Vlada SAD istakla naš napredak u borbi protiv droge
Srbijom prođe 85 tona heroina
Blic, Agencije | 05. 03. 2011. - 00:02h
VAŠINGTON - Srbija je važna zemlja za krijumčarenje droge na “tradicionalnom” balkanskom koridoru koji vodi iz centralne Azije i Turske ka zemljama Evropske unije, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika.
U izveštaju se ističe napredak Vlade u saradnji pravosudnih organa i MUP sa susedima, kao i “da je prepoznat značaj regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i šverca droge“. Stejt department navodi da se heroin proizveden u Avganistanu krijumčari preko Turske, Bugarske, Rumunije i Kosova u Srbiju, a odatle na evropsko tržište. Takođe, u našu zemlju stižu velike količine marihuane iz Albanije preko Crne Gore. Kroz Srbiju prolazi i ograničena količina kokaina.
Procena je da se svake godine balkanskim koridorom prokrijumčari 85 tona heroina. U izveštaju se takođe navodi da srpski MUP veruje da organizovane kriminalne grupe i dalje švercuju kokain direktno iz Južne Amerike u zemlje zapadne Evrope. Kao problem, u izveštaju se konstatuje krijumčarenje sintetičkih droga iz zapadne Evrope na domaće tržište, ili Bugarsku i Tursku.
Srbija se na navodi kao veliki proizvođač narkotika, mada je policija otkrila nekoliko laboratorija za proizvodnju droge.
U izveštaju se navodi da je u Srbiji i dalje nerešen problem korupcije, koja je uzrokovana niskim platama, lošim uslovima rada i mita u određenim sektorima javne administracije.
Kao tranzitno područje za avganistanski heroin na putu ka EU ističe se Kosovo, koje ima sve veći problem sa narkoticima. Kosovo se suočava sa izazovima u borbi protiv krijumčarenja droge “zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine”, kaže se u izveštaju. Istovremeno se konstatuje da kosovska policija ima ogranične resurse, a borba protiv droge joj nije prioritet.
Stejt department primećuje da je, s obzirom na količinu koja se švercuje, bilo malo hapšenja, uglavnom pojedinaca zbog posedovanja manje količine droge, a postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među carinicima. Pored toga, ističe se da, zbog pitanja statusa Kosova i nepoverenja u policiju, u zemljama u okruženju postoji oklevanje da se sprovode zajedničke istrage sa prištinskim vlastima.
Potrošnja droga na Kosovu je u porastu, konstatuje se u izveštaju i navode podaci da je taj nivo među tinejdžerima i mlađim punoletnicima, koji su glavni korisnici. Najviše se troši heroin, ali je u porastu upotreba kokaina, čija je cena na lokalnom tržištu u padu.
Narkotici se iz Avganistana krijumčare preko Turske i Bugarske do Kosmeta
Srbijom prođe 85 tona heroina
Blic, Agencije | 05. 03. 2011. - 00:02h
VAŠINGTON - Srbija je važna zemlja za krijumčarenje droge na “tradicionalnom” balkanskom koridoru koji vodi iz centralne Azije i Turske ka zemljama Evropske unije, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika.
U izveštaju se ističe napredak Vlade u saradnji pravosudnih organa i MUP sa susedima, kao i “da je prepoznat značaj regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i šverca droge“. Stejt department navodi da se heroin proizveden u Avganistanu krijumčari preko Turske, Bugarske, Rumunije i Kosova u Srbiju, a odatle na evropsko tržište. Takođe, u našu zemlju stižu velike količine marihuane iz Albanije preko Crne Gore. Kroz Srbiju prolazi i ograničena količina kokaina.
Procena je da se svake godine balkanskim koridorom prokrijumčari 85 tona heroina. U izveštaju se takođe navodi da srpski MUP veruje da organizovane kriminalne grupe i dalje švercuju kokain direktno iz Južne Amerike u zemlje zapadne Evrope. Kao problem, u izveštaju se konstatuje krijumčarenje sintetičkih droga iz zapadne Evrope na domaće tržište, ili Bugarsku i Tursku.
Srbija se na navodi kao veliki proizvođač narkotika, mada je policija otkrila nekoliko laboratorija za proizvodnju droge.
U izveštaju se navodi da je u Srbiji i dalje nerešen problem korupcije, koja je uzrokovana niskim platama, lošim uslovima rada i mita u određenim sektorima javne administracije.
Kao tranzitno područje za avganistanski heroin na putu ka EU ističe se Kosovo, koje ima sve veći problem sa narkoticima. Kosovo se suočava sa izazovima u borbi protiv krijumčarenja droge “zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine”, kaže se u izveštaju. Istovremeno se konstatuje da kosovska policija ima ogranične resurse, a borba protiv droge joj nije prioritet.
Stejt department primećuje da je, s obzirom na količinu koja se švercuje, bilo malo hapšenja, uglavnom pojedinaca zbog posedovanja manje količine droge, a postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među carinicima. Pored toga, ističe se da, zbog pitanja statusa Kosova i nepoverenja u policiju, u zemljama u okruženju postoji oklevanje da se sprovode zajedničke istrage sa prištinskim vlastima.
Potrošnja droga na Kosovu je u porastu, konstatuje se u izveštaju i navode podaci da je taj nivo među tinejdžerima i mlađim punoletnicima, koji su glavni korisnici. Najviše se troši heroin, ali je u porastu upotreba kokaina, čija je cena na lokalnom tržištu u padu.
Narkotici se iz Avganistana krijumčare preko Turske i Bugarske do Kosmeta