Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Šri Lanka poznata je po drevnim i raskošnim spomenicima, plažama, opasnim džunglama i naravno - čaju. U južnom delu Indije nalazi se centar duhovnosti ove velike zemlje, njene izuzetne kulture i religije Kada se 1956. godine poznati pisac ser Artur Klark, autor megahita „Odiseja u svemiru 2001", doselio na Šri Lanku, potvrdio je da je ovaj biser u Indijskom okeanu najbolje mesto odakle može da se vidi univerzum. Šri Lanka poznata je po drevnim i raskošnim spomenicima, ali i koralnim plažama, zadivljujućim vodopadima, opasnim džunglama i naravno - čaju. Nekadašnji Cejlon, smešten između zapadne i jugoistočne Azije, na jedinstven način spojio je uticaje dva drevna carstva - Indije i Kine. Njene čari privukle su i evropske osvajače, pa su portugalski, britanski i holandski kolonijalisti ratovali za njenu teritoriju i za sobom su ostavili značajne spomenike. Iako joj je priroda podarila divne plaže, planine, vodopade i raskošnu džunglu, turisti su dugo izbegavali ovaj raj na zemlji, zbog terorističkih napada Tamilskih tigrova. Ali, kako se u poslednje vreme politička situacija u Šri Lanki smirila, mnogi posetioci dolaze tu kako bi uživali u predivnom moru i nezaboravnim avanturama.
Beli džin Posetu Šri Lanki treba početi u Kolombu, najvećem gradu i finansijskom centru zemlje, u kome se prepliću ostaci kolonijalne arhitekture i atmosfera novog modernog doba. Stara tvrđava sa svetionikom, predsednička palata, „beli džin" ili zgrada glavne pošte, Parlament, Petah, četvrt sa tradicionalnim bazarima, budistički i hindu hramovi, samo su deo bogatstva koje ovaj grad može da pruži. Dambula je sledeća stanica. Poznati pećinski hramovi Dambule odlikuju se vrlo vrednim statuama Bude i sjajnim fresko slikarstvom. U blizini je stena Sigirija na kojoj je u 5.veku izgrađena palata, zaslužna da Sigirija postane „najlepši grad koji je ikada postojao". Stena i danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika prošlosti, poznata po lepim freskama „Devojke Sigirije", a uvrštena je na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Polonaruvaje još jedan nemi svedok bogate kulturno-istorijske prošlosti, koji je takođe pod zaštitom Uneska. Tu su ostaci čuvene prestonice u periodu između 11. i 13. veka. Ceo kompleks je poznat po sjajnim građevinama, koje su još u veoma dobrom stanju. U ovom periodu urađen je veliki broj irigacionih radova širom zemlje a budizam je ustanovljen kao državna religija. Jedno od najniteresantnijih mesta je Kendi u kome se nalazi čuveno sirotište za slonove Pinavela. Tu je i Kraljevska botanička bašti - Paradenija, u kojoj se mogu videti veoma retke i endemske vrste biljaka.
Sve tajne južne Indije Južna Indija, takođe poznata i kao Darvida, zauzima sam špic indijskog potkontinenta. Čine je države Andra Pradeš, Karnataka, Kerala, Tamil Andu i ujedinjene teritorije Pudučeri i Lakšadvep, a okružena je Arabijskim morem, Indijskom okeanom i Bengalskim zalivom. Tokom istorije, brojna kraljevstva su postojala na ovom prostoru, a njihov trag i uticaji, kao i uticaji britanske imperije, vidljivi su i danas.
Tropska južna Indija inspirativna je i čudesna. Ovo je spiritualni deo jedne od najvećih zemalja sveta, jak bastion izuzetne kulture. Samo ovde mogu da se vide čuveni hramovi, tropske šume, zelene obale, plaže, divlje životinje i kosmopolitski gradovi s prijateljski raspoloženim ljudima. U ovoj čudesnoj mešavini kolonijalnih stilova, u predelima u kojima se šire mirisi začina i čaja, južna Indija se otkriva pred posetiocem i dopušta mu da uroni u njene najskrivenije tajne - prebogatu kulturu i religiju.
Otkrivanje južne Indije treba početi u Čenaju, nekadašnjem Madrasu, glavnom gradu države Tamil Nadu i četvrtom po veličini grada u Indiji. Mada je ovaj grad bio najstarije britansko uporište u Indiji, on ipak nije izgubio svoj indijski duh. Nezaobilazno: crkva svete Meri, najstarija anglikanska crkva u Aziji, umetnička galerija „Viktorija", muzej Madras, tvrđava svetog Đorđa, crkva svetog Tome, hindu hram Kapalisvar...
Remek-dela hinduizma Sledeća stanica je Mahabalipuram, stari grad na obali Bengalskog zaliva, u kome se mogu videti najlepši primeri dravidske umetnosti i arhitekture. Neverovatna remek-dela napravljena u stenama odišu lepotom i harmonijom. Put se nastavlja za Kančipuram. Ovaj grad se smatra za jedan od sedam najsvetijih gradova Indije i za centar hindu religije i tamilske istorije. Nazivaju ga „zlatnim gradom", jer je nekada imao 1.000 hramova, a danas svega 150. Bio je prestonica kraljevina Palava, Čola i radža od Viđajanagara. Sam grad je kao jedan hram, jer su svi rasuti po njemu, te se njihove gopure mogu videti sa svih strana. Hasan je centar oblasti Maland. Ime je dobio po boginji Hasanamba (boginja koja se smeje), zaštitnici grada. U neprosrednoj blizini su Belur i Halebid, mesta koja su poznata po raskošno lepim hramovima iz perioda Hojsala. Vladari ovog perioda takođe su bili velike mecene umetnosti. Belur je nekada bio prestonica kraljeva Hojsala. Čuven je po hramu Čenakešava, remek-delu umetnosti toga perioda. Hramovi Halebida takođe svedoče o veoma bogatom kulturnom nasleđu Karnatake. Naročito je poznat hram Hojsalesvara iz 12. veka.
