BEOGRAD 31. 10. 2010
PRESS
Srpski scenario za krizu: Dižu se radnici,skida se Vlada!
Nezavisno od toga da li će Vlada postići dogovor o penzionom zakonu, Srbiji prete veliki socijalni protesti. Orbović: Radnici koji su gradili ne bi voleli da opet pale, ali moguće je da će se cela Srbija „zapaliti" i da će goreti kao u Parizu
Nezavisno od toga da li će Vlada uspeti da postigne dogovor o penzionom zakonu, Srbiji prete socijalni protesti koji bi mogli da budu i daleko eksplozivniji od onih koji su se dogodili u Francuskoj i Grčkoj, jer su nezadovoljstvo i bunt toliko snažni da mogu da izmaknu svakoj kontroli, a svaki javni skup predstavlja moguću inicijalnu kapislu, slažu se sagovornici Pressa nedelje.Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da ne voli da preti, ali da je nezadovoljstvo veliko i da pritisak postoji sa svih strana, zbog čega su svi sindikati po prvi put ujedinjeni, zbog čega je moguće da se desi „srpski scenario" ukoliko Vlada ne bude pokazala razumevanja.
- Ako Vlada ne bude imala razumevanja sigurno će doći do izlaska radnika na ulice. Da li će to biti „grčki" ili „francuski" scenario videćemo, a možda bude upravo „srpski scenario", jer smo mi specifičan narod. Kad volimo - onda volimo, a kad ne volimo - onda idemo u ekstrem. Vlada Srbije već sada podleže ucenama, pogotovo Jovana Krkobabića u slučaju Zakona o penzijama, koji se ponaša kao da će ko zna koliko još da vlada. Situacija je krajnje ozbiljna - priča Orbović.
Na pitanje zašto izgleda kao da radnici ćute, predsednik SSSS kaže da to nije tačno i podseća da je u poslednje dve godine u Srbiji bilo 500 štrajkova, pa čak i odsecanja prstiju, spavanja na pruzi, štrajkova glađu, kao i protesta koji su trajali po godinu dana.- Ne možete ponižavati nezadovoljne radnike i govoriti im da ćute. U Srbiji se sve vreme dešavaju negde protesti i štrajkovi. Sa jedne strane imate silu, vojsku i policiju, a sa druge goloruke radnike. Dosta smo palili Srbiju i radnici koji su gradili ne bi voleli da pale opet ali, iako ne bih da govorim unapred, moguće je da će se cela Srbija „zapaliti" i da će goreti kao u Parizu - dodaje Orbović.
Besparica kao organizator
Branko Pavlović, konsultant koji je dugo radio sa sindikatima, kaže da je u predstojećem periodu u Srbiji moguć i gori scenario od grčkog ili francuskog.
Vlada i tajkuni nemaju pare da potkupe sindikate
Prema Pavloviću, problem uticajnosti sindikata je u tome što nedostaje karika koja bi povezala vrh i „nešto što je navodno članstvo":
- Stvarni rad sa članstvom je ono što nedostaje. To ide od onih banalnih stvari - dođe član na Glavni odbor, vrati se kući i uopšte nema osećaj da treba da sazove svojih pedeset članova koji će da sazovu svojih dvadeset, da bi to stvarno bilo aktivno. Pored toga, vrhovi sindikata su po prirodi stvari izloženi pritiscima, raznoraznim ponudama, korupciji.
Međutim, Pavlović tvrdi da ne može da se kaže da vlast kontroliše sve sindikalne vrhove.
- Imate ljude koji su i u privatnom životu skloni korupciji, a imate ljude koji su potpuno beskompromisni, u životu ne bi ukrali dinar ni od koga.
Generalni štrajk u Srbiji do sada nije mogao da uspe jer država, kako kaže naš sagovornik, vrlo ozbiljno radi tamo gde bi štrajk mogao da je najviše zaboli.
- „Kolubara" je uvek pod strašnom kontrolom. Postoji fikcija o radništvu u „Kolubari". To ne postoji. U vreme kada je bilo 10.000 zaposlenih u jedinstvenom EPS-u, na izborima za sindikalce pojavi se 1.200 ljudi. Bajka je da tamo postoji organizovana snaga - ne postoji uopšte. Postoji kada se direktori politički združe sa nekim, kao 5. oktobra, pa kada odatle krene signal, oni i u opštoj društvenoj atmosferi nešto naprave.
