Srce Jovanke Broz prestalo da kuca u 11:45 sati

[crvendac_011]

Srce Jovanke Broz prestalo da kuca u 11:45 sati

Posle teške bolesti, u osamdeset devetoj godini, umrla je Jovanka Broz, supruga nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.


Jovanka Broz

Ona je preminula u beogradskom Urgentnom centru.

Kako su saopštili sa Kliničkog centra Srbije, Jovanka je preminula u 11: 45 sati.

"Uprkos uloženom trudu i zalaganju celokupnog osoblja Kliničkog centra, kod pacijentkinje, primljene 23. avgusta ove godine u izuzetno teškom stanju, u nedelju u 11:45 došlo je do zastoja u radu srčanog mišića", stoji u saopštenju.

Da je teško bilesna do skoro niko nije ni znao. Tek kada joj je jako pozlilo krajem avgusta, javnost je saznala da gospođa Broz boluje od raka. Jovanka Broz primljena je u Urgentni centar KCS 23. avgusta ove godine u izuzetno teškom stanju i od tada do danas su se lekari borili za njen život. Posle blagog poboljšanja njenog zdravstvenog stanja krajem avgusta, ono se opet pogoršalo krajem septembra, kada je povezana na aparat za veštačko disanje.

Direktor Urgentnog centra KCS Zlatibor Lončar rekao je da je Jovanka Broz u tu zdravstvenu ustanovu primljena u veoma zapuštenom polusvesnom stanju.
Na lečenje su je dovele dve rodjake, koje su istakle da se Jovanka Broz protivila bolničkom lečenju i da su je dovele kad više nije bila u stanju da im se suprostavlja.

Kada je u bolnici čula da se sa svih strana sveta rapituju za nju kratko je rekla „To mi grije dušu“.

Nisam želela da opeterećujem ljude svojom bolešću, zato sam ćutala

Na pitanje zašto nikada nije rekla nijednu jedinu reč, obavestila da ima neki zdravstveni problem, tiho je odgovorila: „Eto, nisam. Nisam želela nikog da opterećujem“.

Iako se činilo da će se Jovanka Broz izvući, njeno zdravstveno stanje se naglo pogoršalo mesec dana kasnije i ona je krajem septembra pala u komu. Probudila se posle par dana, ali nije bila u stanju da govori.

- Bila je svesna. Prepoznavala je ljude koju su bili oko nje, ali nije mogla i da komunicira. par puta mi je stisla ruku - kaže sagovornik “Blica” koji je želeo da ostane anoniman.


Jedna od poslednjih slika: Ivica Dačić predaje pasoš gospođi Broz

Stanje se posle toga ponovo pogoršalo.

- Moja Jovanka nije dobro, nije dobro - kroz su se je nedavno govorila njena sestra Nada Budisavljević koja je svaki dan bila uz nju.

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Dačić: Otišao jedan od poslednjih svedoka naše istorije



Premijer Ivica Dačić izrazio je saučešće porodici Jovanke Broz. Dačić je uputio telegram sa izrazima najdubljeg saučešća porodici Jovanke Broz, ističući da “njenom smrću odlazi i jedan od poslednjih najpouzdanijih svedoka istorije naše nekadašnje države, koja je progonom platila tu činjenicu”.

- Na žalost, istorijska nepravda prema njoj počela je da se ispravlja tek pred kraj na njenog života. Vlada Republike Srbije smatra da Jovanka Broz treba da bude sahranjena pored svog supruga Josipoa Broza Tita i u tom smislu će doneti odgovarajuće odluke - navedeno je u telegramu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Jovanka i Josip Broz Tito

Ni težak život je nije slomio

Kakva je žena Jovanka Broz bila i koliko je nije slomio težak život, možda najbolje zna Slobodanka Hinić (89), njena rođaka i dugogodišnja prijateljica, jer joj se Titova udovica često poveravala.

- Ako se ne čujemo telefonom 10 dana, već se zabrinem. Znam sve o tome kako je živela i kroz šta je prolazila. Nagovarala sam je da izađe u javnost, ali nije pristajala. Jedino je za Žarka Jokanovića osetila da može da ima poverenja u njega - priča Slobodanka Hinić. Ona je sa Jovankom prvi put stupila u kontakt tako što je Titova udovica učinila jedan lep gest.

