Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Srpski, nije što i Panevropski naftovod
PEOP će se graditi samo ukoliko EU potvrdi isplativost celog projekta, jer Rumunija i Srbija taj posao ne mogu same da završe.
Međudržavni projekt Panevropski naftovod, kojim bi se nafta iz istočne zone Crnog mora transportovala ka evropskom tržištu, praviće se samo ukoliko EU kaže da gradnja ovog cevovoda dokaže ekonomsku isplativost. Zato priče o skraćenju naftovoda od Rumunije do Pančeva nemaju nikakav realan osnov, tvrdi za „Politiku” Zorana Mihajlović-Milanović, nezavisni energetski ekspert.
Najave pojedinaca, prema njenim rečima, koji bi da skrate trasu PEOP-a vrlo važnog infrastrukturnog objekta, po projektu od rumunske luke Konstanca ka Crnom moru preko Srbije, Hrvatske i Slovenije do Transalpskog naftovoda u Trstu i dalje do italijanskih i evropskih rafinerija, više su u domenu ličnog i političkog marketinga nego ozbiljnog bavljenja ovim važnim poslom.
– Niko ne spori značaj paralelnog snabdevanja naftom, gde bi osim ruskog, crno zlato u Srbiju stizalo i iz kaspijskog regiona, ali odluku o skraćenju mogu doneti samo državni vrhovi zemalja preko kojih je PEOP trebalo da prođe, a ne pojedinci i njihove kompanije, kategorična je ona.
Milanović-Mihajlović ne zna, kako kaže, da na ovoj trasi uopšte postoji šest rafinerija i sedma u Smederevu koja bi možda mogla da se gradi, već samo rafinerija u Pančevu. Imajući to u vidu, koji bi, pita ona, bio interes EU da podrži ovako skraćenu trasu od Konstance do Pančeva. Tim pre što se zna da je reč o međudržavnom projektu pet zemalja u kome sada više niko ne pominje Italiju koja je potpisnik celog ovog projekta.
Na konstataciju da je PEOP na listi prioriteta EU Milanović-Mihajlović kaže da to samo znači da su oni stavili „šapu” na trasu gasovoda, ali da li će ona tuda i proći i da li će projekat zaživeti pokazaće ekonomska računica.
Upućeni u celu problematiku kažu da su najave o skraćenju trase PEOP-a pojedinih srpskih predstavnika u najmanju ruku nerealne. Ko će platiti gradnju te skraćene trase koja bi koštala oko 400 miliona evra i kako bi se povratio taj novac ako bi se kapacitet gasovoda drastično smanjio. Kada se ulazilo u celu priču Srbija je zahvaljujući PEOP-u trebalo da postane regionalno čvorište nafte. Gradnjom ovog naftovoda zemlje učesnice bi godišnje uštedele na transportu više od 30 miliona dolara, a povećale bi se količine nafte u regionu, što bi dovelo do sniženja cene crnog zlata.
Umesto da su se diplomatski nastavili pregovori s Hrvatskom, odnosno Janafom, koja je do daljeg zamrzla status u celom poslu, iz Srbije stižu osude takvog postupka. Prenebregava se činjenica da naša zemlja upravo zavisi od Janafa, jer tim cevovodom dobija naftu.
Upitana, šta je pozadina odluke Hrvatske da za sada digne ruke od PEOP-a, naša sagovornica kaže, da ova eks-jugoslovenska republika u ceo posao ne želi da uđe dok ne bude sigurna da će Italija definitivno nastaviti da učestvuje u celom poslu. Italija je potvrdila pristupanje gradnji PEOP-a, ali je s tim poslom zastala, jer se nisu našli partneri odnosno privatne kompanije koje bi gradile cevovod, podseća ovaj izvor.
Osim toga Hrvatskoj nije u interesu da izgradnjom PEOP-a postojeći Janaf dobije snažnu konkurenciju, jer bi se to odrazilo na cenu sadašnjih usluga.
Isti izvor kaže da je neozbiljno pričati o formiranju posebnog preduzeća, srpsko-rumunskog, koje će se baviti gradnjom PEOP-a ako se zna da je aprila 2007. potpisana Ministarska deklaracija o Panevropskom naftovodu od strane svih pet zainteresovanih država i evropskog komesara za energetiku.
Ovaj projekt je od najvišeg strateškog, nacionalnog značaja, jer se njegovom realizacijom Srbija uključuje u red međunarodnih cevovodnih transportera sirove nafte, s jedne, uz istovremeno oslobađanje od apsolutne zavisnosti snabdevanja sirovom naftom iz pravca Hrvatske, s druge strane.
Planirani Panevropski naftovod u ukupnoj dužini kroz Srbiju od preko 200 kilometara, ulazio bi u našu zemlju kod Bele Crkve, išao obodom Deliblatske peščare, da bi od Pančeva preko Novog Sada do Sotina (granica sa Hrvatskom) pratio trasu postojećeg naftovoda.
