Srbiji se nudi saradnja sa NATO

[sendi]

[h=1]Srbiji se nudi saradnja sa NATO
[/h] Izvor: Tanjug


Vašington -- Srbiji će posle izbora biti ponuđeno da proširi saradnju sa severnoatlantskom alijansom, najavila je Elizabet Šervud Randal, specijalna savetnica Baraka Obame.

​

Ponuda važi pod pretpostavkom da nova vlada odluči da ulaže u odnose sa NATO, dodaje ona.
Specijalna savetnica za nacionalnu bezbednost američkog predsednika je u izjavi dopisniku Tanjuga iz Vašingtona rekla da će, ako Srbija nastavi svoj reformski put i ako srpski narod odluči da sledi dalje evroatlantske integracije, vrata NATO biti otvorena.
Ona Randalova je istakla da NATO želi da vrata članstva ostanu otvorena za sve evropske zemlje koje su sposobne da ispune uslove neophodne za članstvo i da daju doprinos operacijama Alijanse u svetu.

Ako Srbija nastavi svoj reformski put i ako srpski narod odluči da sledi dalje evroatlantske integracije, vrata NATO će biti otvorena. Mi smo imali razgovore sa Srbijom oko saradnje sa NATO i veliki broj saveznika podržava tu saradnju, kazala je Obamina savetnica.
Srbija je krajem novembra 2006. godine na samitu NATO u Rigi primljena u "Partnerstvo za mir", vojno-politički program NATO-a.

 

[sendi]

Hoće li Srbija reći "ne" NATO-u?

[h=1]Hoće li Srbija reći "ne" NATO-u?
[/h] Izvor: Radio Slobodna Evropa


Beograd -- Nova Vladi imaće mogućnost proširenje saradnje sa NATO savezom. Sadašnji stav Srbije je vojna neutralnost, a saradnja sa NATO svedena je na Partnerstvo za mir.

​

Smatra se da postoje dve struje u sadašnjoj DS, jedna koju predvodi ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je dosta učinio za jačanje saradnje Vojske Srbije sa Amerikom, i druga - tvrda struja - koju predvodi ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i koji je apsolutno protiv ne samo učlanjenja već i daljeg produbljivanja saradnje sa NATO savezom.
Javnost u Srbiji, kako se procenjuje zbog bombardovanja 1999. godine kao i straha da bi to dovelo do situacije da Beograd prizna Kosovo i poremetilo odnose sa Rusijom, velikom većinom se protivi ulasku u NATO.

Savetnica za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Baraka Obame, Elizabet Šervud Randal, poručila je da će Srbiji posle izbora biti ponuđeno da proširi saradnju sa Severnoatlantskom alijansom. Prva reakcija je stigla od sadašnjeg ministra za inostrane poslove Vuka Jeremića.

"Ja mislim da mi imamo adekvatan nivo saradnje sa NATO savezom. Mislim da nam ne treba veći stepen, a bilo bi loše da imamo manji. Naša politika je politika vojne neutralnosti, ta politika je nešto na šta nas obavezuje Narodna skupština, jer mi smo doneli Rezoluciju o vojnoj neutralnosti i mislim da je to bio dobar korak i da ga ne bi trebalo menjati. Govorim za sebe. Nisam siguran ni da će u budućnosti doći do promene, ali moj glas će u svakom slučaju ići za vojnu neutralnost", kaže Jeremić i dodaje:

"Što se NATO-a tiče, on je doživeo praktično fijasko u Avganistanu, mislim da nema baš mnogo čime da se pohvali ni kad je reč o Iranu, intervencija u Libiji je pokazala dosta velike slabosti. I ljudi iz NATO-a kao i međunaordna analitička javnost raspravlja o tome kakva je budućnost Alijanse. Ja mislim da mi sa te strane nemamo razloga da žurimo."

Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije misli da je ponuda iz Bele kuće na liniji onoga što se sada dogovara sa Makednijom.

„To je proširena saradnja po modelu kakav već imaju Finska, Švedska, dakle zemlje koje se graniče sa Rusijom. To nije dirkektno članstvo u NATO-u, ali je saradnja Vojske sa Alijansom mnogo konkretnija. Na primer, uključivanje naših jedinica sa NATO u raznim regionima sveta. Sve zavisi kako će na to reagovati naša država. U ovom trenutku to možemo da razumemo kao pruženu ruku, a videćemo posle izbora ko je taj koji je spreman na to ili potpuno nespreman. Imamo stranke u igri čiji je glavni program NE u NATO. Treba sačekati izbore, pa videti da li je ta vrsta saradnje uopšte realna. Ili ćemo i dalje voditi neutralnu politiku koja, praktično, ne znači ništa“, kaže Živulović.



[h=2]Živulović: Igra mešetara[/h] Danas samo 10-ak odsto građana podržava ulazak Srbije u NATO podseća Aleksandar Mitić, direktor Centra za strateške alternative Mitić, predstavnik dela stručne javnosti koja se protivi približavanju Vojnoj alijansi i komentariše najnoviji poziv na saradnju sa NATO savezom.