Misor je nekadašnja politička prestonica dinastije Vodejar, koja je vladala državom Karnataka nekih 150 godina, sve do oslobođenja od Britanaca. Kraljevi te dinastije bili su velike mecene umetnosti i kulture, tako da je Misor važio za kulturnu prestonicu juga. To je grad palata, parkova, širokih avenija, svetih hramova. Poznat je po karnatik klasičnoj muzici i igrama. Srirangapatnam, na 16 km od Misora, tvrđava je ostrvo legendarnog ratnika i kralja Tipu Sultana.
Sledeća stanica je Trivandrum, nekadašnji stari trgovački grad sa tradicijom još od 1.000 godina pre nove ere. Veruje se da su se brodovi kralja Solomona ukotvljavali u luku koja se tada zvala Ofir. Trgovalo se začinima, slonovačom i sandalovinom. Danas je to prestonica države Kerala, lep moderan pomorski grad, građen na sedam brdašaca. Treba obići kraljevsku palatu muzej Kutiramalaiku, muzej Napier i umetničke galerije „Sri Čitra". Sledi povratak u Kovalam i slobodno poslepodne za odmor i kupanje na prelepim plažama, po kojima je ovo mesto postalo veoma poznato. Nalazi se na obali Arabijskog mora.
Jedna od najlepših i kulturno-istorijskim tradicijama najbogatijih ostrvskih zemalja na svetu, Šri Lanka, sinonim je za "raskoš" raznolikosti na komadu kopna nalik dijamantu, sa svih strana okruženom Indijskim okeanom. Raša Sekulović prenosi svoje utiske sa njenog juga...
Jug počinje u Golu (Galle), jednoj od najvećih ostrvskih luka i, sa istorijskog aspekta posmatrano, najzanimljivijem živom (užurbanom) gradu Šri Lanke. Po nekim istorijskim izvorima, Gol je biblijski Taršiš, gde se kralj Solomon snabdevao draguljima, začinima i paunovima, ali počinje da dobija na značaju tek sa dolaskom Evropljana. Posle Portugalaca, koji su gradu podarili današnje ime, 1640. godine preuzeli su ga Holanđani, koji su sredinom 17. veka podigli impozantnu lučku tvrđavu, koja zaprema trideset šest jutara zemlje i danas je jedan od lokaliteta pod zaštitom UNESCO-a.
Drevne budističke prestonice, zahuktali život savremenog grada i sela, bujne tropske prašume u središtu ostrva i plantaže čaja na visijama ka jugu, rudnici dragog kamenja i obale optočene bujnim rastinjem, sve se to sreće i spaja u dubokom i prozračnom osmehu blaženih ostrvljana. Sam jug ostrva sa svojim bezbrižnim ritmom, rasterećenim prenaseljenosti i tipičnih turističkih okruženja, otelovljenje je spokoja i opuštenosti koji zrače, osvajaju i ostavljaju trag nepresušnog izvora zadovoljstva, sa koga se još dugo utoljuje žeđ za drugačijom i potpunijom stvarnošću.
Ovakvo okruženje, imuno na brzinu i histerične diktate neumoljivih zahteva tržišta i savremenih poslovnih tokova, zaslužuje odgovarajući ritam percepcije, pa se toplo preporučuje "prepolovljavanje četiri točka na dva": bicikl kao da je stvoren za ovakvu vrstu hodočašća, koje dopušta neposredno prožimanje sa prirodom i ljudima, kao i zaustavljanje na svakom pedlju koji mami svojom lepotom i bezbrojnim čarima. Najbolje ga je iznajmiti na samom predvorju juga, u poznatom letovalištu Hikaduva, pri dnu zapadne obale, koje obiluje raznim pogodnostima kada su morski i priobalni sportovi u pitanju.
U susret jugu
Ovo utvrđenje zaista predstavlja oazu u kojoj i dalje obitava duh nekog drugog, zaustavljenog vremena. Na pravilnim ulicama, oivičenim kućama naglašenih kolonijalnih fasada, vreme kao da se nasukalo, bez imalo želje da se vrati u naručje danonoćno pulsirajućeg okruženja obližnjeg gradskog jezgra. Beli svetionik, obližnja džamija, Muzej holandske epohe, privatna zbirka kurioziteta, radionice za konzerviranje antikviteta i izradu autentičnog nameštaja od tikovog drveta, samo su neki od prikaza u ovoj nestvarnoj predstavi.
Tu je trg na kojem se nalaze sedišta okružnih i mesnih sudova i advokatske kancelarije sa karakterističnim natpisima na sinhaleskom, u senci džinovskih krošnji dalekog rođaka carigradskog bagrema. U neposrednoj blizini su prodavnice sa najjeftinijom i najraznovrsnijom ponudom tkanina i predmeta za domaćinstvo i najširu upotrebu u gradu, koje se pretapaju u nizove ribarskih barki duž obale, u riblje tržnice i poslovično šarenilo ulične ponude i potražnje. U samom gradu vredi se posvetiti upijanju boja, mirisa i ukusa na voćnoj i ribljoj tržnici, kao i na obližnjoj pijaci začina ili nekoj od starovremskih prodavnica sa ajurvedskim lekarijama i preparatima za fiziološke, ali i estetske boljke. Ne treba propustiti ni prodavnicu rukotvorina "Laksala" i obavezno treba iskušati sreću na jednoj od mnogobrojnih domaćih lutrija - u svemu tome, od najveće pomoći su vozači tuk-tukova, koji će vas ne samo pratiti, već biti i putokaz svakoj vašoj želji.
