Hiljade naučnika koji rade na eksperimentu simulacije Velikog praska u laboratoriji Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) kod Ženeve oduševljeni su prvim važnim uspehom nakon obnove rada velikog hadronskog kolajdera (LHC), izgrađenog da bi istražio poreklo materije, koji je prošle godine zbog kvara zaustavljen. Postrojenje je ponovo aktivirano u petak, a prekjuče po podne izvršen je prvi sudar protona. Tom istorijskom trenutku prisustvovalo je i dvoje naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu, koji zajedno sa Institutom iz Vinče, daje svoj doprinos eksperimentu veka u najvećoj laboratoriji za fiziku u svetu.
Doktor Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku, kaže za „Blic“ da su Nenad Vranješ i Marija Vranješ-Milosavljević, saradnici Instituta, više nedelja sa drugim naučnicima u CERN-u radili na pripremama za eksperiment. Još dvoje naučnika iz instituta pridružiće im se već sutra. Ceo tim je angažovan na projektu ATLAS, jednom od četiri detektora koji ima zadatak da obavlja merenja u trenutku sudara čestica.
Uzbuđenje naučnika opisao nam je sam Nenad Vranješ, koji se upravo pripremao da preuzme smenu u kontrolnoj sobi ATLAS-a.
„Svi smo veoma uzbuđeni i srećni. Iako su to niskoenergetski sudari, koja su još jako daleko od projektovane energije LHC-a, svi ovde u CERN-u razumeju da to predstavlja važan prelomni psihološki momenat, posle jedne teške godine od incidenta iz septembra 2008. Iako smo srećni sto vidimo da LHC radi, znamo da je ostalo još dosta posla dok se ne dostigne željena energija, što se očekuje početkom 2010. Dok vam šaljem ovaj mejl, moje uzbuđenje se pojačava, jer upravo odlazim u kontrolnu sobu ATLAS detektora gde ću učestovati u prikupljanju i obradi podataka iz prvih proton-proton sudara“, napisao je mladi naučnik u poruci našem listu. „Svi smo sigurni da je pred nama uzbudljivi period koji ce obeležiti nova otkrića u fundamentalnoj fizici. Istovremeno sam i ponosan što sam jedan od članova ATLAS eksperimenta iz Instituta za fiziku u Beogradu, i što i naučnici iz Srbije uzimaju učešća u ovom naučnom poduhvatu“, dodao je on.
Doktor Popović podseća da je Institut za fiziku u saradnji s domaćim kompanijama uradio za CERN dva točka od nerđajućeg čelika, od kojih je svaki prečnika osam i po metara i težine 120 tona. Oni su ugrađeni u detektor ATLAS, koji je instaliran na jednoj od četiri tačke u kružnom tunelu na granici Švajcarske i Francuske dugom 27 kilometara na dubini od 50 do 175 metara. Zadatak detektora je da registruje podatke tokom sudara čestica i pravi selekciju u nastojanju da pronađe tzv. božju česticu, Higsov bozon, koji naučnicima treba da rasvetli tajnu nastanka materije, prirodu tamne materije i čitav niz drugih nerešenih naučnih problema.
Prošle godine pred najavljeni eksperiment čula su se strahovanja da se naučnici igraju vatrom i da bi eksperiment mogao da izazove crnu rupu usred Evrope. Fizičari su ovakve bojazni odbacivali kao plod laičkih spekulacija. Ali eksperiment je stopiran jer se LHC pokvario kada je tone tečnog helijuma procurilo u tunel samo devet dana nakon što je akcelerator pokrenut u septembru prošle godine. Tokom 14 meseci popravke zamenjene su na desetine superprovodničkih magneta zaduženih za ubrzanje subatomskih čestica. Na eksperimentima u CERN-u radi skoro 8.000 naučnika i inženjera iz 80 zemalja.
Problemi CERN
Fizičari Holher Beh Nilsen iz Instituta Nilsa Bora u Kopenhagenu i Masao Ninomi iz Instituta za teoretsku fiziku Jakava u Kjotu smatraju da problemi koje je CERN imao poslednjih meseci nisu slučajni i da LHC sam sprečava naučnike da reše tajnu porekla materije. Pored kvara na LHC, pre 14 meseci, CERN je imao problema i kada je nedavno uhapšen francuski naučnik zbog sumnje za veze sa teroristima. Saradnici CERN-a ipak veruju da ova dvojica naučnika nisu u pravu.
Autor: T. Trikić