- Polomila sam kuk 2004. i ležala u bolnici. Uveče, oko pola jedanaest, stiže mi prelep buket cveća i divna belgijska bombonjera, od Jovanke. Tako je počelo naše intenzivno druženje - kaže Slobodanka. O rodbinskim vezama sa Titovom udovicom kaže da su rod preko muževljeve linije. Hinićeva je za “Blic” ispričala kako pamti najteže trenutke u kojima je bila Titova udovica.

Posle Titove smrti ostavljena bez nasleđa, imovine, pasoša i prava na slobodno kretanje


A nekada je bila ikona stila: Jovanka i Josip Brot Tito

Od 1980. godine, posle smrti supruga, Jovanka Broz je živela povučeno u beogradskom naselju Dedinje. Rođena je 7. decembra 1924. godine u selu Pećani, u Lici. Osnovnu školu je završila u rodnom mestu, a kasnije i gimnaziju.
​

U 17. godini postala je članica Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i učesnica je Narodnooslobodilačkog rata (NOR) od 1941. u Šestoj ličkoj diviziji. U 21. godini je dobila čin kapetana i dva ordena za hrabrost.

Kraj NOR-a je dočekala u Sloveniji. Nosilac je "Partizanske spomenice 1941", a dobila je i više odlikovanja. Prilikom desanta na Drvar 1944. prvi put je videla vrhovnog komadanta, Josipa Broza Tita. Zvanično je postala njegova treća supruga 1952. godine. Tajno su se venčali na Čukarici u Beogradu.

Posle Titove smrti 1980. izbačena je iz Užičke 15 u Beogradu i prinudno smeštena u vilu u Bulevaru mira 75. Ostala je bez nasleđa, imovine, pasoša, bez mogućnosti slobodnog kretanja, bez prava na pojavljivanje u javnosti.

Nastavila je da živi sama i izolovana. Svake godine na godišnjicu smrti Josipa Broza izlazila je na njegov grob da položi cveće, a prvi put to nije uradila 2005. godine, na 25. godišnjicu Titove smrti, jer je obolela.

Posle posete ministra za ljudska i manjinska prava SCG, Rasima Ljajića Jovanki Broz u januaru 2006. popravljena je kuća i u avgustu te godine Vlada Srbije je usvojila rešenje o vanrednoj i izuzetnoj naknadi i o redovnoj penziji odredjenoj prema koeficijentu visokih državnih službenika.

Lična dokumenta, pasoš i lična karta, uručeni su joj 6. jula 2009. godine.

​

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Jovanka Broz biće sahranjena u prostoriji uz Titov grob

Jovanka Broz biće sahranjena u prostoriji uz Titov grob

Pošto bi sahrana u samoj kripti u Kući cveća bila komplikovana zbog pomeranja mermerne ploče teške nekoliko tona, ali i zakonske procedure, jer je Kuća cveća napravljena kao mauzolej, predstavnici države ranije ovog meseca predložili su porodici Jovanke Broz da ona bude sahranjena u prostoriji uz Titov grob. Poroodica se složila sa takvim predlogom, pa će poslednja želja gospođe Broz biti ispunjena.


Jovanka i Josip Broz Tito
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Predstavnici Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, generalnog Sekretarijata Vlade Srbije, ministarstva koje vodi Rasim Ljajić i sestrić Jovanke Broz Goran, zajedno sa predstavnicima Muzeja istorije Jugoslavije početkom ovog meseca obišli su Kuću cveća kako bi ustanovili mogućnosti sahrane nekadašnje prve dame bivše Jugoslavije.


Jovanka Broz polaže cveće na Titov grob

Ustanovljeno je da je opcija podizanja devet tona teške ploče od belog venčačkog mermera najmanje realna. To bi, naime, bio prilično komplikovan i skup poduhvat. Otežavajuću okolnost predstavlja i to što se, kako je "Blic" saznao, celokupna dokumentacija o izgradnji Kuće cveća nalazi u Vojci Srbije, budući da je radove na njoj izvodilo Vojno građevinsko preduzeće "Beli potok".