- U ovakvoj atmosferi jako malo fali da počne da se puca. Svašta može da bude kapisla nezadovoljstva. Tomislav Nikolić ne sme da zakaže nijedan miting da ne bi slučajno srušio vlast. Posle mitinga u Kruševcu, a poznato je da se baš tamo ruši vlast, najavio je za septembar miting u Beogradu. Evo novembra i - ništa. Jer svako okupljanje sa 25-30 hiljada ljudi znači da vlasti više nema - kaže Pavlović.On kaže da se boji da Srbiji predstoje „raznorazni potresi koji nose opasnost od haosa".
- Od naših ljudi najčešće ćete čuti: oni su svi isti. Kada imate politički sistem koji ne artikuliše razlike, onda na jednoj strani imate establišment, a na drugoj strani bunt, nezadovoljstvo i glad. To je ekspres lonac koji preti da se izlije u potpuno nekontrolisanom obliku - smatra Pavlović.
On kaže da se sada čini da sindikati deluju organizovanije i ozbiljnije nego ranije zbog jednog prostog razloga: više nema nikakvih para.
- Vlast nema pare, tajkuni koji bi potkupili sindikalce da bi bili saglasni sa vlašću nemaju pare, potpuna je besparica. I iz te besparice se rađa pritisak članstva odozdo i potpuno odsustvo želje vrha sindikalaca da ponovo urade nešto u korist političara ili rukovodstva u preduzećima - kaže sagovornik Pressa nedelje.Nema zaštićenih slojeva
Aleksandra Janković, psiholog, smatra da je nezadovoljstvo dovoljno veliko da bi moglo da se izlije na ulice. Ona kaže da je nagla promena Krivičnog zakonika posle gej parade pokazatelj da se vlast plaši.
- Nije reč ni o kakvoj borbi sa huliganima jer oni postoje već dugi niz godina, nego je vlast svesna da će se dogoditi izliv nezadovoljstva. A 10. oktobar je pokazao da mladi ljudi pokazuju odsustvo straha jer nemaju šta da izgube, što je izraz očajanja. Ovde će biti vrlo dramatičnih izraza socijalnog nezadovoljstva jer svako od nas primećuje da se ovako loše nije živelo u poslednjih 50 godina - kaže ona.
Prema njenim rečima, doći će i do spontanog reorganizovanja raznih sindikalnih pokreta koji su do sad bili svojevrsne prostranački orijentisane organizacije. Pravog sindikalnog organizovanja nije ni bilo.- Zato i izgleda da radnici ćute jer nemaju poverenja u sindikalne vođe koje su im dodeljene. Sada postoji mnogo veći broj nezadovoljnih ljudi i organizacija protesta će biti krajnje drukčija, spontanija, što bi ovu vlast trebalo da brine. Jer kad policijski sindikat izlazi sa krajnje opravdanim zahtevima to vam govori da ne postoji nijedan zaštićeni sloj. Mnogi protesti koji su se ovde događali, uključujući 5. oktobar, bili su podržani spolja, a ovo što sledi biće samo naša akcija, spontana i motivisana unutrašnjim razlozima. Takav protest je bio i 9. marta 1991. godine, a takav protest je nešto će se desiti i sada - kaže Aleksandra Janković.
Štrajkovi u Srbiji
1842.
- Prvi štrajk u Beogradu
- protestovali su tipografski radnici Državne štamparije tražeći povoljnije uslove rada
1905.
- Organizovano 37 štrajkova sa preko 2.000 učesnika
1936.
- 19 štrajkova građevinskih radnika sa 16.380 štrajkača što je bilo polovina osiguranih građevinara
1964-65
- U Srbiji organizovan 31 štrajk sa 2.157 učesnika. U socijalizmu štrajk bio zabranjen kao neprirodan. Uvodi se termin
„obustava rada"
1989.
- Generalni štrajk kosovskih Albanaca u svim institucijama u pokrajini, najznačajniji štrajk rudara u Starom trgu
1991.
- Prvi generalni štrajk u Srbiji posle Drugog svetskog rata, učestvuju metalni i tekstilni radnici
1991-2000.
- Godine krize donosile su i česte štrajkove. U prosveti nijedna školska godina nije protekla „regularno"
2000.
- Veliki štrajk rudara u „Kolubari" koji je prethodio promenama 5. oktobra
2001-2008.
- Vreme tranzicije i (loše) privatizacije, niz štrajkova
2009-2010.
