- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Srpski Sing Sing: Ovde žive najteži kriminalci
U ćelijama najsavremenijeg zatvora u Srbiji, Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu, nezvanično srpskom Sing Singu, smešteni su zaista najteži kriminalci, oni koji su osuđeni na najduže kazne, kao i oni koji su žestoko kršili propise u drugim zatvorima.
Od 270 osuđenika smešteno je u novom zatvoru samo 18 kilometara od Beograda, pored Kazneno-popravnog zavoda “Padinska Skela”, zbog čega ga zovu i “Nova Skela”. U ovaj zatvor dolazi se “po zasluzi”, samo iz drugih zavoda u Srbiji.
Na ulazu u zatvor, ako imate sreće, može da vas sačeka mlada i lepa Jovana Ž., komandir straže. Ljubazna, sa manirima profesionalca, kaže da niko nije ušao u zatvor, a da nije prošao uobičajenu kontrolu, pa čak i upravnik Milan Pavlović.
- Najčešći su pokušaji da se unese mobilni telefon, u paketu ili da se doturi tokom posete. To dosad nikom nije uspelo. Kad bi telefon “prošao”, ne bi radio jer Zavod ima sistem za ometanje GSM signala. Poslednji put je pokušaj bio da se u poslatom paketu za hranu među glavicama belog luka unese ručno napravljen telefon za jedan poziv u obliku ključa za automobil. Međutim, otkrili smo ga na skeneru - objašnjava Jovana, koja je posao učila u Zabeli.
Upravnik Pavlović objašnjava da pored zastrašujućeg spiska zločinaca u njihovom zatvoru nisu imali probleme.
- Bile su samo dve ozbiljne tuče i pojedinačni štrajkovi, odbijanje hrane kao najčešće i zašivanje usta. To su izolovani slučajevi. Zatvorenici nikad nisu u grupi. U ćelijama su po dvojica i tu dobijaju hranu. Negde su i sami zbog disciplinskih kazni, ili zato što su insistirali na tome - objašnjava Pavlović.
Prepušta nas Nikoli P. i Đorđu M., koji od njega primaju kratko naređenje i salutiraju ozbiljno, vojnički. Tu vojnu disciplina i ozbiljnost imaju i svi drugi komandiri koje smo sreli. Pored vrata svake ćelije je papir sa slikom zatvorenika, njegovim imenom i prezimenom i zatvorskim brojem. Komentarišemo imena poznatih osuđenika i njihove zločine. Stražar Đorđe, kome je ovo prvi posao i u ovom zatvoru, od njegovog je otvaranja, skoro dve godine, ljubazno nas upozorava da budemo tiši jer se sve čuje.
Šapatom pitamo Đorđa, koja su dva najvažnija pravila u njegovom poslu, a on dogovara:
- Osuđeniku prilaziti sa poštovanjem, ali bez prisnosti i uvek na distanci, a drugo je nikada ne prilaziti sam i ne ulaziti u ćeliju sam.
Nikola, koji je ranije radio KPZ Niš, kaže da nijedan zatvor ne može da se poredi sa ovim.
- U Nišu sam vodio po 80 zatvorenika na obrok, a ovde se samo izvode u šetnju i na rekreaciju po jedan ili dvojica i to nikada ne radim sam - kaže Nikola.
Najčešće kršenje discipline je “lift”, kada se kanapom kroz prozor ćelija dodaju stvari i razmenjuju poruke.
- To ovde lako otkrijemo. Prozori imaju infracrvene barijere, koje registruju svaki pokret. Zatvorenici tako rizikuju da budu kažnjeni nekom od disciplinskih mera, zabrana korišćenja ljubavne sobe, primanja paketa i poseta, ili zabranom kupovine u kantini - objašnjava Nikola.
“Antivandal” nameštaj
Svaka ćelija, osim dve za invalide, ima po 9,98 kvadratnih metara. U onima koje nisu samice su dva kreveta na sprat dugačka 190 santimetara, sto za dvojicu, dve stolice, orman, priključak za TV i interfon za pozivanje stražara. Toalet ima vrata, a tuš je automatski, kapaciteta devet litara mlake vode. Sve ove stvari u ćelijama su urađene u “antivandal” verziji.