Još jedan problem bio je formalne prirode, s obzirom na to da se, prema Zakonu o grobljima, umrli pokopavaju samo na mestima koja su za to određena opštinskim odlukama. Tito je, naravno, sahranjen po posebnom zakonu.

Međutim, u Vladi Srbije su istakli da ne postoji nikakva striktna zabrana da u Kući cveća bude sahranjen još neko.

Kuća cveća je, inače, iz rezidencije u mauzolej pretvorena za svega nekoliko meseci, tokom kojih je umesto fontane, smeštene u središnjem delu nekadašnje zimske bašte, iskopano grobno mesto. Pa, pak, poslednji radovi završeni su neposredno pe početka Titove sahrane 8. maja 1980. godine.

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD] Posmrtni ostaci biće prebačeni u kapelu Klinčkog centra

Posmrtni ostaci Jovanke Broz ostaće u Urgentnom centru sve dok porodica ne dođe da ih preuzme, kaže za "Blic" prof. dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije.
" Dužni smo da čuvamo telo u bolničkom krevetu dva sata nakon smrti. Nakon toga telo se prenosi u kapelu Kliničkog centra. S obzirom da je Jovanka umrla u Urgentnom centru, njeni posmrtni ostaci će tu i ostati, jer ova bolnica ima sopstvenu kapelu - objašnjava dr Ristić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Za svega 72 sata, od trenutka kada je 4. maja uveče obajvljeno da je Tito umro, izebonirana je površina od 200 kvadrata u čijem sklopu je bila grobnica, prostor za mimohod i tribine za više od sto svetskih državnika.

Dačić: Ispravljamo nepravdu prema Jovanki Broz

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da će biti udovoljeno želji Jovanke Broz da bude sahranjena pored ili u blizini supruga Josipa Broza Tita.

Dačić je večeras uputio saučešće porodici Jovanke Broz i da smatra da njena smrt predstavlja odlazak jednog, poslednjeg istaknutog, možda i najboljeg svedoka istorije bivše Jugoslavije.

Premijer je rekao da je Jovanka dugo bila izložena progonu i da su istorijske nepravde počele da se ispravljaju tek, na žalost, u poslednim godinama i danima njenog života.

- Mi kao Vlada Srbije smatramo da istorijske nepravde prema njoj treba da budu ispavljenje i time što će biti udovoljeno njenoj želi da bude sahranjena pored ili u blizini supruga Josipa Broza Tita - rekao je Dačić.

On je ponovio da će se o tome razgovarati sutra na sednici Vlade i da moraju da se vide sve pravne i tehničke mogućnosti za tako nešto, a da su u kontaktu sa Jovankinom porodicom.

- Što se tiče Vlade Srbije, mi smo spremni da prihvatimo njen i zahtev njene porodice, zahtev koji je iznela u poslednjim danima života, a to je da bude sahranjena pored Tita - rekao je premijer Srbije.

Dacić smatra i da je to istorijska pravda i da to protiv tog rešenja niko ne može da bude.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Jovanka Broz o Titu, venčanju, izbacivanju iz Užičke...

Jovanka Broz o Titu, venčanju, izbacivanju iz Užičke...

Duže od mesec dana, u junu i julu “Blic” je objavljivao životnu ispovest Jovanke Broz koju je sa njom uradio Žarko Jokanović. Izvukli smo neke od najzanimljivijih delova. Pred kraj Titovog života Jovanka Broz je nasilno odvojena od njega, a posle njegove smrti postaje najprognanija žena na prostorima bivše Jugoslavije.


Jovanka Broz

“Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali, koliko godina mi je bilo lepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana”.

O Titu i prosidbi

“Tito je jednostavno bio primoran da se razdvoji od mene. I on je dobro znao kakvim zlikovcima je okružen i da je to jedini način da mi spase život, jer su oni bili spremni na sve. Toliko sam ja njima smetala, i Tito je to znao. On je mene tako spasao od tih neljudi i tih zlotvora”.

