LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srpski dug raste 110 evra u sekundi
Izvor: Press
Beograd -- Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra u odnosu na kraj avgusta i stiglo je na ukupno 14,7 milijardi evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Srbija se ove godine zaduživala neverovatnih 9,5 miliona evra dnevno, odnosno 110 evra u sekundi.
Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra najvećim delom po osnovu prodaje evroobveznica. Upada u oči i to da je prošlo samo godinu dana od kada se država obavezala da se neće zaduživati preko zakonskog ograničenja od 45 odsto BDP-a.
"Ili Srbija nije siromašna kao što to misle njeni građani, pa se zadužuje jer ima odakle da vrati, ili državni vrh ne haje preterano za standard budućih generacija. Rekao bih ipak da je ovo drugo", kaže ekonomista Nikola Fabris.
On ističe da postoji rizik da se probije granica javnog duga. Fabris navodi da "taj rizik može biti uzrokovan i samo manjim ostvarenjem bruto domaćeg proizvoda od planiranog, jer se onda smanjuje osnovica u odnosu na koju poredite javni dug".
"To što je Srbija tako blizu 'crvene' granice jasno pokazuje da je došlo vreme da se troši onoliko koliko se zarađuje. Da moraju da se uravnoteže prihodi i rashodi i da nema više zaduživanja na uštrb standarda budućih generacija. Mora da se uradi ozbiljna fiskalna konsolidacija. Smanjenje javnih rashoda i uvećanje prihoda obezbediće da ne pređemo tu granicu", objašnjava Fabris.
Prema mišljenju ekonomiste Ljubodraga Savića, upravo će tu biti kamen spoticanja, jer Srbija 50 godina nije naučila da se prilagodi da troši onoliko koliko proizvede.
"Ubeđen sam da je srpski javni dug već prešao granicu od 45 odsto BDP-a. Jer BDP se kod nas ne obračunava baš onako kako bi trebalo. On se računa u tekućim cenama i po pravilu je uvek prikazan veći nego što je u realnosti", kaže on.
Savić dodaje da se boji "iako će mnogi analitičari sada da mudruju i porede Srbiju sa Evropom, gde je javni dug na 60 i više odsto BDP-a, da ulazimo u period kada će nas ekonomska kriza pogoditi mnogo jače nego pre tri godine".
"Iz tog ugla posmatrano, trebalo bi očekivati da će država biti prinuđena da traži načine da se još više zadužuje. Tendencija ubrzanog zaduživanja nam sledi i tu nema dileme", smatra Savić.
Kako pojašnjava, u ovako teškoj ekonomskoj situaciji jedini recept je da se Vlada Srbije odrekne svih mogućih troškova ministarstavai raznih agencija koje crpe ogroman novac iz budžeta, a ne daju nikakav doprinos.
"Samo u javnim preduzećima imamo bezobrazno mnogo zaposlenih i jako visoke plate. Vlada mora mnogo ozbiljnije da radi nego do sada, da podstakne proizvodnj, jer nas jedino njen rast može izvući. Naravno da će država učiniti sve da zvanično statistički javni dug ne pređe granicu od 45 odsto BDP-a. Realnost će pokazati da smo je sigurno već prešli", kategoričan je Savić.
S druge strane, u Fiskalnom savetu su iznenađujuće mirni. Tvrde da se država zadužila više nego što je bilo potrebno u ovoj godin, pa će imati i za pokrivanje deficita i vraćanje dugova. Član Saveta Vladimir Vučković kaže da su njihove procene da je ovo najviša granica javnog duga u ovoj godini i da se neće preći ona zakonska.
Deficit budžeta već milijardu evra
U periodu januar - septembar budžetski deficit je iznosio 101,3 milijardi dinara, prihodi oko 508,3 milijarde, a rashodi oko 609,6 milijardi dinara. U septembru su ostvareni prihodi budžeta od 64,3 milijarde dinara, rashodi oko 67,2 milijarde dinara, a ostvaren deficit iznosio je oko tri milijarde dinara. Poreski prihodi iznosili su 56,7 milijardi dinara, neporeski oko 7,6 milijardi dinara, a ovako visoko ostvarenje neporeskih prihoda uzrokovano je najviše uplatom dobiti javnih preduzeća.
Ekonomista Miroslav Zdravković slikovito je zaključio da je "javni dug zao drug" i da je za samo deset dana zaduživanja država mogla da sagradi jedan most. Podsećanja radi, na kraju 2010. godine javni dug Srbije iznosio je 12,16 milijardi evra i imao je udeo od 42,9 odsto u BDP-u.
