- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Srcu ne prija napor
Leto i sunce kardiovaskularnom sistemu gode, ali može i da bude rizično. Toplota širi krvne sudove i spušta pritisak. Izbegavati fizički napor, obilne obroke i alkohol
Važno je uzimati dosta tečnosti
Sunce zdravlju godi, ali može i da škodi, upozoravaju stručnjaci.
- Umereno izlaganje suncu je korisno za kardiovaskularni sistem jer obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina D, što povoljno utiče na krvni pritisak, bubrežnu funkciju i funkciju štitaste žlezde. Da bi se obezbedila potrebna količina ovog vitamina, dovoljno je, u letnjem periodu, kratko boraviti na suncu, kaže doc. dr Arsen Ristić, kardiolog, zamenik direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
LEKOVI
Srčani bolesnici su osetljivi na nagle promene klimatskih uslova, tako da, kao i kod izlaganja fizičkom naporu, tako i pre odlaska na letovanje, treba da se polako i postepeno navikavaju na sunce.
- Toplota širi krvne sudove i spušta pritisak, pa pacijentima koji se leče od hipertenzije u letnjim mesecima obično trebaju nešto manje doze antihipertenzivnih lekova - upozorava dr Ristić. - Promene u terapiji treba, međutim, da se rade u dogovoru sa lekarom, po pravilu sezonski, a nikako iz dana u dan ili iz sata u sat, kako neki naši bolesnici samostalno vole da rade.
Klimatske promene najviše smetaju starijima, jer oni imaju malu sposobnost adaptacije, ali i mlađima sa endotelnom disfunkcijom (oštećenje površnog dela krvnog suda - endotela) ili izraženom aterosklerozom krvnih sudova.
PRILAGOĐAVANJE
Faktori koji utiču na adaptaciju kardiovaskularnog sistema su:
- aklimatizacija - nagle promene se teže tolerišu,
- nivo fizičke kondicije,
- telesna konstitucija,
- nivo hidracije (stariji, često nesvesno, nedovoljno piju tečnost).
- Važno je uzimati dosta tečnosti jer bolesnici sa suženjima na krvnim sudovima srca (angina pektoris, stanja posle infarkta) ili srčanim manama (npr. aortna stenoza) mogu u slučaju dehidratacije i naglog pada pritiska da dobiju bol u grudima (pogoršanje angine pektoris), infarkt ili gubitke svesti. Na letovanju, pogotovu u toplijim zemljama, naši putnici često dehidriraju zbog trovanja hranom što takođe može dodatno da pogorša srčana oboljenja.
Posebno su ugroženi stariji koji ne znaju da su ozbiljni srčani bolesnici.
- Nedavno je Hitna pomoć dovela bolesnika u sedmoj deceniji života sa velikim infarktom koji se desio dok je po najvećoj vrućini radio u polju - priča dr Ristić. - Pre infarkta nije bilo nikakvih tegoba koje bi upozorile bolesnika da treba da se čuva, niti je imao ma koje druge faktore rizika za kardiovaskularnu bolest, ali je teška dehidratacija prouzrokovala da se na mestu malog suženja na arterijama srca pojavio krvni ugrušak koji je prekinuo cirkulaciju na srcu i iznenada doveo bolesnika u životnu opasnost. Sličan primer su sportisti rekreativci koji posle desetak ili više godina neaktivnosti krenu naglo sa velikim fizičkim naporima (fudbalska ili košarkaška utakmica) gde velika vrućina i neadekvatna pripremljenost i uzimanje tečnosti mogu da dovedu ne samo do toplotnog udara već i do šloga ili srčanog udara, kao prve, ali nažalost, nekada i fatalne, manifestacije bilo kakve bolesti.
Treba znati da su godine same po sebi faktor rizika za kardiovaskularne i cerbrovaskularne bolesti i zato, i kada nema tegoba, treba se čuvati ekstremnih, naglih napora po velikoj vrućini, jer ono što može da se izdrži sa 20 ili 30 godina, ne može sa 50, 60 ili 70.