Izvor: Blic Online
U ćelijama najsavremenijeg zatvora u Srbiji, Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu, nezvanično srpskom Sing Singu, smešteni su zaista najteži kriminalci, oni koji su osuđeni na najduže kazne, kao i oni koji su žestoko kršili propise u drugim zatvorima.
Od 270 osuđenika smešteno je u novom zatvoru samo 18 kilometara od Beograda, pored Kazneno-popravnog zavoda “Padinska Skela”, zbog čega ga zovu i “Nova Skela”. U ovaj zatvor dolazi se “po zasluzi”, samo iz drugih zavoda u Srbiji.
Na ulazu u zatvor, ako imate sreće, može da vas sačeka mlada i lepa Jovana Ž., komandir straže. Ljubazna, sa manirima profesionalca, kaže da niko nije ušao u zatvor, a da nije prošao uobičajenu kontrolu, pa čak i upravnik Milan Pavlović.
- Najčešći su pokušaji da se unese mobilni telefon, u paketu ili da se doturi tokom posete. To dosad nikom nije uspelo. Kad bi telefon “prošao”, ne bi radio jer Zavod ima sistem za ometanje GSM signala. Poslednji put je pokušaj bio da se u poslatom paketu za hranu među glavicama belog luka unese ručno napravljen telefon za jedan poziv u obliku ključa za automobil. Međutim, otkrili smo ga na skeneru - objašnjava Jovana, koja je posao učila u Zabeli.
Upravnik Pavlović objašnjava da pored zastrašujućeg spiska zločinaca u njihovom zatvoru nisu imali probleme.
- Bile su samo dve ozbiljne tuče i pojedinačni štrajkovi, odbijanje hrane kao najčešće i zašivanje usta. To su izolovani slučajevi. Zatvorenici nikad nisu u grupi. U ćelijama su po dvojica i tu dobijaju hranu. Negde su i sami zbog disciplinskih kazni, ili zato što su insistirali na tome - objašnjava Pavlović.
Prepušta nas Nikoli P. i Đorđu M., koji od njega primaju kratko naređenje i salutiraju ozbiljno, vojnički. Tu vojnu disciplina i ozbiljnost imaju i svi drugi komandiri koje smo sreli. Pored vrata svake ćelije je papir sa slikom zatvorenika, njegovim imenom i prezimenom i zatvorskim brojem. Komentarišemo imena poznatih osuđenika i njihove zločine. Stražar Đorđe, kome je ovo prvi posao i u ovom zatvoru, od njegovog je otvaranja, skoro dve godine, ljubazno nas upozorava da budemo tiši jer se sve čuje.
Šapatom pitamo Đorđa, koja su dva najvažnija pravila u njegovom poslu, a on dogovara:
- Osuđeniku prilaziti sa poštovanjem, ali bez prisnosti i uvek na distanci, a drugo je nikada ne prilaziti sam i ne ulaziti u ćeliju sam.
Nikola, koji je ranije radio KPZ Niš, kaže da nijedan zatvor ne može da se poredi sa ovim.
- U Nišu sam vodio po 80 zatvorenika na obrok, a ovde se samo izvode u šetnju i na rekreaciju po jedan ili dvojica i to nikada ne radim sam - kaže Nikola.
Najčešće kršenje discipline je “lift”, kada se kanapom kroz prozor ćelija dodaju stvari i razmenjuju poruke.
- To ovde lako otkrijemo. Prozori imaju infracrvene barijere, koje registruju svaki pokret. Zatvorenici tako rizikuju da budu kažnjeni nekom od disciplinskih mera, zabrana korišćenja ljubavne sobe, primanja paketa i poseta, ili zabranom kupovine u kantini - objašnjava Nikola.
“Antivandal” nameštaj
Svaka ćelija, osim dve za invalide, ima po 9,98 kvadratnih metara. U onima koje nisu samice su dva kreveta na sprat dugačka 190 santimetara, sto za dvojicu, dve stolice, orman, priključak za TV i interfon za pozivanje stražara. Toalet ima vrata, a tuš je automatski, kapaciteta devet litara mlake vode. Sve ove stvari u ćelijama su urađene u “antivandal” verziji.
Izvor: Blic Online