San u snu: u naručju okeana
Na svega pet kilometara od karakterističnog lučkog meteža Gola, mir i blaženstvo Unavatune prava je uvertira u spokoj, koji na jugu Šri Lanke ima svoju specifičnu težinu. Unavatuna je blagoslovena dugačkim tirkiznim zalivom, zaštićenim koralnim grebenom, kao i činjenicom da je skrenuta od glavnog druma koji je, sve vreme od Kolomba, nažalost neminovni bučni pratilac obale. Unavatuna obiluje raznovrsnim mogućnostima smeštaja, od vila na samoj plaži, preko tipičnih kolonijalnih bungalova, razasutih na nekoliko minuta od obale, do luksuznih apartmana skrivenih u gustišu bugenvilija i bambusa. Obala je oivičena i brojnim restorančićima koji nude veoma ukusnu, koliko i jeftinu i raznovrsnu hranu, a zaliv krasi uzvišica sa belom pagodom, odakle puca pogled na "zapadno" nebo i ustalasani okean, nezaobilazno mesto svakodnevnog opraštanja sa sunčevim diskom, koji utapa svoju vrelinu u okeanske dubine, gasnući zajedno s njim.
Odmah iza ugla, drum nastavlja dalje, tik uz belinu peska i modri tirkiz okeana. Odavde sledi niz sela utonulih u lagodni samozaborav, koja se smenjuju sa skromnijim hotelima i svratištima uz plaže, koje mame zavodljivom penom talasa ili nezaboravnim prizorom ribara koji u predvečerje ribare, oslanjajući se na drvene direke koji štrče iz vode, i tako generacijama, s kolena na koleno. Od glavnog druma oko Kogale, u pravilnim razmacima odvajaju se putići koji vode u unutrašnjost sa selima, ka nekom budističkom hramu, vrtu sa začinima ili kakvom jezeru, kojima ovaj kraj obiluje. Ovde se nalazi i zanimljiv muzej Martina Vikramasinga, koji čuva neobično bogatu i vanredno klasifikovanu etnografsku zbirku vrednu posete. Nešto dalje je i hram Kataluva Purvarama, koji krase freske sa "đatakama", epizodama iz Budinog života.
Prvo veće mesto posle Gola i Unavatune je Veligama, koja se pruža duž razuđenog peščanog zaliva. Veligama najviše ostaje u sećanju po ostrvcetu Taprobanu, koje se nalazi nadomak obale i u svom raskošnom zelenilu skriva nagoveštaje zamamne bele palate. Ovo ostrvce je svojevremeno posedovao francuski grof De Mone, a tu je boravio i stvarao i britanski pisac Pol Boulz. Danas je ovo ostrvce moguće iznajmiti, naravno uz neophodnost dubokog džepa. Peščani žal Veligame stecište je i mnogobrojnih katamarana koji odavde isplovljavaju u ribolov. Njihova živopisnost, zaštitni je znak južne obale i nikako je ne treba propustiti. Ribari su ovde predustretljivi, i uz određenu nadoknadu spremni su da na svoje pohode povedu i po nekog slepog putnika.
Mirisa deluje kao da se nikada nije potpuno razbudila iz prvobitnog dremeža onih kutaka planete, koji su obdareni rajskom klimom i njenim nebrojenim blagodetima. Stoga i nije čudo što se baš ovde nalazi nadaleko poznata Rajska plaža, koja je pravi izazov za ljubitelje poigravanja s talasima. Budući da ovaj zaliv gleda pravo u oči okeanu, bez zaštitnih sprudova i grebena, talasi su ovde neobično snažni i dugački, na sveopštu radost i ushićenje onih koji vole da se s njima utrkuju, da im prkose ili da se prepuštaju njihovim moćnim kovitlacima, naravno - isključivo u plićaku. U blizini Rajske plaže, nalazi se nekoliko hotelčića, par restorana i gostionica na samoj obali, a oivičavaju je Papagajeva stena i brežuljak sa budističkim hramom, koji čuvaju gavranovi koji govore, gde se često viđaju paunovi i odakle puca pogled na ceo ovaj kraj, prošaran plantažama cimeta i brojnim jezercima.
Matara je poslednja stanica na južnom železničkom potezu, iz Kolomba. Ovaj grad je živ i bučan, a proteže se duž duge plaže. Ovde saobraćajni metež upotpunjuju koze koje se nehajno šetaju ulicama. Tu se nalazi i holandsko utvrđenje iz 1763. godine, poznatije kao "Zvezdasta tvrđava", sa dvanaest topova koji su čuvali prilaz sedištu holandske Istočno-indijske kompanije. U njenom sklopu nalazi se i Muzej drevnih slika, opremljenih bogatim propratnim natpisima, ali isključivo na sinhaleskom. U novom delu grada nalazi se i fabrika bubnjeva i doboša, koji se obično izrađuju za hramove, ali mogu da posluže i kao sredstvo najavljivanja biciklističkog prepada na seosku idilu. Neposredno po izlasku iz Matare, nalazi se kitnjasti hram "Veherahena", kojeg krasi najveća savremena statua Bude na ostrvu, ispod koje leži splet podzemnih odaja, ukrašen prizorima iz Budinog života, u vidu stripa.
Dalje na jug
Na oko pet kilometara od Matare smešten je gradić Dondra, u čijoj blizini se nalazi svetionik koji predstavlja najjužniju tačku na Šri Lanki. Tangala je jedna od najprijatnijih tačaka na južnoj obali, sa opuštenim gradćem i razuđenom obalom, koja svojim mnogobrojnim zalivima mami na lenstvovanje i prepuštanje suncu i svetlu. U Mulkirgali, na 16 kilometara od Tangale, nalazi se pećinski hram koji u svojim špiljama skriva kipove Bude, kao i freske, po čemu podseća na Sigiriju i Dambulu, dva najpoznatija i najveća lokaliteta te vrste na ostrvu. U blizini se nalazi i škola za mlade budističke monahe. Sledeća postaja je Hambantota, živ gradić sa predivnim plažama, čiji stanovnici se uglavnom bave proizvodnjom soli, uz korišćenje prastarog metoda isušivanja morske vode. "Slatko osveženje" u ovom kraju javlja se u vidu usputnih tezgi sa medom i "kurdom" (kiselim bivoljim mlekom).