- Za dve godine organizovano oko 500 štrajkova
PRESS
Srpski scenario za krizu: Dižu se radnici,skida se Vlada!
Nezavisno od toga da li će Vlada postići dogovor o penzionom zakonu, Srbiji prete veliki socijalni protesti. Orbović: Radnici koji su gradili ne bi voleli da opet pale, ali moguće je da će se cela Srbija „zapaliti" i da će goreti kao u Parizu
Nezavisno od toga da li će Vlada uspeti da postigne dogovor o penzionom zakonu, Srbiji prete socijalni protesti koji bi mogli da budu i daleko eksplozivniji od onih koji su se dogodili u Francuskoj i Grčkoj, jer su nezadovoljstvo i bunt toliko snažni da mogu da izmaknu svakoj kontroli, a svaki javni skup predstavlja moguću inicijalnu kapislu, slažu se sagovornici Pressa nedelje.Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da ne voli da preti, ali da je nezadovoljstvo veliko i da pritisak postoji sa svih strana, zbog čega su svi sindikati po prvi put ujedinjeni, zbog čega je moguće da se desi „srpski scenario" ukoliko Vlada ne bude pokazala razumevanja.
- Ako Vlada ne bude imala razumevanja sigurno će doći do izlaska radnika na ulice. Da li će to biti „grčki" ili „francuski" scenario videćemo, a možda bude upravo „srpski scenario", jer smo mi specifičan narod. Kad volimo - onda volimo, a kad ne volimo - onda idemo u ekstrem. Vlada Srbije već sada podleže ucenama, pogotovo Jovana Krkobabića u slučaju Zakona o penzijama, koji se ponaša kao da će ko zna koliko još da vlada. Situacija je krajnje ozbiljna - priča Orbović.
Na pitanje zašto izgleda kao da radnici ćute, predsednik SSSS kaže da to nije tačno i podseća da je u poslednje dve godine u Srbiji bilo 500 štrajkova, pa čak i odsecanja prstiju, spavanja na pruzi, štrajkova glađu, kao i protesta koji su trajali po godinu dana.- Ne možete ponižavati nezadovoljne radnike i govoriti im da ćute. U Srbiji se sve vreme dešavaju negde protesti i štrajkovi. Sa jedne strane imate silu, vojsku i policiju, a sa druge goloruke radnike. Dosta smo palili Srbiju i radnici koji su gradili ne bi voleli da pale opet ali, iako ne bih da govorim unapred, moguće je da će se cela Srbija „zapaliti" i da će goreti kao u Parizu - dodaje Orbović.
Besparica kao organizator
Branko Pavlović, konsultant koji je dugo radio sa sindikatima, kaže da je u predstojećem periodu u Srbiji moguć i gori scenario od grčkog ili francuskog.
Vlada i tajkuni nemaju pare da potkupe sindikate
Prema Pavloviću, problem uticajnosti sindikata je u tome što nedostaje karika koja bi povezala vrh i „nešto što je navodno članstvo":
- Stvarni rad sa članstvom je ono što nedostaje. To ide od onih banalnih stvari - dođe član na Glavni odbor, vrati se kući i uopšte nema osećaj da treba da sazove svojih pedeset članova koji će da sazovu svojih dvadeset, da bi to stvarno bilo aktivno. Pored toga, vrhovi sindikata su po prirodi stvari izloženi pritiscima, raznoraznim ponudama, korupciji.
Međutim, Pavlović tvrdi da ne može da se kaže da vlast kontroliše sve sindikalne vrhove.
- Imate ljude koji su i u privatnom životu skloni korupciji, a imate ljude koji su potpuno beskompromisni, u životu ne bi ukrali dinar ni od koga.
Generalni štrajk u Srbiji do sada nije mogao da uspe jer država, kako kaže naš sagovornik, vrlo ozbiljno radi tamo gde bi štrajk mogao da je najviše zaboli.
- „Kolubara" je uvek pod strašnom kontrolom. Postoji fikcija o radništvu u „Kolubari". To ne postoji. U vreme kada je bilo 10.000 zaposlenih u jedinstvenom EPS-u, na izborima za sindikalce pojavi se 1.200 ljudi. Bajka je da tamo postoji organizovana snaga - ne postoji uopšte. Postoji kada se direktori politički združe sa nekim, kao 5. oktobra, pa kada odatle krene signal, oni i u opštoj društvenoj atmosferi nešto naprave.
