- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Srpski super šaran
Uspeh stručnjaka centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu
„Genetskom selekcijom i posebnim načinom ishrane, već je dobijena druga generacija mlađi, a za pet-šest godina imaćemo i prvog srpskog šarana koji ubrzano raste i otporan je na bolesti. Uz sve to, njegovo meso ne miriše na mulj i nije mnogo masno.“
Ovako o stvaranju srpskog šarana govori profesor dr Zoran Marković iz Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Program unapređenja proizvodnih osobina i kvaliteta mesa šarana započet je pre pet godina, u saradnji sa stručnjacima Instituta ''Nofima'' iz Norveške, u svetu poznatom po programu selekcije lososa. U stvaranje novog srpskog brenda krenulo se prikupljanjem matica šarana iz različitih ribnjaka i reka.
O počecima stvaranja nove sorte šarana dr Marković kaže:
- Formirali smo prvo matično jato, a potom napravili šemu ukrštanja matica, da bismo pratili proizvodne osobine 50 formiranih familija. Svaki od pedesetak šarana iz 50 familija je, posle četiri meseca provedenih u specijalnim ribnjačkim bazenima, čipovan i formirana je njegova baza podataka. Do polne zrelosti gajeni su u spoljnim bazenima, a familije koje su dale najbolje rezultate, odvojene su, pa je od njih formirano matično jato za narednu generaciju. Ovih dana tankovima namenskih hala Oglednog dobra „Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta, „gospodari“ ovogodišnja mlađ srpskog šarana druge generacije.
Profesor Marković ne krije optimizam i naglašava da naučnici Poljoprivrednog fakulteta sa svakom generacijom očekuju poboljšanje osobina šarana za 10 do 15 odsto.
- Genetskom selekcijom povećali smo mu otpornost na bolesti, a zahvaljujući specijalnom robotu za ishranu riba i najkvalitetnijoj ekstrudiranoj hrani u Evropi, koju pripremamo sa stručnjacima Veterinarskog zavoda iz Subotice, smanjili smo količinu masti u šaranu sa 10 na dva do četiri odsto – objašnjava profesor Marković.
- Sada unapređujemo kvalitet ovih preostalih masti šarana. Poznato je da kvalitet masnoća zavisi od odnosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina, pa zato poboljšavamo njihov odnos, obogaćujući ga omega 3 masnim kiselinama. Tako će „srpski šaran“, i kad je o masnoćama reč, ispunjavati sve kriterijume zdrave hrane.
Planovi i mogućnosti
- Prvi put ove godine i Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo je značaj genetske selekcije šarana pa je uvrstilo i ribe u mehanizme podsticaja programa selekcije. Od uzgajanja i prodaje srpskog šarana Srbija bi i te kako imala koristi. Naime, sadašnja proizvodnja od oko 10.000 tona vrlo brzo bi se povećala 10 puta, a vremenom bi dostigla i više stotina hiljada tona. U Srbiji ima mnogo nekorišćenih površina na kojima bi se, uz relativno mala ulaganja, mogli podići ribnjaci, samo u Banatu više od 100.000 hektara – kaže profesor Marković.
Uz sve to, ugledni stručnjak poručuje da se ide i korak dalje:
- Ako proizvedenog šarana kao vrlo kvalitetnu sirovinu preradimo, na primer, odimimo uz dodatak suvih šljiva, pečuraka, začinskog povrća i biljaka i konačan proizvod lepo upakujemo, imali bismo šta da ponudimo i najprobirljivijim kupcima u Evropi i svetu.
Zov
Uspeh stručnjaka centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu
„Genetskom selekcijom i posebnim načinom ishrane, već je dobijena druga generacija mlađi, a za pet-šest godina imaćemo i prvog srpskog šarana koji ubrzano raste i otporan je na bolesti. Uz sve to, njegovo meso ne miriše na mulj i nije mnogo masno.“
Ovako o stvaranju srpskog šarana govori profesor dr Zoran Marković iz Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Program unapređenja proizvodnih osobina i kvaliteta mesa šarana započet je pre pet godina, u saradnji sa stručnjacima Instituta ''Nofima'' iz Norveške, u svetu poznatom po programu selekcije lososa. U stvaranje novog srpskog brenda krenulo se prikupljanjem matica šarana iz različitih ribnjaka i reka.
O počecima stvaranja nove sorte šarana dr Marković kaže:
- Formirali smo prvo matično jato, a potom napravili šemu ukrštanja matica, da bismo pratili proizvodne osobine 50 formiranih familija. Svaki od pedesetak šarana iz 50 familija je, posle četiri meseca provedenih u specijalnim ribnjačkim bazenima, čipovan i formirana je njegova baza podataka. Do polne zrelosti gajeni su u spoljnim bazenima, a familije koje su dale najbolje rezultate, odvojene su, pa je od njih formirano matično jato za narednu generaciju. Ovih dana tankovima namenskih hala Oglednog dobra „Radmilovac“ Poljoprivrednog fakulteta, „gospodari“ ovogodišnja mlađ srpskog šarana druge generacije.
Profesor Marković ne krije optimizam i naglašava da naučnici Poljoprivrednog fakulteta sa svakom generacijom očekuju poboljšanje osobina šarana za 10 do 15 odsto.
- Genetskom selekcijom povećali smo mu otpornost na bolesti, a zahvaljujući specijalnom robotu za ishranu riba i najkvalitetnijoj ekstrudiranoj hrani u Evropi, koju pripremamo sa stručnjacima Veterinarskog zavoda iz Subotice, smanjili smo količinu masti u šaranu sa 10 na dva do četiri odsto – objašnjava profesor Marković.
- Sada unapređujemo kvalitet ovih preostalih masti šarana. Poznato je da kvalitet masnoća zavisi od odnosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina, pa zato poboljšavamo njihov odnos, obogaćujući ga omega 3 masnim kiselinama. Tako će „srpski šaran“, i kad je o masnoćama reč, ispunjavati sve kriterijume zdrave hrane.
Planovi i mogućnosti
- Prvi put ove godine i Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo je značaj genetske selekcije šarana pa je uvrstilo i ribe u mehanizme podsticaja programa selekcije. Od uzgajanja i prodaje srpskog šarana Srbija bi i te kako imala koristi. Naime, sadašnja proizvodnja od oko 10.000 tona vrlo brzo bi se povećala 10 puta, a vremenom bi dostigla i više stotina hiljada tona. U Srbiji ima mnogo nekorišćenih površina na kojima bi se, uz relativno mala ulaganja, mogli podići ribnjaci, samo u Banatu više od 100.000 hektara – kaže profesor Marković.
Uz sve to, ugledni stručnjak poručuje da se ide i korak dalje:
- Ako proizvedenog šarana kao vrlo kvalitetnu sirovinu preradimo, na primer, odimimo uz dodatak suvih šljiva, pečuraka, začinskog povrća i biljaka i konačan proizvod lepo upakujemo, imali bismo šta da ponudimo i najprobirljivijim kupcima u Evropi i svetu.
Zov