Izlazak iz Hambantote ujedno je i ulazak u Nacionalni park Bundala, koji se proteže 20 kilometara uz obalu i zahvata površinu od šezdesetak kvadratnih kilometara. Ovaj park je čuven po mnogobrojnim vrstama ptica, među kojima povremeno promakne i poneki slon. Ptice ovde svake godine doleću čak iz Sibira, a ovde je i zimsko utočište velikog flaminga. Ovaj park je pogodan i za posmatranje krokodila, a daleko je manje prometan i posećen od svog obližnjeg suseda - Jale.
Selo Kirinda leži na desetak kilometara od Tise, gradića smeštenog usred pirinčanih polja okruženih brojnim hramovima. Kirinda se ponosi jednom od najlepših peščanih plaža u ovom delu ostrva, koju je kao bazu za isplovljavanje koristio i tim Artura Klarka. Ovo je pravi raj za ljubitelje ronjenja, zbog obližnjih koralnih grebenova, ali su bezbednosni uslovi, zbog jakih struja, retko kad povoljni. Ovo svojevrsno hodočašće jugom "Ostrva svetlosti" prirodno se završava petnaestak kilometara na sever od Tise, gde se nalazi Kataragama, jedno od najsvetijih mesta na Šri Lanki. Ovde se okupljaju pripadnici budističke, muslimanske i hinduističke veroispovesti da odaju poštu hindu bogu rata "Skandi", sa dvanaest ruku, ili budističkom božanstvu Kataragama - "Diviju", čije se koplje navodno čuva u hramu Maha Devale, koji po predanju datira iz drugog veka pre naše ere. Obližnji hramovi posvećeni su Budi i Ganešu, koji uklanjaju prepreke i podstiču duhovno i intelektualno uzdizanje. Vrhunac svetkovanja obično pada u julu i avgustu, kada se ovde slivaju na hiljade hinduističkih vernika. Mnoštvo okupljenih iz svih krajeva ostrva predstavlja i svojevrsnu etnološku smotru, koju nipošto ne treba propustiti, naročito u doba "puđa", odnosno molitvi propraćenih prinošenjem obrednih žrtvi.
Južna obala Šri Lanke je prilično bezbedna i gostoljubiva, ali treba povesti računa, uz uobičajene mere opreza, i ne dovoditi u iskušenje lokalne ljubitelje bicikala. Treba takođe pripaziti na snažne okeanske struje, malo dalje od obale, kojima se je gotovo nemoguće odupreti. Sunce je ovde, nedaleko od Ekvatora, posebno prilježno u obasipanju zemlje svojim žarom, pa je tokom vožnje neophodno često kvasiti glavu koja mora biti pokrivena. Brojni usputni dućani i lokalne tezge sa voćem i napicima, nude redovne prilike za osveženje (preporučuje se bezalkoholno pivo od đumbira ili soda od limete, koji najbolje gase tropsku žeđ). A večno nasmejani i dobroćudni meštani pobrinuće se da vam ćaskanjem i oduševljenjem prizorom bledolikog bicikliste u svojim redovima uvesele dan i učine da se osećate prijatno i dobrodošlo. Zvuči suviše dobro, izazovno ili nestvarno? Proverite sami!
Da sam pre par godina rešavala test sa pitanjima vezanim za Šri Lanku, nešto ne verujem da bih osvojila mnogo bodova. Ipak, lociranje Šri Lanke ne bih smatrala većim podvigom, imajući u vidu da je u pitanju ostrvska zemlja koja se odmah nameće svojim položajem ispod samog juga Indije, ili kako je još zovu “suzom Indije”.
Piše Jefimija Vučinić Izvor: B92
Neko dalje znanje o ovom ostrvu bi mi bilo prilično limitirano. Na primer, kako izgleda jedan tipičan stanovnik Šri Lanke, nagadjanjem bih u nekom trenutku stigla do toga da bi trebalo da bude sličan Indusu (sa juga Indije), mada su šrilančani za nijansu tamniji i mršaviji, ili su se meni takvima učinili. Koji jezik govore? Mislim da se u ovom slučaju ne bih ni upuštala u raspravu.
Dalje, koja je većinska veroispovest, tu bih verovatno napravila grešku i “krstila” ih hindusima, ne verujem da bi mi monasi hrama u kojem se čuva Budin zub oprostili na ovom neznanju.
Ili da se na tom testu pojavilo pitanje “Gde raste ananas?” sa ponuđenim odgovorima a)”na palmi” i b)”ispod zemlje” bez dvoumljenja moj ananas bi se brao sa palme, međutim ne, raste ispod zemlje i prvi put sam videla plantaže ananasa baš na ovom ostrvu.
Pun naziv države je Socijalistička Demokratska Republika Šri Lanka , mada se u većini slučajeva upotrebljava samo Šri Lanka, ili ponekad i stari naziv Cejlon. Glavni grad države je Kolombo. Pored Kolomba imala sam priliku da boravim i u Kendiju i to za vreme jednog velikog budističkog festivala. Na sever ostrva koji je poznatiji po divnim plažama nisam dospela.
Što se tiče klime neka srednja godišnja temperatura je između 26-28 C što je priznaćete, ne tako loš prosek. Vlažnost vazduha je visoka , posebno tokom sezone monsuna (jun kao udarni mesec) dostiže čak i do 90%. Januar je najhladniji, maj najtopliji mesec.
Populacija ovog ostrva je oko 20miliona na prostoru od 65,000 kilometara kvadratnih. Što znaci da otprilike na teritoriji duplo manjoj od naše zemlje živi duplo više ljudi. Jedan tipičan šrilančanin je tamnoput, mršuljav, ne preterano visok, govori singalski, engleski mu je odličan, ima lepe bele, zdrave zube, budista je, ukoliko reši da se ženi uradiće komparativnu natalnu kartu sa svojom izabranicom, račune plaća u šrilančanskim rupijima, manje-više je švorc, al vrlo velikodušan , izuzev u slučaju kada se bavi trgovinom ili taksira, onda će na sve načine pokušati da vam izmami novac. Žene su isto tako lepuškaste, nasmejane, odevene u tradicionalne sarije.