„Oni su poslednjih godina pokušavali da Srbiju politikom malih koraka uvuku što dublje u NATO integracije. Međutim, to im nije u potpunosti uspelo. Pitanje je da li će se uopšte integracija u NATO nastaviti, da li uopšte postoji takav interes u Srbiji. Moje je mišljenje da ne postoji apsolutno nikakav interes da se Srbija dalje integriše u NATO. Ne govorim samo o istorijskom aspektu već i o ekonomskim i političkim interesima, uključujući i činjenicu da bi takve dublje inetgracije itekako oštetile vrlo bitnu saradnju koju Srbija ima sa Ruskom Federacijom. Mislim da će biti jako teško onima koji guraju Srbiju dublje u NATO da taj naum i ostvare, jer je podrška NATO-u u srpskom javnom mnjenju izuzetno, izuzetno niska“, kaže Mitić koji očekuje da se takvo opredeljenje nastavi.

Ima mnogo prednosti čvršća saradnja sa NATO savezom, kaže Vladan Živulović i negira tvrdnju da bi to pokvarilo odnose sa Rusijom.

„Prisni odnosi sa Rusijom ne mogu da se raskinu našim članstvom u NATO, jer mi nismo direktna pretnja Rusiji. Mi nismo na granici sa tom zemljom. Više je to igra nekih ovdašnjih mešetara koji pokušavaju da prikažu da ćemo izgubiti prijateljstvo sa Rusijom. Ne, to nije tačno", tvrdi Živulović i dalje objašnjava koje su prednosti čvršće saradnje sa Alijansom u situaciji kada Srbiju čeka najmanje deset godina do punopravnog članstva u EU.

„NATO nije samo vojna već i ekonomska i politička alijansa. NATO predstavlja tržište od 900 miliona ljudi, tako da nam se otvaraju brojne mogućnosti za našu, ne samo namensku industriju, to je šansa da se uključimo u to tržište i da imamo od toga benefit. I to bi, po nama u Atlantskom savetu, bila ključna stvar. Ulazimo na tržište mnogo pre nego u EU, imamo preporuku za EU, ubrzavamo proces ka EU... Tako da bi to trebalo uraditi, bez obzira na kritike da gubimo samostalnost, što nije tačno“, objašnjava Živulović.

Srbija je krajem novembra 2006. godine na samitu NATO u Rigi primljena u "Partnerstvo za mir", vojno-politički program NATO-a. Parlament Srbije je 2007. godine usvojio Deklaraciju o neutralnosti.

 

[sendi]

"Niko ne pritiska Srbiju za NATO"

[h=1]"Niko ne pritiska Srbiju za NATO"
[/h] Izvor: Tanjug



Beograd -- Zamenik američkog ambasadora u Srbiji Erl Licenberger izjavio je da Srbija sama treba da odluči da li će postati član NATO.

Beta, arhiva​

On je naveo da SAD ne vrše pritisak u pogledu donošenja te odluke.
"SAD i njene saveznice u NATO-u podržavaju Srbiju da izabere što bližu saradnju jer je ona već aktivna kroz program Partnerstvo za mir, ali ona sama i srpski narod treba da se opredele za eventualno članstvo u Alijansi", rekao je Licenberger na okruglom stolu u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

Licenberger je istakao da "niko ne zahteva i ne vrši pritisak" na Srbiju da se opredeli za članstvo u NATO-u.

"NATO se ne ponaša po principu - članstvo ili ništa drugo. Zemlje koje su poput Srbije u programu Partnerstvo za mir same odlučuju koliki stepen saradnje žele sa Alijansom", podvukao je američki diplomata na skupu posvećenom predstojećem samitu NATO-a, 20. i 21. maja u Čikagu.

Licenberger je podsetio da SAD podržavaju napore Srbije na putu ka Evropskoj uniji, ukazavši da vlasti u zemlji treba da imaju u vidu da je Evropa "izgrađena na sigurnosti koju garantuje NATO".

On je naveo da je misija NATO na Kosovu (Kfor) najbolji garant mira i bezbednosti u regionu, a time i garant bezbednosti za kosovske Srbe, na čemu Beograd insistira.

"U prilog tome govori i činjenica da je Kfor pojačao prisustvo na terenu tokom nedavnih izbora kako bi poslao poruku da neće tolerisati ni najmanju provokaciju", dodao je američki diplomata.

Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić usprotivio se ovakom stavu, ističući da Kfor ne postupa dobro na Kosovu i da od kosovskih Albanaca treba direktnije da zahteva da se suzdrže od nasilja.

Ističući da on spada u grupu "NATO skeptika", Mitić je rekao da Srbija treba što pre da organizuje referendum na kome bi se građani Srbije izjasnili o članstvu u tom savezu.

"Veoma je važno što su na izborima poražene partije koje se zalažu za prijem zemlje u NATO, poput Liberalno-demokratske partije i Ujedinjenih regiona Srbije i sa Socijalističkom partijom Srbije u budućoj vladi, vlast neće moći iza očiju javnosti da preduzima poteze u pogledu članstva", smatra Mitić.

On je istakao da Srbija ne treba da odbaci vojnu neutralnost, uz ocenu da zemlja pri takvoj poziciji može da bude samo na dobitku.

Učesnici skupa su saglasni da na samitu u Čikagu neće biti donesene odluke o proširenju Alijanse na nove članice, već da treba očekivati eventualnu reviziju odluka o programima saradnje sa dosadašnjim i budućim partnerima.