OPREZ
Zbog povoljnog efekta toplote na krvni pritisak, kada su veoma topli dani treba izbegavati fizički napor na suncu, obilne obroke i veće količine alkohola, a naročito sve tri stvari istovremeno, jer će u tom slučaju pad pritiska biti izraženiji, što takođe znatno povećava rizik za infarkt ili šlog, a i za gubitke svesti bolesnicima sa srčanim manama.
- Posebno je velika greška posle obilnijeg obroka i nekoliko alkoholnih pića skočiti u vodu i preplivati veću distancu ili se uključiti u odbojku na pesku ili drugu vrstu napora ili sportskih aktivnosti za koju bolesnik nije pripremljen. Osnovna je poruka da bolesnik treba da poznaje svoju bolest, da bude svestan efekta terapije koju uzima.
SAVET
* Pacijenti sa hipertenzijom, srčanom slabošću ili anginom pektoris treba da izbegavaju obilne, jako slane obroke i veliku količinu mineralne vode.
*Oprezna primena nitroglicerina i lekova za povišeni pritisak kada naglo otopli i kada su visoke spoljašnje temperature.
*Izbegavanje fizičkih napora u periodu najvećih vrućina.
* Uzimanje dovoljno tečnosti u toku napora.
*Nositi komotnu odeću svetlijih boja.
* Redovno uzimati lekove, ali u dogovoru sa lekarom prilagoditi doze letnjim vrućinama.
RIZIK
Srčani bolesnici teže podnose ekstremno hladne uslove, ali ono što im zapravo smeta su nagle promene (toplo-hladno kao i hladno-toplo). Zato nema velike razlike u riziku za najčešća srčana oboljenja (infarkt srca) ali se cerebrovaskularna oboljenja leti ređe javljaju što je posledica ređih hipertenzivnih kriza. Gojazni, dijabetičari i pušači imaju posebno veliki rizik od iznenadnog izlaganja velikoj toploti.
Izvor: Večernje novosti
Leto i sunce kardiovaskularnom sistemu gode, ali može i da bude rizično. Toplota širi krvne sudove i spušta pritisak. Izbegavati fizički napor, obilne obroke i alkohol
Važno je uzimati dosta tečnosti
Sunce zdravlju godi, ali može i da škodi, upozoravaju stručnjaci.
- Umereno izlaganje suncu je korisno za kardiovaskularni sistem jer obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina D, što povoljno utiče na krvni pritisak, bubrežnu funkciju i funkciju štitaste žlezde. Da bi se obezbedila potrebna količina ovog vitamina, dovoljno je, u letnjem periodu, kratko boraviti na suncu, kaže doc. dr Arsen Ristić, kardiolog, zamenik direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
LEKOVI
Srčani bolesnici su osetljivi na nagle promene klimatskih uslova, tako da, kao i kod izlaganja fizičkom naporu, tako i pre odlaska na letovanje, treba da se polako i postepeno navikavaju na sunce.
- Toplota širi krvne sudove i spušta pritisak, pa pacijentima koji se leče od hipertenzije u letnjim mesecima obično trebaju nešto manje doze antihipertenzivnih lekova - upozorava dr Ristić. - Promene u terapiji treba, međutim, da se rade u dogovoru sa lekarom, po pravilu sezonski, a nikako iz dana u dan ili iz sata u sat, kako neki naši bolesnici samostalno vole da rade.
Klimatske promene najviše smetaju starijima, jer oni imaju malu sposobnost adaptacije, ali i mlađima sa endotelnom disfunkcijom (oštećenje površnog dela krvnog suda - endotela) ili izraženom aterosklerozom krvnih sudova.
PRILAGOĐAVANJE
Faktori koji utiču na adaptaciju kardiovaskularnog sistema su:
- aklimatizacija - nagle promene se teže tolerišu,
- nivo fizičke kondicije,
- telesna konstitucija,
- nivo hidracije (stariji, često nesvesno, nedovoljno piju tečnost).