Pored budizma koji je većinska religija (preko 80% stanovništva su budisti), tu su i hindusi (uglavnom na severu ostrva), ima nešto hrišćana i muslimana. Zapravo je neverovatno kako su se tolike religije nastanile na ovom nevelikom ostrvu.
Šri Lanka je svoju karijeru kao kolonija započela još 1500 godine kada je bila pod okriljem Portugalije. Neko kratko vreme su se i Holandjani zadržali na tom području, da bi ih na kraju Britanija uzela pod svoje. Značajan je trag koji je ostavila Britanija,tako da ćete vrlo često imati utisak uz zvuke klavira koji dopire iz lobija i zveckanje kašičice o šolju čaja, da ste ovo ostrvo posetili u samo pozno doba britanske vladavine. 1948 godine izborila se za svoju nezavisnost.
Kao i većina zemalja trećeg sveta, Šri Lanka na prvi pogled ne deluje skupa, ali stranac je ponekad može naći i skupom, možda ponajviše zbog cene hotelskog smeštaja,dakako ne suvenira.
Hostele kao “institucije” na ovom ostrvu nisam primetila, tako da ste prepušteni hotelima, koji doduše pružaju izuzetnu uslugu, ali po ne tako skromnim cenama. Ako ostaje u gradu preporučila bih vam hotel “Trans Asia”, a ukoliko biste želeli da se odmorite na ivici Kolomba uz plažu, onda vam preporučujem hotel “Mount Lavinia”, U proseku cene hotela se kreću između 70-120$ za dvokrevetnu sobu, po danu. I gledajte da hotel ne rezervišete sredinom našeg (evropskog) leta, jer tada će vas sačekati sezona monsunskih kiša.
Za krstarenje gradom obavezno odaberite “tuk-tuk”. “Tuk-tuk” je neka vrsta azijskog taksija,srešćete ga širom ovog kontinenta, izgleda poput motorčića kome je dodata kabina u koju mogu da se smeste dva-tri putnika. Cena je relativna , al recimo da bi nekih 200 rupija bilo više nego dovoljno (ne dajte se prevariti) ; u proseku za1$ se dobija između 90 i 100 rupija.
Naravno ukoliko poželite da putujete u susedno mesto postoji i opcija hotelskog taksija koji je dosta skuplji, ali u ovom slučaju i sigurniji. Neki moji poznanici su koristili i javni prevoz, autobuse i vozove, ja bas nisam bila toliki avanturista, ali iz njihovih priča sam čula da je zaista poseban doživljaj.
Imala sam nekoliko zaista divnih iskustava vezanih za ovo ostrvo.
Kad sam doputovala na Šri Lanku bila je već prošla ponoć i kad sam se probudila i pogledala kroz prozor potpuno sam bila očarana bazenom sa šankom u sredini i tremom što ga natkriva .Naravno kasnije sam spoznala da šrilančanski raj ima više lica i naličja, posebno kad sam sutradan videla osoblje hotela kako sporadično mora da plaši vrane koje su se sjatile oko pomenutog bazena.
Kao sto rekoh do plaži na severu zemlje ne stigoh, mada je moja prva poseta bila pre cunamija i svih nevolja koje je doneo sa sobom. Sam Kolombo je na obali, tako da sam posetila gradsku plažu, za koju sam primetila da isključivo služi kao šetaliste i jednu hotelsku plažu koja je vrlo lepo osmišljena i uopšte odiše jednom tropskom atmosferom.
Prvi put kada sam bila u kratkoj poseti ovom ostrvu bio je početak septembra pretprošle godine, u vreme pripreme za veliki praznik hinduizma, Divali. Otišla sam do obližnjeg hindu hrama da vidim kako sve to izgleda, jer ranije nisam imala priliku da boravim u sakralnom objektu te vrste. Povodom praznika organizovano deljenje hrane tako da je čitava svetkovna atmosfera pomalo podsećala na menzu, sa prigušenom svetlošću i ventilatorom koji pokušava da odagna sparinu i trojicom šrilančana koji umorni i siti dremaju na podu. Neki od njih su se čak i potrudili da me upute u dešavanja, pa su mi dali da probam i slatkiš kojem se sad već nejasno sećam ukusa.
Drugom prilikom smo otputovali do sirotišta za slonove, ovo malo smešno zvuči, jer odmah u glavi imam sliku slonova beskućnika, gde se država Šri Lanka dosetila da ih smesti u sirotišta. Naime, reč je o nekoj vrsti prirodnog rezervata gde se slonovi slobodno kreću i ono što je posebno zanimljivo, oko podne povorka slonova se odvodi na kupanje na obližnju reku. Naravno sve ovo je vrlo lepo osmišljeno i organizovano da se zabave turisti, al je isto tako mnogo interesantnije i opuštenije od neke klasične vrste zoološkog vrta.
Tom prilikom smo nastavili put do Kendija, sledećeg velikog mesta na ovom ostrvu i taj put smo baš imali sreće, jer je upravo toga dana slavljen najveći budistički praznik, Vesak. Tada je proslavljen početak 2542 godine u budističkom kalendaru, dok je u našem bio maj 2006. Hram koji smo posetili čuva jednu od najvećih, ako ne i najveću, relikviju budizma, Budin zub.
Na dan Veska slave se sve tri etape u životu Sakjamuni Sidarte Guatama Bude, njegovo rođenje, prosvetljenje i smrt. Definitivno bih vam preporučila da posetite Kendi, udaljen je oko 2-3h vožnjom od Kolomba i zaista vredi obići pomenuti hram.