Izvor: Press
Beograd -- Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra u odnosu na kraj avgusta i stiglo je na ukupno 14,7 milijardi evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Srbija se ove godine zaduživala neverovatnih 9,5 miliona evra dnevno, odnosno 110 evra u sekundi.
Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra najvećim delom po osnovu prodaje evroobveznica. Upada u oči i to da je prošlo samo godinu dana od kada se država obavezala da se neće zaduživati preko zakonskog ograničenja od 45 odsto BDP-a.
"Ili Srbija nije siromašna kao što to misle njeni građani, pa se zadužuje jer ima odakle da vrati, ili državni vrh ne haje preterano za standard budućih generacija. Rekao bih ipak da je ovo drugo", kaže ekonomista Nikola Fabris.
On ističe da postoji rizik da se probije granica javnog duga. Fabris navodi da "taj rizik može biti uzrokovan i samo manjim ostvarenjem bruto domaćeg proizvoda od planiranog, jer se onda smanjuje osnovica u odnosu na koju poredite javni dug".
"To što je Srbija tako blizu 'crvene' granice jasno pokazuje da je došlo vreme da se troši onoliko koliko se zarađuje. Da moraju da se uravnoteže prihodi i rashodi i da nema više zaduživanja na uštrb standarda budućih generacija. Mora da se uradi ozbiljna fiskalna konsolidacija. Smanjenje javnih rashoda i uvećanje prihoda obezbediće da ne pređemo tu granicu", objašnjava Fabris.
Prema mišljenju ekonomiste Ljubodraga Savića, upravo će tu biti kamen spoticanja, jer Srbija 50 godina nije naučila da se prilagodi da troši onoliko koliko proizvede.
"Ubeđen sam da je srpski javni dug već prešao granicu od 45 odsto BDP-a. Jer BDP se kod nas ne obračunava baš onako kako bi trebalo. On se računa u tekućim cenama i po pravilu je uvek prikazan veći nego što je u realnosti", kaže on.
Savić dodaje da se boji "iako će mnogi analitičari sada da mudruju i porede Srbiju sa Evropom, gde je javni dug na 60 i više odsto BDP-a, da ulazimo u period kada će nas ekonomska kriza pogoditi mnogo jače nego pre tri godine".
"Iz tog ugla posmatrano, trebalo bi očekivati da će država biti prinuđena da traži načine da se još više zadužuje. Tendencija ubrzanog zaduživanja nam sledi i tu nema dileme", smatra Savić.
Kako pojašnjava, u ovako teškoj ekonomskoj situaciji jedini recept je da se Vlada Srbije odrekne svih mogućih troškova ministarstavai raznih agencija koje crpe ogroman novac iz budžeta, a ne daju nikakav doprinos.
"Samo u javnim preduzećima imamo bezobrazno mnogo zaposlenih i jako visoke plate. Vlada mora mnogo ozbiljnije da radi nego do sada, da podstakne proizvodnj, jer nas jedino njen rast može izvući. Naravno da će država učiniti sve da zvanično statistički javni dug ne pređe granicu od 45 odsto BDP-a. Realnost će pokazati da smo je sigurno već prešli", kategoričan je Savić.
S druge strane, u Fiskalnom savetu su iznenađujuće mirni. Tvrde da se država zadužila više nego što je bilo potrebno u ovoj godin, pa će imati i za pokrivanje deficita i vraćanje dugova. Član Saveta Vladimir Vučković kaže da su njihove procene da je ovo najviša granica javnog duga u ovoj godini i da se neće preći ona zakonska.
Deficit budžeta već milijardu evra
U periodu januar - septembar budžetski deficit je iznosio 101,3 milijardi dinara, prihodi oko 508,3 milijarde, a rashodi oko 609,6 milijardi dinara. U septembru su ostvareni prihodi budžeta od 64,3 milijarde dinara, rashodi oko 67,2 milijarde dinara, a ostvaren deficit iznosio je oko tri milijarde dinara. Poreski prihodi iznosili su 56,7 milijardi dinara, neporeski oko 7,6 milijardi dinara, a ovako visoko ostvarenje neporeskih prihoda uzrokovano je najviše uplatom dobiti javnih preduzeća.
Ekonomista Miroslav Zdravković slikovito je zaključio da je "javni dug zao drug" i da je za samo deset dana zaduživanja država mogla da sagradi jedan most. Podsećanja radi, na kraju 2010. godine javni dug Srbije iznosio je 12,16 milijardi evra i imao je udeo od 42,9 odsto u BDP-u.