“Prvi put sam videla Tita u Bihaću, 1942. godine, kada se održavalo Prvo zasedanje AVNOJ - a. Ja sam bila u jednoj grupi omladinaca, ako treba da se nešto uradi, da se nađem pri ruci. I mi smo tako bili u jednoj zgradi, a Tito je sa pratnjom prolazio pored te zgrade. I ja sam Tita tada prvi put videla. Kroz prozor. I nikada neću zaboraviti taj prizor i taj osećaj. A, upoznala sam se sa njim tek kasnije, kada sam bila komesar bolnice Prvog korpusa. Bilo je to u Šipovljanima, pored same pećine u Drvaru.”



“Određena sam da idem na službu u Beograd, da vodim Beli dvor. Da budem upravnica dvora, kuće u kojoj je Tito živeo. Onda je tu odjednom Tito ušao i rekao je :`Ja ne želim živeti u dvorovima, ja ću živeti u Užičkoj 15`. Otvorio je jednu kasu i dao mi da preuzmem arhivu partijsku, silnu neku dokumentaciju i rekao da je to velika odgovornost. I uz to, Tito je rekao da bi ja trebalo da mu sredim domaćinstvo tu, u Užičkoj 15. I tako je to počelo.

A, jednog dana, dok sam sređivala tu dokumentaciju njegovu, te pasoše, lična dokumenta, ono što je bilo vezano za taj njegov predratni period, za to doba ilegalnog rada, on je mene tada praktično i zaprosio. Dok sam se tim poslom bavila.”

Bio uporan ali se nisam lako predala

“Vremenom se desilo to približavanje između mene i Tita. Prvo neko, da tako kažem, veće približavanje desilo se 1947. godine kada je operisan od bruha, pa tu posle došlo do značajnih komplikacija i situacija je bila baš ozbiljna. Ja sam tu bila uz njega, i nastojala da mu što više olakšam te bolesničke dane, koliko god sam umela i znala.”

“On mi je na tom malom prostoru kod mog radnog stola, rekao da oseća kako bi sa mnom mogao osigurati spokojan i srećan život. Iskreno, ja sam se našla u čudu. Ja to nisam uopšte očekivala, niti sam se tome nadala, nisam čak ni naslutila da tako nešto može da se desi, ali eto desilo se i mi smo se posle toga venčali. Samo, dugo je to trajalo, dok ja nisam pristala, jer je meni tada, iskrena da budem smetala razlika u godinama između nas, kao i njegovi nesređeni porodični odnosi. Dugo je to trajalo dok ja nisam pristala. Posle nekog vremena, zbližili smo se i zavoleli, otpočela je naša veza i naš brak. I moram da kažem da i pored toga što je tu postojala tolika razlika u godinama, tu razliku nisam osećala, jer je Tito bio pun energije.”

Venčanje u lovačkoj kući

“Mi smo se venčali u aprilu 1952. godine u Iloku, u jednoj lovačkoj kući, a slučajnost je htela da sam ja za vreme Sremskog fronta vodila bolnicu baš u tom mestu.”

Jovanka o porodici

“Moj otac je bio sposoban i vredan čovek. Tri puta je išao u Ameriku da radi i vraćao se. Tamo je imao stričeve i želja mu je bila da objedini imanje u Lici koje su oni imali. U našem kraju su ga zvali - Bogati Amerikanac. Tri puta je tako prelazio okean tamo - vamo. I velike je pare u Americi zaradio”

“Moji daleki preci bili su visoko kotirani na dvoru cara Dušana. Moja porodica i moji preci imali su značajnu ulogu u istoriji Hrvatske. To je jedna porodica koja je uživala veliki ugled, i ja sam ponosna na taj ugled”

Bila je Teslina rođaka

“Mom pretku, inače Teslinom padedi Tomi Budisavljeviću, koji je bio i major i prota, lično je Napoleon okačio na grudi francuski Orden časti. On je bio veoma značajan po tome što se borio protiv pokrštavanja pravoslavaca i objašnjavao im zašto ne treba da se odriču svoje vere”.