Kad smo putovali kroz Kendi sve je bilo u znaku priprema za praznik tako da smo u par navrata nailazili na ljude koji su na uzjahanim slonovima odlazili do obližnjeg hrama. Tamo je slonove čekala posebna priprema i odora u kojoj su posle ceremonije sa “maharadžom” prolazili kroz grad. Ono što je mene prilično iznenadilo,ali verovatno samo mene pošto nisam videla šrilančane da su se nešto posebno uznemirili oko tog prizora, je scena slona koji opušteno ulazi u gradsku fontanu i zapljuskuje se vodom.
Dvorište hrama je vrvelo od ljudi, u suštini čini mi se da nije bilo više od dvadesetak stranaca u tom trenutku koji su prolazili kroz hram. Pomalo je čudan osećaj, budisti tako mirni i tihi, umotani u belo, tako da se trudiš da budeš što diskretniji i ne uznemiravaš ih škljocanjem svog aparata. Al teško je bilo biti diskretan, a još više neupadljiv.
Jedan čovek mi je pričao, da je odlazak u Meku u belim odorama zapravo preuzet iz budizma i načina na koji se pripadnici budističke religije odevaju za svoj najveći praznik…Ne znam, moguće je.
Unutar samog hrama održana je ceremonija sa monasima i plesačima koji su živopisno odeveni,ili možda bolje rečeno razodeveni, izvodili jedan ritualni ples.
Posle ceremonije lagano smo krenuli natrag za Kolombo, i sećam se slike majmuna koji se preskakali sa jednog na drugi krov, al tad bejah već odveć umorna da se iznenadjujem, posebno posle slona koji opušteno ulazi u fontanu, i posmatrah ih kao da su recimo mačke…
Neki očigledno romantično nastrojen putopisac uporedio je ostrvo Sri Lanku na geografskoj karti s plodom manga koji se otkinuo s južnog kraja Indije i zaplovio Indijskim okeanom, u pravcu Ekvatora.
Izvor: Danas
Kada se to desilo, nije rekao, ali o tome govori legenda ponirući na dno ovozemaljskog vremena, do prapočetka čovečanstva - do prvog čoveka. Elem, stajao je naš praotac Adam ceo milenijum (na jednoj nozi čija se stopa i dan-danas vidi!) na vrhu planine Šri Pada i oplakivao svoj izgubljeni raj. A onda ga je iznenada, obrisavši suze i spustivši pogled na večno zelene i bujne beline, ponovo otkrio u predelima koji su se tokom vekova zvali... Taprobane, Serendib, Cilao, Cejlon, i najzad Sri Lanka, što će reći, opisno, blistavo lepa, kraljevski raskošna zemlja.
Pravo ime za ovo neveliko ostrvo pokriveno gustim šumama kokosovih palmi, tikovine, kaučukovca, mangoa i drugog tropskog rastinja i beskrajnim plantažama čaja i pirinča, odvajkada poznato po bogatstvu začinima i dragim kamenjem! A istovremeno i ubedljiv dokaz da mitovi imaju koren u životu i često čine s njim nerazdvojno jedinstvo koje se u Sri Lanki ogleda u rajskoj lepoti prirode i u blagorodnosti njenih ljudi.
Od prvog utiska putniku zastaje dah; drugi ga ispunjava oduševljenjem. Šta mari što se autobus trucka na trošnom, prilično uzanom putu i što vas prilikom usputnih zadržavanja obliva znoj i guši tropski vazduh natopljen vlagom, kada se, eno tamo dole, u reci nad kojom su se nadvile bogate krošnje, bezbrižno kupa slon, potpuno ravnodušan prema razdraganim povicima i zujanju kamera. Kada se sa najviše grane vitke palme prepune kokosovnih oraha keze i plaze nestašni majmunčići, vrebajući trenutak da se začas spuste na zemlju i iz nečije ruke ukradu bilo šta, makar i tašnu ili fotografski aparat. Kada vam čovek iz male kolibe pokrivene suvim palminim lišćem, nesputano priđe i zove vas da upoznate njegovog oca i njegovu babu, stare, kako tvrdi, osamdeset pet, odnosno stoosam godina.
Posmatram ih u čudu; izgledaju podjednako stari i oboje, s podjednako zagonetnim izrazom mudrosti na licu, dobrodušno se smeškaju. Jesu li svesni onoga što se oko njih događa, imaju li bilo kakve predstave o strancima koji ovuda verovatno češće prolaze, obilazeći unutrašnjost njihovog čarobnog ostrva? Da li nam se čude, da li nas smatraju stvorima s druge planete?
- Svi su ljudi dobri - prevodi unuk babine reči. - Slikaju nas, smeše se, pitaju o deci...
- A šta vi njih pitate?
- Ništa. Evo, umesto pitanja - zapanjujuće se hitro saginje, ubire jedan veliki žuti cvet i pruža mi ga.
- To je divlji suncokret - objašnjava mi unuk. - Uvek se okreće prema suncu i po njemu baka zna koje je doba dana. Satom više ne može da se služi, jer ne vidi. Ali znate, kad joj dođe neko od 37 živih unuka, praunuka i čukununuka, svakog prepozna još iz daljine.
Ništa ne traže baka i njen sin od prolaznika. Novac za njih, očigledno, nema značaja, ono malo hrane koja je potrebna njihovim staračkim organizmima daje im bašta iza kuće. Njih turizam nije stigao ni da takne, a kamo li degradira u ljude koji pružaju ruku; ostarili su i otupili pre nego što je talas savremenih belosvetskih nomada zapljusnuo Sri Lanku i nametnuo žiteljima neka nova shvatanja sveta oko sebe. Naučio ih da se, osim Budi, klanjanju jednom novom božanstvui: novcu. I da novac traže - od svakog stranca.
