Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Sreća gleda kroz novčanik
Marko Prelević, Novosti online 24. jul 2010.
Prema svim istraživanjima, građani Srbije su u najboljem slučaju tek prosečno zadovoljni svojim životom. Krupne nedostatke kompenzujemo malim zadovoljstvima.
PLATE nema, pa nema. A kad i dođe, mogu samo da sednem i plačem. Kad pitam šefa za povišicu, on preti otkazom! Pritisak me ubi, ali kod lekara neću da idem. Ne samo što im ne verujem, nego su i lekovi skupi. Uf, posle onakve zime, sad nas muče i vrućine. Al’ političarima nije vruće, guzonje u džipovima imaju klimu. Sport nam nikad gori, a sudijama nije dosta što nas kradu na Mundijalu, nego sad i u Hagu...
Bar nešto od ovoga, ili sve, ili još mnogo toga, mogli bi da budu razlozi zbog kojeg su Srbi - nesrećan narod. Toliko da su se na poslednjem istraživanju „Srećnih zemalja“, koje je sprovela čuvena agencija za ispitivanje javnog mnjenja „Galup“, plasirali na 91. mesto od 155 država.
Najsrećniji su, veli „Galup“, u Danskoj i drugim skandinavskim zemljama, a od nas se više osmehuju i Hrvati i Crnogorci (koji dele 61. mesto), Rumuni (na 73.), Bosanci (79.)... Ako je za utehu, iza nas su Bugari, Mađari i Albanci.
Iako ima mnogo onih koji će sumnjičavo zavrteti glavom i na sam pomen „bruto nacionalne sreće“ (i sasvim je moguće da bi bili u pravu), u „Galupu“ poručuju da nisu uzeli u obzir samo debljinu buđelara. Priznaju, ipak, pomalo skrušeno, da novac izgleda može da kupi sreću... Pa kako god je vi zamišljali.
Istraživanje je trajalo pune četiri godine, a osim privrednih pokazatelja, od više hiljada ispitanika u svakoj zemlji traženo je i da na skali od jedan do deset rangiraju sveukupno zadovoljstvo životom, i ocene osećanja koja su obeležila njihov prethodni dan.
- Na osnovu odgovora na pitanja, poput „Da li se osećate odmornim?“, „Da li mislite da ste dovoljno poštovani?“, „Da li mislite da je vaš intelekt dovoljno upotrebljen?“, napravili smo tri liste - objašnjava Džim Harter, jedan od glavnih istraživača u „Galupu“. - Prvu smo nazvali „napredak“, drugu „borba“, treću „patnja“.
U Srbiji je to izgledalo ovako: samo 16 odsto ispitanika bilo je zadovoljno. Skoro dve trećine (63 odsto) kazalo je da vodi borbu sa životom, a čak 21 odsto nije imalo dilemu - svaki njihov dan ovde na Balkanu ispunjen je patnjom i problemima... Uglavnom izazvanim - nedostatkom novca.
Jesmo li zaista toliki pesimisti? Je li moguće da se Srbi, koji su za dve decenije prošli ono što neki neće za dva milenijuma, vode samo parama, pa ako njih nema (a nema) - udare u plač i kuknjavu?
Ili će pre biti da se neko u „Galupu“, udobno ušuškan u nekom „ofisu“ sa pogledom na Belu kuću, pomalo prevario spram našeg žilavog naroda?
- Nema sumnje da većina nas sreću gleda kroz novčanik - kaže sociolog Jovan Stamatović. - Vreme u kojem živimo, teški periodi koji su za nama, i neizvesna budućnost, smanjili su nam životni standard. Ljudi besparicu smatraju najvećom pretnjom sopstvenoj sreći, i nje se najviše plaše. Iako to na prvi pogled ne mora da bude presudno kada govorimo o zadovoljstvu čoveka, ne treba mnogo pameti za zaključak da materijalna sigurnost čoveka čini opuštenijim, bezbrižnijim...
I sociolog Mirjana Janković smatra da bogatstvo nije presudan faktor za sreću. Ona će reći da je teško procenjivati i sreću pojedinca, a kamoli celog naroda, i da je potrebno sagledati mnogo drugih faktora.
U prilog toj tvrdnji ide i drugo istraživanje, „Hepi planet indeks“ („Indeks srećne planete“), koje svakih nekoliko godina objavljuje britanska fondacija „Nova ekonomija“. Ovaj „izbor“ temelji se na ekonomiji, ali i klimi, ekologiji, prosečnom životnom veku i, pre svega, osećanju prisnosti između ljudi.
Onda, možda, nije ni čudo što je prvih deset mesta gotovo potpuno različito od „Galupovog“ istraživanja: na čelu su uglavnom karipske i latinoameričke zemlje, poznate po vrelim letima, lepim ženama i ukusnim koktelima... Tu je Srbija nešto bolja - 58. Nije sjajno, ali ta „čuvena“ Danska je 105, a Amerikanci 114!
Dakle, kada bismo obrnuli pitanje - šta je to što nas, u stvari, čini srećnim, onda bi osmesi i pesme na ulicama i u krcatim kafanama širom zemlje (po čemu nas znaju i „preko“) rekle da nam, okreni-obrni, nije toliko loše...
- Naš narod ima dobru osobinu da krupne nedostatke kompenzuje malim zadovoljstvima - navodi Jovan Stamatović. - Istina je, možda, da to stvara samo privid sreće, jer se time ništa suštinski ne postiže. Ali, i to je ventil, zbog kojeg mi se čini da prosečan Srbin, uprkos svim mukama koje nosi na leđima, ipak neće reći da je nesrećan. Ako ništa drugo, a ono zbog onog našeg inata!