“Tesla je moj rođak po njegovoj babi po majci. Ona se zvala Sonja Budisavljević, i srodnica je moga oca. Udala se za protu Mandića, a to je Teslin deda. Moj otac je kao mladić otišao u Ameriku, gde se često viđao sa Teslom, i o tome nam je pričao”.

U rat otišla sa 17 godina

“U rat sam otišla sa 17. godina. Primili su me da budem borac Prve ženske partizanske čete, koju su u Lici zvali “ženska vojska”. Izabrali su nas 80 među više od 600 prijavljenih. One koje nisu primljene plakale su i kukale na sav glas. Naš narod je odmah ispevao pesmu s tim u vezi, a ona ovako glasi “Oj drugovi, ko bi znao lani, da će cure biti partizani”, a mi smo pevale ovako “Majko moja, imaš me jedinu, ja ti odoh nosit karabinu”.

Nisam organizovala susret Tita i Draže



“Svašta se pisalo, kao da sam ja organizovala susret Tita i Draže. A nisam. Ima tu jedna druga priča o tom susretu. Jer, Draža nije prelazio u te krajeve, u Liku gde sam ja bila tada. A sad svašta može da se piše, i da se laže, da se čoveku nakalemi. Iza zvučnog naslova u novinama pišu se velike laži.”

Pomirila četnike i partizane u svom selu Pećani

“Vođa partizana jednog dana meni kaže da vođa četnika traži sastanak s njim i da mene zadužuje da obezbedim prostor, da bi se oni sastali u našoj kući. Vođa partizana pitao je vođu četnika “Dobro, šta ja imam s tobom da razgovaram, ti si se zakleo Kralju i Otadžbini?” A ovaj se podiže sa stolice i kaže: “Ne! Ja se nisam zakleo Kralju i Otadžbini, ja sam se zakleo svome narodu i mi imamo o čemu da razgovaramo.” I oni su se tada pomirili, a vođa četnika je pristao da bude sa partizanima, i u tom kraju nikad više nije bilo nikakve podele na četnike i partizane.”

Nikako nisam podnosila laži



“Nikako u životu nisam podnosila laži. Puno puta sam dolazila u neke sukobe s rukovodiocima koji su bili oko Tita. Kad su oni sedeli sa mnom na ručku i tako produžili sednicu, ja sam njima mnogo puta odbrusila. Posle, kad su me progonili, oni su mi to uzeli za zlo.”

Dolanc i Ljubičić su bila dva velika gada

“Dolanc i Ljubičić su bila dva velika gada. Dolanc je jedan od tih koji je najviše kriv za raspad države. Titu sam otvarala oči, govorila istinu o tim gadovima, koji su bili poltroni, i zapravo su mu o glavi radili.”

Nisam bila ničiji špijun

“Slušajte me, molim vas - koliko ja znam Rusi su uvek vodili računa o svojim špijunima. Da sam ja ruska špijunka, oni me sigurno ne bi ovako pustili da živim. Oni bi mi pomogli. Ozbiljno vam kažem.”

Kako su me izbacili iz Užičke 15

“Niko nije hteo da me čuje, gledali su me kao smrdljivi sir, niko me nije zarezivao. Njima je glavno bilo da ne prisustvujem popisivanju imovine kako bi lakše mogli posle da pokradu sve što se pokrasti dalo. Ali ja sam vizuelni tip i dobro sam zapamtila šta je sve u toj kući bilo. Sećam se dobro svih svojih stvari koje su mi oteli.”

“Slovenac Sergej Krajger mi je naredio da se iselim iz kuće, drugi Slovenac general Ivan Dolničar junački je zaplenio moju garderobu kao nekakav ratni plen, a iza svog tog mučenja i ponižavanja stajao je jedan treći slovenac Stane Dolanc.”

“U ovoj kući u kojoj danas živim nisam dobrovoljno, ovde su me pod oružjem doveli. Stavili su mi pištolj pod vrat i doveli me ovde u ovu neuslovnu kuću, govoreći da je ovo privremeni smeštaj.”

Naslutila sam raspad Jugoslavije

“Slutila sam da će se desiti raspad Jugoslavije, čak sam i pismeno upozorila Centralni komitet. Ali to pismo nikada nije ugledalo svetlo dana.”

Izvor: Blic Online