Ovom ne baš prijatnom dogodovštinom nezadovoljni su i mnogi Šrilančani. Naročito oni u turizmu. U jednoj u glavnom gradu Kolombu izdatoj putopisnoj knjizi, u tom duhu je napisano: „Ako vam ispružene ruke naših ljudi zasmetaju, ako vas nerviraju deca koja trče za vama i nešto nude na prodaju ili jednostavno prose, znajte: vi ste za to krivi... Vi ste nas iskvarili! Dirnuti našom skromnošću, davali ste nam milostinju i time nas naučili da se novac može i dobiti, a ne samo zaraditi. Da je njegova vrednost mnogo veća nego što se to ovde i naslućivalo.“
Reporter "Novosti" u Šri Lanki, zemlji burne istorije, veličanstvenih građevina i gostoljubivih ljudi
Miris opojnih cvetova nanizanih u ogrlicu oko naših vratova, uz prijateljski naklon i širok osmeh dobrodošlice, kada smo posle deset sati leta od Rima dotakli tlo dvomilionskog Kolomba, svakodnevno će nas pratiti na dvonedeljnom proputovanju, gde god da dođemo. A za sedam prvih dana, koliko je trajalo proputovanje do letovališta na zapadnoj obali Indijskog okeana, na točkovima smo provodili gotovo ceo dan i prešli više od 600 kilometara.
Glavno prevozno sredstvo u Šri Lanki je tuk-tuk, popularni trotočkaš, sposoban, zbog svog oblika, da se provuče između bilo kojeg vozila. Ovde dobrih automobila i nema u nekom zavidnom broju, jer je plaćanje poreza za njih većini nemoguće, pa ih voze samo ekstremno bogati. Porez na uvozne automobile je čak 300 posto u odnosu na njihovu cenu! Raskošni hotel egzotičnog naziva "Cinnemon" (Cimet), odudarao je od zbilje koju smo odmah uočili. Slika osiromašenog stanovništva, iscrpljenog dvadesetpetogodišnjim ratom, u kojem je poginulo više od 70 hiljada ljudi, bila je više nego očigledna. Mir je napokon stigao prošle godine, a novoizabrani "demokratski" predsednik pravi svoju dinastiju krčeći put sinu, u društvu sa 94 ministra. Ipak, želja za turizmom i potreba da se kao dobri domaćini približe svetu, nadjačava sve druge nedaće. Jer, Šri Lanka, nekada Cejlon, zaista ima šta posetiocima da ponudi od svoje prebogate istorije koja datira još od pre nove ere. Zapravo, na ovom "rajskom ostrvu", kako ga je svojevremeno nazvao pisac naučnofantastičnih romana Artur Klark, koji je izabrao da poslednje godine života baš tu provede, sve počinje sa dolaskom Bude. Buda je na Šri Lanku stigao iz Indije u 3 veku p.n.e, pretpostavlja se kopnenim putem, na šta ukazuju i istraživanja. Na Svetom ostrvu, što znači ime Šri Lanke, Buda je, po predanju, doživeo prosvetljenje i ušao u nirvanu, sedeći pod drvom Bo. Kao potomak visoke aristokratske porodice odrekao se dotadašnjeg načina života i svih privilegija, ostavio porodicu sa više od 800 žena i mnoštva dece, zaboravio na materijalni život i u potpunosti se posvetio duhovnom životu. Buda je za svoj život izabrao Anuradapuru, danas najpoznatiji arheološki lokalitet Šri Lanke, koji mora da se čuva od nadiranja džungle koja guta sve. Anuradapura predstavlja drevnu prestonicu zemlje koja je trajala čak 1.400 godina, sve do 10. veka naše ere. Ostaci veličanstvenih građevina i arhitekture koja pleni i danas, govore o njenoj veličini i sjaju. U jednom od hramova Anuradapure smeštene su i važne Budine relikvije. Najsvetije od svih relikvija je sveto drvo Bo, za koje se veruje da je niklo iz mladice autentičnog stabla ispod kojeg je Buda sedeo i doživeo prosvetljenje. Za drvo Bo, koje je zasađeno pre 2.250 godina, smatra se da je najstarije istorijsko drvo na svetu. Na mestu gde se nalazi postoji i hram koji stalno posećuju hodočasnici. Bolesni ljudi, sami ili sa decom, u kolicima, u tišini prinose cveće lotosa, uz nemu molitvu za uslišenje želja za ozdravljenjem, uobičajena su slika. Kolika je važnost svetog drveta i ovog mesta, jednog od najvećih bisera budističke tradicije, možda najbolje pokazuje primer tamilskih tigrova, koji su pre nekoliko godina pokušali drvo da unište. Pod velom noći, oni su ispod zidina hrama u blizini drveta ostavili kamion sa eksplozivom. Na sreću, prilikom eksplozije drvo jeste oštećeno, ali nije uništeno. Danas je ono ograđeno i obezbeđeno, a na sve dobro motri vojska. Jer, za stanovništvo Šri Lanke, u kojem su Sinhalezi većinsko stanovništvo, sa budizmom kao glavnom religijom, drvo Bo predstavlja suštinu života. Kao uostalom i Budin zub koga vekovima ljubomorno čuvaju, prenoseći ga sa mesta na mesto u strahu da ne dospe u ruke osvajačima. Budin zub predstavlja sinonim postojanja državnosti i kontinuiteta sinhaleskog i drugih naroda budističke orijentacije, koje su razni osvajači želeli da pokore i nametnu svoju religiju. Svakom osvajaču bilo je jasno da će, ako se dokopa budinog zuba i uništi ga spaljivanjem, nestati i narod Svetog ostrva. Naravno, nijedan osvajač to nije uspeo. Sa severa su to najčešće činili indijski vladari, koji su želeli da propagiraju svoju hindu religiju. Na budizam su bili ogorčeni jer se on iznedrio iz hindu religije, odbacujući sve ono što u toj religiji nije bilo dobro, a usvajajući neke drugačije vrednosti. Osvajali su ih i Portugalci u 16. veku, a vek kasnije, kao "spasioci", pojavljuju