Marko Prelević, Novosti online 24. jul 2010.
Prema svim istraživanjima, građani Srbije su u najboljem slučaju tek prosečno zadovoljni svojim životom. Krupne nedostatke kompenzujemo malim zadovoljstvima.
PLATE nema, pa nema. A kad i dođe, mogu samo da sednem i plačem. Kad pitam šefa za povišicu, on preti otkazom! Pritisak me ubi, ali kod lekara neću da idem. Ne samo što im ne verujem, nego su i lekovi skupi. Uf, posle onakve zime, sad nas muče i vrućine. Al’ političarima nije vruće, guzonje u džipovima imaju klimu. Sport nam nikad gori, a sudijama nije dosta što nas kradu na Mundijalu, nego sad i u Hagu...
Bar nešto od ovoga, ili sve, ili još mnogo toga, mogli bi da budu razlozi zbog kojeg su Srbi - nesrećan narod. Toliko da su se na poslednjem istraživanju „Srećnih zemalja“, koje je sprovela čuvena agencija za ispitivanje javnog mnjenja „Galup“, plasirali na 91. mesto od 155 država.
Najsrećniji su, veli „Galup“, u Danskoj i drugim skandinavskim zemljama, a od nas se više osmehuju i Hrvati i Crnogorci (koji dele 61. mesto), Rumuni (na 73.), Bosanci (79.)... Ako je za utehu, iza nas su Bugari, Mađari i Albanci.
Iako ima mnogo onih koji će sumnjičavo zavrteti glavom i na sam pomen „bruto nacionalne sreće“ (i sasvim je moguće da bi bili u pravu), u „Galupu“ poručuju da nisu uzeli u obzir samo debljinu buđelara. Priznaju, ipak, pomalo skrušeno, da novac izgleda može da kupi sreću... Pa kako god je vi zamišljali.
Istraživanje je trajalo pune četiri godine, a osim privrednih pokazatelja, od više hiljada ispitanika u svakoj zemlji traženo je i da na skali od jedan do deset rangiraju sveukupno zadovoljstvo životom, i ocene osećanja koja su obeležila njihov prethodni dan.
- Na osnovu odgovora na pitanja, poput „Da li se osećate odmornim?“, „Da li mislite da ste dovoljno poštovani?“, „Da li mislite da je vaš intelekt dovoljno upotrebljen?“, napravili smo tri liste - objašnjava Džim Harter, jedan od glavnih istraživača u „Galupu“. - Prvu smo nazvali „napredak“, drugu „borba“, treću „patnja“.
U Srbiji je to izgledalo ovako: samo 16 odsto ispitanika bilo je zadovoljno. Skoro dve trećine (63 odsto) kazalo je da vodi borbu sa životom, a čak 21 odsto nije imalo dilemu - svaki njihov dan ovde na Balkanu ispunjen je patnjom i problemima... Uglavnom izazvanim - nedostatkom novca.
Jesmo li zaista toliki pesimisti? Je li moguće da se Srbi, koji su za dve decenije prošli ono što neki neće za dva milenijuma, vode samo parama, pa ako njih nema (a nema) - udare u plač i kuknjavu?
Ili će pre biti da se neko u „Galupu“, udobno ušuškan u nekom „ofisu“ sa pogledom na Belu kuću, pomalo prevario spram našeg žilavog naroda?
- Nema sumnje da većina nas sreću gleda kroz novčanik - kaže sociolog Jovan Stamatović. - Vreme u kojem živimo, teški periodi koji su za nama, i neizvesna budućnost, smanjili su nam životni standard. Ljudi besparicu smatraju najvećom pretnjom sopstvenoj sreći, i nje se najviše plaše. Iako to na prvi pogled ne mora da bude presudno kada govorimo o zadovoljstvu čoveka, ne treba mnogo pameti za zaključak da materijalna sigurnost čoveka čini opuštenijim, bezbrižnijim...
I sociolog Mirjana Janković smatra da bogatstvo nije presudan faktor za sreću. Ona će reći da je teško procenjivati i sreću pojedinca, a kamoli celog naroda, i da je potrebno sagledati mnogo drugih faktora.
U prilog toj tvrdnji ide i drugo istraživanje, „Hepi planet indeks“ („Indeks srećne planete“), koje svakih nekoliko godina objavljuje britanska fondacija „Nova ekonomija“. Ovaj „izbor“ temelji se na ekonomiji, ali i klimi, ekologiji, prosečnom životnom veku i, pre svega, osećanju prisnosti između ljudi.
Onda, možda, nije ni čudo što je prvih deset mesta gotovo potpuno različito od „Galupovog“ istraživanja: na čelu su uglavnom karipske i latinoameričke zemlje, poznate po vrelim letima, lepim ženama i ukusnim koktelima... Tu je Srbija nešto bolja - 58. Nije sjajno, ali ta „čuvena“ Danska je 105, a Amerikanci 114!
Dakle, kada bismo obrnuli pitanje - šta je to što nas, u stvari, čini srećnim, onda bi osmesi i pesme na ulicama i u krcatim kafanama širom zemlje (po čemu nas znaju i „preko“) rekle da nam, okreni-obrni, nije toliko loše...
- Naš narod ima dobru osobinu da krupne nedostatke kompenzuje malim zadovoljstvima - navodi Jovan Stamatović. - Istina je, možda, da to stvara samo privid sreće, jer se time ništa suštinski ne postiže. Ali, i to je ventil, zbog kojeg mi se čini da prosečan Srbin, uprkos svim mukama koje nosi na leđima, ipak neće reći da je nesrećan. Ako ništa drugo, a ono zbog onog našeg inata!