Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Mačvanske uralske sanke hit i u Rusiji
Izvor: Blic
Sremska Mitrovica - Kućna radionica nesuđenog nastavnika opštetehničkog obrazovanja Todora Stojinovića iz Mačvanske Mitrovice zatrpana je narudžbenicama iz turističkih centara Srbije, ali i Slovenije, Jahorine, Rusije. Uralske sanke „doktor Živago“, koje samo on ručno pravi, hit su u elitnim zimovalištima, pa majstor planira da proširi “pogone” i zaposli nove radnike.
- Počeo sam se baviti stolarstvom iz nužde na nagovor supruge da joj napravim komodu. Tako je sve počelo pre desetak godina. Znanja iz tehnologije prerade drveta primenio sam u praksi, usput učio i savladavao tajne stolarskog zanata.
Prodaja je u početku odlično išla, sam sam izrađivao sve od drveta, preko velikih komada nameštaja, do ukrasa za enterijer, ali poslednjih godina je tuga jedna - priča samouki majstor Todor Stojinović, kome u radu sada najviše pomaže internet.
Priča o stolaru zlatnih prstiju prešla je granice Srema i Mačve kada se Toša prošle godine upustio u avanturu izrade sanki uralskog tipa. Inspiraciju je našao u bezbrižnim danima svog detinjstva i u sećanju na stare sremačke sanke koje su vukli obični tovarni konji, sa kojima su seljaci donosili brašno u mlin njegovog oca. Fascinaciju sankama iz prošlosti pokušao je da sprovede u delo, listajući usput knjige i prezentacije na internetu.
- Volim zimu i radujem joj se kao dete. Još od malih nogu oduševljen sam zimskim sportovima, a sankanje, skijanje i grudvanje su mi omiljene zimske zabave.
Kao velikom filmofilu u sećanju mi je ostao kadar iz legendarnog filma „Doktor Živago“, sa romantičnom scenom Živaga i Lare u sankama koje vuku beli konji. Šetao sam po internetu i video kako to Rusi rade i tako je počelo, otkriva tajnu mačvanski maestro, čija je svaka sanka unikat.
- Postoje alpske, uralske i karpatske sanke - objašnjava Toša - zavisno od područja gde se koriste, ali i od visine snežnog pokrivača. Najmasovnije i sa najvišim prednjim lukom su upravo uralske pošto na Uralu sneg napada i po nekoliko metara.
Za izradu potrebno najmanje dve nedelje
Svoje sanke Toša danima ručno delje od izuzetno kvalitetnih jasena i bresta.
Ovo drvo je zbog specifičnih osobina najpogodnije za izradu sanki, najbolje podnosi ekstremno niske temperature i visoku vlažnost.
- Pravljenju sanki - objašnjava Toša - prethodi kuvanje svakog komada drveta, čime se postiže visok stepen zaštite od crvotočnosti. Potom se drvo maže vrelim uljem, pa tek onda sadolinom.
- Moje sanke su dugačke dva i po metra, široke metar i po i isto toliko visoke. Teške su oko 200 kilograma i za njihovu izradu mi treba i do dve nedelje. Prve koje sam napravio su odmah otišle za Bojčinsku šumu, gde su i sada turistička atrakcija.
Sad više ne stižem da ih napravim koliko ih traže - od Kopaonika, Zlatibora, Stare planine, do Bohinja, Bleda, Kranjske gore, Jahorine, a pre neki dan su me zvali čak iz Rusije - sa ponosom priča Stojinović.
U Srbiji sanke više niko ne pravi, nijedan stolar niti firma, a kako je zimski turizam stalno u porastu, za ovakvom atrakcijom vlada neviđena tražnja. Mačvanski majstor, kome je do sada pomagao u poslu samo jedan šegrt, sada planira proširenje radionice i zapošljavanje još desetak pomoćnika.
- Ko zna da li ćemo i tada uspeti da uradimo sve porudžbine. Iz Slovenije me juče zovu i pitaju dokad mogu da im isporučim deset sanki. Oni valjda misle da ih ja imam na lageru, pa samo da im isporučim. Ali biće, bogu hvala, da je i nama krenulo - sa osmehom veli Toša.
