LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Srednja škola biće obavezna za sve
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Strategija razvoja obrazovanja do 2020. predviđa bolju usklađenost s potrebama privrede, obavezno srednje obrazovanje, kvalitetnije i efikasnije obrazovanje.
Strategija treba da bude usvojena tokom marta.
Pre usvajanja biće organizovana javna rasprava, uz učešće predstavnika SANU, nacionalnih saveta u prosveti, udruženja i struke, rekao je koordinator vodećeg tima za izradu strategijer prof. dr Vlastimir Matejić.
On je na forumu "Argumenti", u organizaciji Fondacije "Konrad Adenauer" i Biznis info grupe, naveo da strategija predviđa fleksibilnije obrazovanje, mogućnost da se mladi obrazuju tako da i u uslovima neizvesnosti i kriza mogu sami sebe da zaposle.
"Ideja je da do 2020. godine imamo 38 odsto mladih sa visokim obrazovanjem, da fakulteti i profesori budu odgovorniji, da rade na fakultetu puno radno vreme, a ne da dolaze na posao kad hoće", rekao je Matejić.
Dokument, prema njegovim rečima, predviđa i veća izdvajanja za obrazovanje i mehanizme koji stimulišu efikasnost studiranja.
"Nastavnici moraju biti osposobljeni za svoj posao, da znaju da prenesu znanje", rekao je Matejić i naglasio da je osnovna ideja da se i u srednjem i visokom obrazovanju stimulišu kreativnost i ideja da mladi ne čekuju da ih država ili neko drugi zaposli.
Biće i dalje "budžetskih" studenata, ali će imati jače motive da završe studije, a socijalno poreklo, prema Matejićevim rečima, ne sme biti zabrana najvećim dostignućima.
"To znači da će kod dodele stipendija biti vrednovan uspeh na studijama, ali i socijalno poreklo", rekao je on, uz očekivanje da će otpori reformi obrazovanja i "promeni onoga što mora da se menja" biti veliki.
Planirano je i uvođenje mastera na strukovnim studijama, kao i da se više mladih upisuje u gimnazije.
Stručna matura nakon završene srednje stručne škole treba da omogući prohodnost na korespodentne fakultete, rekao je Matejić i pozvao privrednike da učestvuju u javnoj raspravi.
Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić ukazao je na zastarele programe u srednjim stručnim školama i lošu upisnu politiku, jer se kvote na fakultetima iz godine u godinu prepisuju, bez konsultovanja tržišta rada.
"Nije mi poznato da li se privrednici konsultuju kada se odlučuje o upisnim kvotama", rekao je Đukić i ukazao na nedostatak praktičnih znanja za đake, kurseva za usavršavanje.
Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bohnet i nemački ekspert za strategijre zapošljavanja omladine Hans Verner Klajndik ukazali su na iskustva te zemlje u povezivanju privrede i obrazovnih institucija.
Na forumu su učestvovali i direktor Centra za obrazovane politike Predrag Lažetić i stipendista Fondacije Natan Albahari.
Na skupu je ukazano da su podizanje obrazovanog nivoa nacije i pružanje što kvalitetnijeg obrazovanja ključni za društveno-ekonomski razvoj, zbog čega je, kako je rečeno, neophodno uspostavljanje bolje veze studija i tržišta rada, stečenog znanja i savremenih potreba privrede.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Strategija razvoja obrazovanja do 2020. predviđa bolju usklađenost s potrebama privrede, obavezno srednje obrazovanje, kvalitetnije i efikasnije obrazovanje.
Pre usvajanja biće organizovana javna rasprava, uz učešće predstavnika SANU, nacionalnih saveta u prosveti, udruženja i struke, rekao je koordinator vodećeg tima za izradu strategijer prof. dr Vlastimir Matejić.
On je na forumu "Argumenti", u organizaciji Fondacije "Konrad Adenauer" i Biznis info grupe, naveo da strategija predviđa fleksibilnije obrazovanje, mogućnost da se mladi obrazuju tako da i u uslovima neizvesnosti i kriza mogu sami sebe da zaposle.
"Ideja je da do 2020. godine imamo 38 odsto mladih sa visokim obrazovanjem, da fakulteti i profesori budu odgovorniji, da rade na fakultetu puno radno vreme, a ne da dolaze na posao kad hoće", rekao je Matejić.
Dokument, prema njegovim rečima, predviđa i veća izdvajanja za obrazovanje i mehanizme koji stimulišu efikasnost studiranja.
"Nastavnici moraju biti osposobljeni za svoj posao, da znaju da prenesu znanje", rekao je Matejić i naglasio da je osnovna ideja da se i u srednjem i visokom obrazovanju stimulišu kreativnost i ideja da mladi ne čekuju da ih država ili neko drugi zaposli.
Biće i dalje "budžetskih" studenata, ali će imati jače motive da završe studije, a socijalno poreklo, prema Matejićevim rečima, ne sme biti zabrana najvećim dostignućima.
"To znači da će kod dodele stipendija biti vrednovan uspeh na studijama, ali i socijalno poreklo", rekao je on, uz očekivanje da će otpori reformi obrazovanja i "promeni onoga što mora da se menja" biti veliki.
Planirano je i uvođenje mastera na strukovnim studijama, kao i da se više mladih upisuje u gimnazije.
Stručna matura nakon završene srednje stručne škole treba da omogući prohodnost na korespodentne fakultete, rekao je Matejić i pozvao privrednike da učestvuju u javnoj raspravi.
Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dragan Đukić ukazao je na zastarele programe u srednjim stručnim školama i lošu upisnu politiku, jer se kvote na fakultetima iz godine u godinu prepisuju, bez konsultovanja tržišta rada.
"Nije mi poznato da li se privrednici konsultuju kada se odlučuje o upisnim kvotama", rekao je Đukić i ukazao na nedostatak praktičnih znanja za đake, kurseva za usavršavanje.
Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bohnet i nemački ekspert za strategijre zapošljavanja omladine Hans Verner Klajndik ukazali su na iskustva te zemlje u povezivanju privrede i obrazovnih institucija.
Na forumu su učestvovali i direktor Centra za obrazovane politike Predrag Lažetić i stipendista Fondacije Natan Albahari.
Na skupu je ukazano da su podizanje obrazovanog nivoa nacije i pružanje što kvalitetnijeg obrazovanja ključni za društveno-ekonomski razvoj, zbog čega je, kako je rečeno, neophodno uspostavljanje bolje veze studija i tržišta rada, stečenog znanja i savremenih potreba privrede.