržištu cena raste iako je uobičajeno da dve sedmice pred žetvu cena bude na silaznoj putanji.
Hlebno žito se trenutno prodaje po 23-24 dinara po kilogramu.
Država se, inače, još nije oglasila koliko hlebnog žita namerava da kupi u žetvi. Lane je to bilo 100.000 tona po 20 dinara po kilogramu.

Učesnici na tržištu znaju da se očekuje manji rod od prošlogodišnjeg. Procene su da će u žetvi pšenica pasti na 18-20 dinara, ali to neće biti dugoročno i cena će ponovo porasti.

Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije kaže da je razlog poslednjeg rasta cene – slaba ponuda. Zalihe su potrošene, mlinovi imaju pšenicu samo za sebe, a jedinim viškom raspolaže država.

Sve će zavisiti od vrednosti dinara, jer su troškovi skladištenja vezani za kurs, tako da će ratari procenjivati da li im se isplati da pšenicu prodaju odmah ili da je skladište i čekaju bolju cenu.

Razloge za eventualno poskupljenje hleba pokazaće tržište.

Pream rečima Sakovića, ako brašno bude za 50 odsto skuplje od pšenice i na tom nivou mlinari imaju akumulaciju. Sada se brašno prodaje u rasponu od 27 do 31 dinara po kilogramu što ukazuje da mlinari rade otežano.

Otkud to da je i pored pozamašne cene od 23 i 24 dinara po kilogramu, koja je s manjim prekidima vladala od prethodne žetve, posejano tako malo pšenice?

Odgovor je veoma jednostavan. Zarada od kukuruza je u poslednje četiri godine bila bolja od pšenice pa se ta unosnija i rodnija kultura proširila na nešto većim površinama.

Sa pomenuta 23 i 24 dinara po kilogramu naša pšenica je najskuplja u regionu. Tako je bilo i prethodne žetve. U Mađarskoj poslednja cena hlebnog žita bila je 21,28, u Rusiji 20,46, u Ukrajini 19,29, u SAD 21,31, a u Francuskoj 24,09 dinara po kilogramu.

"Cenu diktira ponuda i tražnja. Značajne količine smo izvezli, a najveći vlasnik robe, država, ne želi da je proda. S druge strane visoka je carinska zaštita. Izuzetak je s Rusijom, ali troškovi transporta takvu kupovinu onemogućavaju. Cena pšenice kod nas zavisiće od svetskih berzi, to će biti tražena roba, a i dalje će ta roba biti skuplja od one u okruženju", kaže predsednik „Žita Srbije”.

Saković objašnjava da za odnos ponude i tražnje na tržištu nije dovoljno samo to što će biti oko 400.000 tona pšenice na zalihama, već ko sa tim zalihama raspolaže.

 
Natrag
Top