se Holanđani, koji slatkorečivošću pokušavaju da nadmudre domaće kraljeve kako bi se domogli začina. Cimet je tada vredeo više nego zlato jer se, osim kao začin, koristio i za čuvanje mesa. Britanaci su početkom 19. veka zauzeli celo ostrvo i počeli da šire kolonijalni duh, nisu otvoreno napadali budističko stanovništvo, ali su podržavali i forsirali Tamile, davali im određene privilegije, lakše poslove i poslove uopšte. Budistički sveštenici, kao vrlo uticajni i tada i danas, bili su veoma rezervisani prema britanskoj vlasti, ali nisu otvoreno istupali. Nije im se sviđalo ni ponašanje, u istoriji verovatno najpoznatije žene ovog ostrva, premijerke Sirimavo Bandaranaike. Ona je težila da dva religijski suprotstavljena naroda pomiri, a budistički sveštenici su pomislili da je okrenula leđa Sinhalezima. Budistički sveštenik je i ubio 1959. godine. Međutim, iako se to dogodilo pre pola veka, njen duh je i danas vrlo živ i na spomen njenog imena lica se ozare, naročito žena čija uloga u ovdašnjem društvu nimalo nije zavidna. Tradicionalizam čvrsto drži okove i ne popušta. Ovde žena mora da bude, i bukvalno, dobra devojčica, dobra devojka, dobra supruga, majka i od svih omiljena u muževljevoj familiji. Razvod je gotovo nepoznat pojam. U zemlji živi 21 milion stanovnika, a razvod se dogodi tek na sedam hiljada brakova. U Aziji je Šri Lanka država sa najnižom stopom razvoda, ovde nema prostitucije niti narkomanije. Ako negde i postoji, zašta su zaslužni stranci, tvrde domaćini. Uslov da se devojka uda je da bude nevina. A kada dođe taj dan ona prvo nosi belu venčanicu, a sledećeg dana oblači crvenu. Međutim, kraj puteva u zabiti džungle postoje zgrade, nalik motelima, u kojima neka mlada žena i završi, ali ako je policija otkrije, javno, celu porodicu stavlja na stub srama. Zbog snage običajnog prava takva porodica se teško oporavlja, a pod znakom pitanja ostaje hoće li se i za koga uopšte udati njihova kćerka. Tako, svakodnevno, snažni utisci potiskuju jedan drugi, smeštajući se pomalo haotično u glavi, i sav konglomerat u glavi poželite da „ohladite“ u talasima okeana. Ali, to je u prvom momentu izgledalo nemoguće. Ogromni talasi, koji su završavali na plaži valjajući sitan pesak i vukući sve u dubinu, izgledali su istovremeno zastrašujuće i zadivljujuće. Istaknute crvene zastave pobodene duž cele obale, upozoravale su da na kupanje u ovim talasima ne smemo ni da pomislimo. Međutim, dvoumljenje je trajalo na trenutak. Ovakva prilika se nije propuštala. Završili smo u talasima, koji su nas nekada blago milovali, a nekada sa nama brisali pesak. Bilo je neponovljivo i za pamćenje, sa slikama koje ostaju urezane u svesti iz ove istinski egzotične zemlje. SIGIRIJA
Otići u Šri Lanku a ne obići Sigiriju, bilo bi neoprostivo. Jer, Sigirija je neobična stena usred ravnice, na kojoj je u 5. veku p.n.e. kralj Kasapa sagradio grad - utvrđenje neobične lepote. Odatle je, kažu, imao fantastičan pogled sve dokle je oko sezalo, pa i na eventualni dolazak neprijatelja, kome ni malo nije bilo jednostavno da se popne i osvoji ga. Druga legenda kaže da je to bio "manastir u oblacima", gde su dolazili monasi da meditiraju. Na Sigiriju se nije ni malo jednostavno popeti. Stena je visoka 200 metara, a na njenu ravnu površinu stiže se prvo velikim kamenim stepenicama, zatim drvenim mostićem, i, na kraju, gotovo vertikalnim, kružnim metalnim stepenicama. Na sredini stene nalaze se pećine sa očuvanim freskama i svežinom boja kao da su upravo tog trenutka nastale. Sa spoljašnje strane divlje pčele, u velikim prirodnim košnicama od saća, pohranjuju svoj med.
PERAHERA
Svake godine, u drugoj polovini avgusta, u Kandiju, "gradu nebeske lepote", kako su ga stari kraljevi nazivali, a koji danas nastanjuje najbogatiji sloj, održava se nacionalni praznik Perahera. Svetkovina, u čijoj se završnici održava ceremonija paradnog tipa, kada u večernjim satima ulicama prolazi stotine slonova, sveže okupanih i prekrivenih plaštovima neverovatnih boja, u slavu iznošenja budinog zuba. Trojica najlepših i najgizdavije obučenih slonova nose malu stupu (nešto nalik kovčežiću pod baldahinom) sa budinim zubom, dok narod sa oboda trotoara kliče. Jer, za njih je budin zub najvažnija relikvija i spona sa Budom. Tamilci su, takođe, to dobro znali, pa su 1998. godine pokušali eksplozivom da unište hram gde se budin zub čuva.
VEDE Duboko u oblastima džungle žive Vede, najstariji narod na planeti. Za njih kažu da su tu već 16 hiljada godina, iz kasnog kamenog doba. Teško ih je videti jer žive po zakonima koji su vladali još u drevno vreme. Bave se lovom i sakupljanjem plodova. Vede su, nažalost, u izumiranju i preostalo ih je oko 2 hiljade. Po legendi, nastali su još u 6. veku p.n.e. Potomci su princa Vidžaje koji je došao na prostore Šri Lanke, zaljubio se i oženio devojkom iz naroda, što je bilo nedopustivo, zbog kastinskih razlika koje vladaju i danas. Ne mogavši da izdrži pritisak, Vidžajina žena je sa dvoje dece otišla u džunglu i nikada se nije vratila. Ali se zato pojavio narod Vede.