Izvor: Politika/ Jasna Petrović
PEOP će se graditi samo ukoliko EU potvrdi isplativost celog projekta, jer Rumunija i Srbija taj posao ne mogu same da završe.
Međudržavni projekt Panevropski naftovod, kojim bi se nafta iz istočne zone Crnog mora transportovala ka evropskom tržištu, praviće se samo ukoliko EU kaže da gradnja ovog cevovoda dokaže ekonomsku isplativost. Zato priče o skraćenju naftovoda od Rumunije do Pančeva nemaju nikakav realan osnov, tvrdi za „Politiku” Zorana Mihajlović-Milanović, nezavisni energetski ekspert.
Najave pojedinaca, prema njenim rečima, koji bi da skrate trasu PEOP-a vrlo važnog infrastrukturnog objekta, po projektu od rumunske luke Konstanca ka Crnom moru preko Srbije, Hrvatske i Slovenije do Transalpskog naftovoda u Trstu i dalje do italijanskih i evropskih rafinerija, više su u domenu ličnog i političkog marketinga nego ozbiljnog bavljenja ovim važnim poslom.
– Niko ne spori značaj paralelnog snabdevanja naftom, gde bi osim ruskog, crno zlato u Srbiju stizalo i iz kaspijskog regiona, ali odluku o skraćenju mogu doneti samo državni vrhovi zemalja preko kojih je PEOP trebalo da prođe, a ne pojedinci i njihove kompanije, kategorična je ona.
Milanović-Mihajlović ne zna, kako kaže, da na ovoj trasi uopšte postoji šest rafinerija i sedma u Smederevu koja bi možda mogla da se gradi, već samo rafinerija u Pančevu. Imajući to u vidu, koji bi, pita ona, bio interes EU da podrži ovako skraćenu trasu od Konstance do Pančeva. Tim pre što se zna da je reč o međudržavnom projektu pet zemalja u kome sada više niko ne pominje Italiju koja je potpisnik celog ovog projekta.
Na konstataciju da je PEOP na listi prioriteta EU Milanović-Mihajlović kaže da to samo znači da su oni stavili „šapu” na trasu gasovoda, ali da li će ona tuda i proći i da li će projekat zaživeti pokazaće ekonomska računica.
Upućeni u celu problematiku kažu da su najave o skraćenju trase PEOP-a pojedinih srpskih predstavnika u najmanju ruku nerealne. Ko će platiti gradnju te skraćene trase koja bi koštala oko 400 miliona evra i kako bi se povratio taj novac ako bi se kapacitet gasovoda drastično smanjio. Kada se ulazilo u celu priču Srbija je zahvaljujući PEOP-u trebalo da postane regionalno čvorište nafte. Gradnjom ovog naftovoda zemlje učesnice bi godišnje uštedele na transportu više od 30 miliona dolara, a povećale bi se količine nafte u regionu, što bi dovelo do sniženja cene crnog zlata.
Umesto da su se diplomatski nastavili pregovori s Hrvatskom, odnosno Janafom, koja je do daljeg zamrzla status u celom poslu, iz Srbije stižu osude takvog postupka. Prenebregava se činjenica da naša zemlja upravo zavisi od Janafa, jer tim cevovodom dobija naftu.
Upitana, šta je pozadina odluke Hrvatske da za sada digne ruke od PEOP-a, naša sagovornica kaže, da ova eks-jugoslovenska republika u ceo posao ne želi da uđe dok ne bude sigurna da će Italija definitivno nastaviti da učestvuje u celom poslu. Italija je potvrdila pristupanje gradnji PEOP-a, ali je s tim poslom zastala, jer se nisu našli partneri odnosno privatne kompanije koje bi gradile cevovod, podseća ovaj izvor.
Osim toga Hrvatskoj nije u interesu da izgradnjom PEOP-a postojeći Janaf dobije snažnu konkurenciju, jer bi se to odrazilo na cenu sadašnjih usluga.
Isti izvor kaže da je neozbiljno pričati o formiranju posebnog preduzeća, srpsko-rumunskog, koje će se baviti gradnjom PEOP-a ako se zna da je aprila 2007. potpisana Ministarska deklaracija o Panevropskom naftovodu od strane svih pet zainteresovanih država i evropskog komesara za energetiku.
Ovaj projekt je od najvišeg strateškog, nacionalnog značaja, jer se njegovom realizacijom Srbija uključuje u red međunarodnih cevovodnih transportera sirove nafte, s jedne, uz istovremeno oslobađanje od apsolutne zavisnosti snabdevanja sirovom naftom iz pravca Hrvatske, s druge strane.
Planirani Panevropski naftovod u ukupnoj dužini kroz Srbiju od preko 200 kilometara, ulazio bi u našu zemlju kod Bele Crkve, išao obodom Deliblatske peščare, da bi od Pančeva preko Novog Sada do Sotina (granica sa Hrvatskom) pratio trasu postojećeg naftovoda.
Izvor: Politika/ Jasna Petrović