LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srpske plate najmanje u regionu
30. januar 2011. | 10:07 | Izvor: Blic
Beograd -- Veliko rasipništvo, disproporcija u primanjima, ruinirana privreda i najslabija valuta u Evropi jesu razlozi zašto je prosečna plata u Srbiji najniža u regionu.
Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili koliko imamo i kada plate ne budu najveće tamo gde dominira javni sektor.
Sve naše komšije zarađuju u proseku više - i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Plata od oko 330 evra je nešto manja od makedonske, za bosanskom zaostaje 50 evra, za crnogorskom celih 150 evra.
Situacija je nešto bolja kada se radi o prosečnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama.
Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se meriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.
"Prosto je neverovatno da Gorenje u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju tri puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom Gorenju nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom" , kaže Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje i 200 evra nego da sedi kod kuće.
"To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi" , objašnjava on.
Zdravković dodaje da se ipak prosek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti i objašnjava da "mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji".
"U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gde je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mestima gde privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta", zaključuje Zdravković.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u poslednjih 20 godina.
"Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo neverovatnih 160 nameta" , kaže Atanacković.
Da bi mogla da se meri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.
"Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosečnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora", zaključuje on.
U Hrvatskoj isto, samo dvaput više
Josip Jagić, urednik finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosečna plata oko 350 do 400 evra, a prosek u državi je oko 700 evra. "Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cena goriva približno ista u svim zemljama regiona", zaključuje Jagić.
Prosečne plate u oktobru
Srbija 329 evra
Makedonija 330 evra
BiH 395 evra
Crna Gora 455 evra
Hrvatska 725 evra
Slovenija 935 evra
B92
30. januar 2011. | 10:07 | Izvor: Blic
Beograd -- Veliko rasipništvo, disproporcija u primanjima, ruinirana privreda i najslabija valuta u Evropi jesu razlozi zašto je prosečna plata u Srbiji najniža u regionu.
Ekonomisti kažu da ćemo moći da se približimo Slovencima tek kada budemo trošili koliko imamo i kada plate ne budu najveće tamo gde dominira javni sektor.
Sve naše komšije zarađuju u proseku više - i Crnogorci, i Makedonci, i Bosanci, i Albanci. Plata od oko 330 evra je nešto manja od makedonske, za bosanskom zaostaje 50 evra, za crnogorskom celih 150 evra.
Situacija je nešto bolja kada se radi o prosečnim decembarskim zaradama koje su napumpane na oko 370 evra, zbog bonusa koji se u Srbiji isplaćuju i u gubitaškim firmama.
Priča da su Srbi nedovoljno kvalifikovani ne pije vodu kada se gledaju statistički podaci. Po procentu visokoobrazovanih koji je zaista nizak (od 6,5 do 7 odsto) ne možemo se meriti sa Hrvatskom (oko 15 odsto) ili Slovenijom (oko 20 odsto), ali smo na nivou ostalih zemalja u regionu.
"Prosto je neverovatno da Gorenje u Valjevu radi sa gotovo istom produktivnošću kao i pogoni u Sloveniji, a radnici u Srbiji imaju tri puta manje plate. Ni plata radnika u slovenačkom Gorenju nije velika, ali je neuporedivo veća od plate u valjevskom" , kaže Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
Ekonomista Miroslav Zdravković nisku platu objašnjava činjenicom da je u Srbiji radniku bolje da zarađuje i 200 evra nego da sedi kod kuće.
"To znaju i slovenačke firme. Ako je razlika u bruto plati oko 600 evra između radnika u Srbiji i Sloveniji, onda taj poslodavac na godišnjem nivou u Srbiji za 1.000 radnika uštedi oko 6,5 miliona evra. A plate su nam niske zbog loše krvne slike privrede, nemamo izlaz na more, loša je infrastruktura. Izlaz je razvoj auto-industrije, elektroindustrije, stvaranje velikih firmi" , objašnjava on.
Zdravković dodaje da se ipak prosek plata mora gledati i kroz prizmu nezaposlenosti i objašnjava da "mnogi pričaju da imamo veće plate nego u Bugarskoj koja je u EU, ali njihov broj nezaposlenih je oko 2,5 puta manji".
"U nekim zemljama je srednji kadar izgubio posao, pa njihove niske plate ne ulaze u prosek. Crnogorci i Bosanci imaju veće plate, ali i višu stopu nezaposlenosti. Recimo, u Arilju, gde je privatni sektor razvijen, plate su duplo manje nego u mestima gde privatnog sektora gotovo nema, ali to malo zaposlenih je na teretu budžeta", zaključuje Zdravković.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su za ovakvo stanje krive sve vlade u poslednjih 20 godina.
"Trošili smo više nego što smo zarađivali. U određenim sektorima vlada monopol. Privatno preduzeće čim pravi gubitke gazda može da zatvori. Privatnik ne može da stvori toliki višak da plate budu veće. Pa mi imamo neverovatnih 160 nameta" , kaže Atanacković.
Da bi mogla da se meri sa zemljama regiona i Evrope, Zdravković kaže da Srbija mora da promeni parametre koje je i MMF uočio kao problematične.
"Recimo, čak 12,4 odsto BDP-a ide na plate službenika, što je duplo veći procenat nego u Slovačkoj , dok su plate u državnom sektoru čak za 27,7 odsto veće od prosečnih primanja u državi, dok je među novijim članicama EU razlika samo sedam odsto u korist državnog sektora", zaključuje on.
U Hrvatskoj isto, samo dvaput više
Josip Jagić, urednik finansija u hrvatskim novinama „Biznis HR“, kaže da je u Hrvatskoj u trgovini prosečna plata oko 350 do 400 evra, a prosek u državi je oko 700 evra. "Plate su mnogo veće u većim gradovima, ali su tamo i veći troškovi života. Komunalije su u Hrvatskoj veoma skupe, dok je recimo cena goriva približno ista u svim zemljama regiona", zaključuje Jagić.
Prosečne plate u oktobru
Srbija 329 evra
Makedonija 330 evra
BiH 395 evra
Crna Gora 455 evra
Hrvatska 725 evra
Slovenija 935 evra
B92