- U ovakvoj atmosferi jako malo fali da počne da se puca. Svašta može da bude kapisla nezadovoljstva. Tomislav Nikolić ne sme da zakaže nijedan miting da ne bi slučajno srušio vlast. Posle mitinga u Kruševcu, a poznato je da se baš tamo ruši vlast, najavio je za septembar miting u Beogradu. Evo novembra i - ništa. Jer svako okupljanje sa 25-30 hiljada ljudi znači da vlasti više nema - kaže Pavlović.On kaže da se boji da Srbiji predstoje „raznorazni potresi koji nose opasnost od haosa".
- Od naših ljudi najčešće ćete čuti: oni su svi isti. Kada imate politički sistem koji ne artikuliše razlike, onda na jednoj strani imate establišment, a na drugoj strani bunt, nezadovoljstvo i glad. To je ekspres lonac koji preti da se izlije u potpuno nekontrolisanom obliku - smatra Pavlović.
On kaže da se sada čini da sindikati deluju organizovanije i ozbiljnije nego ranije zbog jednog prostog razloga: više nema nikakvih para.
- Vlast nema pare, tajkuni koji bi potkupili sindikalce da bi bili saglasni sa vlašću nemaju pare, potpuna je besparica. I iz te besparice se rađa pritisak članstva odozdo i potpuno odsustvo želje vrha sindikalaca da ponovo urade nešto u korist političara ili rukovodstva u preduzećima - kaže sagovornik Pressa nedelje.Nema zaštićenih slojeva
Aleksandra Janković, psiholog, smatra da je nezadovoljstvo dovoljno veliko da bi moglo da se izlije na ulice. Ona kaže da je nagla promena Krivičnog zakonika posle gej parade pokazatelj da se vlast plaši.
- Nije reč ni o kakvoj borbi sa huliganima jer oni postoje već dugi niz godina, nego je vlast svesna da će se dogoditi izliv nezadovoljstva. A 10. oktobar je pokazao da mladi ljudi pokazuju odsustvo straha jer nemaju šta da izgube, što je izraz očajanja. Ovde će biti vrlo dramatičnih izraza socijalnog nezadovoljstva jer svako od nas primećuje da se ovako loše nije živelo u poslednjih 50 godina - kaže ona.
Prema njenim rečima, doći će i do spontanog reorganizovanja raznih sindikalnih pokreta koji su do sad bili svojevrsne prostranački orijentisane organizacije. Pravog sindikalnog organizovanja nije ni bilo.- Zato i izgleda da radnici ćute jer nemaju poverenja u sindikalne vođe koje su im dodeljene. Sada postoji mnogo veći broj nezadovoljnih ljudi i organizacija protesta će biti krajnje drukčija, spontanija, što bi ovu vlast trebalo da brine. Jer kad policijski sindikat izlazi sa krajnje opravdanim zahtevima to vam govori da ne postoji nijedan zaštićeni sloj. Mnogi protesti koji su se ovde događali, uključujući 5. oktobar, bili su podržani spolja, a ovo što sledi biće samo naša akcija, spontana i motivisana unutrašnjim razlozima. Takav protest je bio i 9. marta 1991. godine, a takav protest je nešto će se desiti i sada - kaže Aleksandra Janković.
Štrajkovi u Srbiji
1842.
- Prvi štrajk u Beogradu
- protestovali su tipografski radnici Državne štamparije tražeći povoljnije uslove rada
1905.
- Organizovano 37 štrajkova sa preko 2.000 učesnika
1936.
- 19 štrajkova građevinskih radnika sa 16.380 štrajkača što je bilo polovina osiguranih građevinara
1964-65
- U Srbiji organizovan 31 štrajk sa 2.157 učesnika. U socijalizmu štrajk bio zabranjen kao neprirodan. Uvodi se termin
„obustava rada"
1989.
- Generalni štrajk kosovskih Albanaca u svim institucijama u pokrajini, najznačajniji štrajk rudara u Starom trgu
1991.
- Prvi generalni štrajk u Srbiji posle Drugog svetskog rata, učestvuju metalni i tekstilni radnici
1991-2000.
- Godine krize donosile su i česte štrajkove. U prosveti nijedna školska godina nije protekla „regularno"
2000.
- Veliki štrajk rudara u „Kolubari" koji je prethodio promenama 5. oktobra
2001-2008.
- Vreme tranzicije i (loše) privatizacije, niz štrajkova
2009-2010.
- Za dve godine organizovano oko 500 štrajkova