- Važno je uzimati dosta tečnosti jer bolesnici sa suženjima na krvnim sudovima srca (angina pektoris, stanja posle infarkta) ili srčanim manama (npr. aortna stenoza) mogu u slučaju dehidratacije i naglog pada pritiska da dobiju bol u grudima (pogoršanje angine pektoris), infarkt ili gubitke svesti. Na letovanju, pogotovu u toplijim zemljama, naši putnici često dehidriraju zbog trovanja hranom što takođe može dodatno da pogorša srčana oboljenja.
Posebno su ugroženi stariji koji ne znaju da su ozbiljni srčani bolesnici.
- Nedavno je Hitna pomoć dovela bolesnika u sedmoj deceniji života sa velikim infarktom koji se desio dok je po najvećoj vrućini radio u polju - priča dr Ristić. - Pre infarkta nije bilo nikakvih tegoba koje bi upozorile bolesnika da treba da se čuva, niti je imao ma koje druge faktore rizika za kardiovaskularnu bolest, ali je teška dehidratacija prouzrokovala da se na mestu malog suženja na arterijama srca pojavio krvni ugrušak koji je prekinuo cirkulaciju na srcu i iznenada doveo bolesnika u životnu opasnost. Sličan primer su sportisti rekreativci koji posle desetak ili više godina neaktivnosti krenu naglo sa velikim fizičkim naporima (fudbalska ili košarkaška utakmica) gde velika vrućina i neadekvatna pripremljenost i uzimanje tečnosti mogu da dovedu ne samo do toplotnog udara već i do šloga ili srčanog udara, kao prve, ali nažalost, nekada i fatalne, manifestacije bilo kakve bolesti.
Treba znati da su godine same po sebi faktor rizika za kardiovaskularne i cerbrovaskularne bolesti i zato, i kada nema tegoba, treba se čuvati ekstremnih, naglih napora po velikoj vrućini, jer ono što može da se izdrži sa 20 ili 30 godina, ne može sa 50, 60 ili 70.
OPREZ
Zbog povoljnog efekta toplote na krvni pritisak, kada su veoma topli dani treba izbegavati fizički napor na suncu, obilne obroke i veće količine alkohola, a naročito sve tri stvari istovremeno, jer će u tom slučaju pad pritiska biti izraženiji, što takođe znatno povećava rizik za infarkt ili šlog, a i za gubitke svesti bolesnicima sa srčanim manama.
- Posebno je velika greška posle obilnijeg obroka i nekoliko alkoholnih pića skočiti u vodu i preplivati veću distancu ili se uključiti u odbojku na pesku ili drugu vrstu napora ili sportskih aktivnosti za koju bolesnik nije pripremljen. Osnovna je poruka da bolesnik treba da poznaje svoju bolest, da bude svestan efekta terapije koju uzima.
SAVET
* Pacijenti sa hipertenzijom, srčanom slabošću ili anginom pektoris treba da izbegavaju obilne, jako slane obroke i veliku količinu mineralne vode.
*Oprezna primena nitroglicerina i lekova za povišeni pritisak kada naglo otopli i kada su visoke spoljašnje temperature.
*Izbegavanje fizičkih napora u periodu najvećih vrućina.
* Uzimanje dovoljno tečnosti u toku napora.
*Nositi komotnu odeću svetlijih boja.
* Redovno uzimati lekove, ali u dogovoru sa lekarom prilagoditi doze letnjim vrućinama.
RIZIK
Srčani bolesnici teže podnose ekstremno hladne uslove, ali ono što im zapravo smeta su nagle promene (toplo-hladno kao i hladno-toplo). Zato nema velike razlike u riziku za najčešća srčana oboljenja (infarkt srca) ali se cerebrovaskularna oboljenja leti ređe javljaju što je posledica ređih hipertenzivnih kriza. Gojazni, dijabetičari i pušači imaju posebno veliki rizik od iznenadnog izlaganja velikoj toploti.
Izvor: Večernje novosti