Izvor: Blic
Sremska Mitrovica - Kućna radionica nesuđenog nastavnika opštetehničkog obrazovanja Todora Stojinovića iz Mačvanske Mitrovice zatrpana je narudžbenicama iz turističkih centara Srbije, ali i Slovenije, Jahorine, Rusije. Uralske sanke „doktor Živago“, koje samo on ručno pravi, hit su u elitnim zimovalištima, pa majstor planira da proširi “pogone” i zaposli nove radnike.
- Počeo sam se baviti stolarstvom iz nužde na nagovor supruge da joj napravim komodu. Tako je sve počelo pre desetak godina. Znanja iz tehnologije prerade drveta primenio sam u praksi, usput učio i savladavao tajne stolarskog zanata.
Prodaja je u početku odlično išla, sam sam izrađivao sve od drveta, preko velikih komada nameštaja, do ukrasa za enterijer, ali poslednjih godina je tuga jedna - priča samouki majstor Todor Stojinović, kome u radu sada najviše pomaže internet.
Priča o stolaru zlatnih prstiju prešla je granice Srema i Mačve kada se Toša prošle godine upustio u avanturu izrade sanki uralskog tipa. Inspiraciju je našao u bezbrižnim danima svog detinjstva i u sećanju na stare sremačke sanke koje su vukli obični tovarni konji, sa kojima su seljaci donosili brašno u mlin njegovog oca. Fascinaciju sankama iz prošlosti pokušao je da sprovede u delo, listajući usput knjige i prezentacije na internetu.
- Volim zimu i radujem joj se kao dete. Još od malih nogu oduševljen sam zimskim sportovima, a sankanje, skijanje i grudvanje su mi omiljene zimske zabave.
Kao velikom filmofilu u sećanju mi je ostao kadar iz legendarnog filma „Doktor Živago“, sa romantičnom scenom Živaga i Lare u sankama koje vuku beli konji. Šetao sam po internetu i video kako to Rusi rade i tako je počelo, otkriva tajnu mačvanski maestro, čija je svaka sanka unikat.
- Postoje alpske, uralske i karpatske sanke - objašnjava Toša - zavisno od područja gde se koriste, ali i od visine snežnog pokrivača. Najmasovnije i sa najvišim prednjim lukom su upravo uralske pošto na Uralu sneg napada i po nekoliko metara.
Za izradu potrebno najmanje dve nedelje
Svoje sanke Toša danima ručno delje od izuzetno kvalitetnih jasena i bresta.
Ovo drvo je zbog specifičnih osobina najpogodnije za izradu sanki, najbolje podnosi ekstremno niske temperature i visoku vlažnost.
- Pravljenju sanki - objašnjava Toša - prethodi kuvanje svakog komada drveta, čime se postiže visok stepen zaštite od crvotočnosti. Potom se drvo maže vrelim uljem, pa tek onda sadolinom.
- Moje sanke su dugačke dva i po metra, široke metar i po i isto toliko visoke. Teške su oko 200 kilograma i za njihovu izradu mi treba i do dve nedelje. Prve koje sam napravio su odmah otišle za Bojčinsku šumu, gde su i sada turistička atrakcija.
Sad više ne stižem da ih napravim koliko ih traže - od Kopaonika, Zlatibora, Stare planine, do Bohinja, Bleda, Kranjske gore, Jahorine, a pre neki dan su me zvali čak iz Rusije - sa ponosom priča Stojinović.
U Srbiji sanke više niko ne pravi, nijedan stolar niti firma, a kako je zimski turizam stalno u porastu, za ovakvom atrakcijom vlada neviđena tražnja. Mačvanski majstor, kome je do sada pomagao u poslu samo jedan šegrt, sada planira proširenje radionice i zapošljavanje još desetak pomoćnika.
- Ko zna da li ćemo i tada uspeti da uradimo sve porudžbine. Iz Slovenije me juče zovu i pitaju dokad mogu da im isporučim deset sanki. Oni valjda misle da ih ja imam na lageru, pa samo da im isporučim. Ali biće, bogu hvala, da je i nama krenulo - sa osmehom veli Toša.