- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Srbiji preti žeđ
Izvor:
B92.net
Srbija će imati problema sa sušama i nestašicom vode dok se ne izgradi još oko 20 hidroakumulacija.Iako mislimo da je Srbija zemlja bogata vodom, stručnjaci upozoravaju da stvari stoje - suprotno.
Izvor:
B92.net
Srbija će imati problema sa sušama i nestašicom vode dok se ne izgradi još oko 20 hidroakumulacija.Iako mislimo da je Srbija zemlja bogata vodom, stručnjaci upozoravaju da stvari stoje - suprotno.
Čim su počele tropske vrućine u Srbiji, pojavio se problem sa nestašicom vode u pojedinim gradovima. Nedavno je Prokuplje ostalo bez dragocene tečnosti, a nestašica se javila i u drugim krajevima zemlje.Apeli za štednju vode stižu od nadležnih u Nišu, Požarevcu, Novoj Varoši, pa i Beogradu.
Iako često mislimo da je Srbija bogata vodom i da možemo da se razbacujemo dragocenom tečnošću, sagovornici „Politike”, iskusni stručnjaci vodoprivrede, upozoravaju da stvari stoje suprotno. Srbiji preti ozbiljna žeđ ukoliko se ne izgradi još oko 20 hidroakumulacija, što bi moglo da košta oko dve milijarde evra.
"Iz istorije je poznato da je Kartagina bila žitnica starog Rima. Međutim, sada je tamo pustinja i taj toplotni režim je pomeren ka severu, u Italiju, Grčku ili Španiju, koja je, primera radi, izgradila više od 1.100 brana i akumulacija. Kod nas, međutim, ima svega 36 brana i akumulacija za vodosnabdevanje, a pošto smo mi u tom području gde se klima menja, jasno je da moramo da se pripremimo za ovaj scenario. Kad nema brana i akumulacija, voda naprosto otekne i nema je u mesecima kada je najkritičnije. Ako brzo ne izgradimo akumulacije, narednih decenija bićemo žedni, jer je situacija je izuzetno teška i nepovoljna," upozorava mr Vladimir Tanacković, savetnik u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva, trgovine i vodoprivrede.Nikola Marjanović, generalni direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”, koje gazduje vodoprivrednim objektima i resursom na teritoriji južno od Save i Dunava, napominje da naša zemlja ima dovoljno vode u apsolutnim iznosima, ali je ona neravnomerno raspodeljena po prostoru i u vremenu.
"Srbija jedna od malobrojnih zemalja gde u istoj godini možemo da imamo i poplave i suše. Taj se problem može prevazići na samo jedan način, a to je izgradnja brana, odnosno formiranje akumulacija," objašnjava Marjanović i napominje da je tehnička dokumentacija za dugoročno snabdevanje vodom Srbije urađena krajem osamdesetih godina i njome je predviđena izgradnja 34 veće akumulacije.
Iako često mislimo da je Srbija bogata vodom i da možemo da se razbacujemo dragocenom tečnošću, sagovornici „Politike”, iskusni stručnjaci vodoprivrede, upozoravaju da stvari stoje suprotno. Srbiji preti ozbiljna žeđ ukoliko se ne izgradi još oko 20 hidroakumulacija, što bi moglo da košta oko dve milijarde evra.
"Iz istorije je poznato da je Kartagina bila žitnica starog Rima. Međutim, sada je tamo pustinja i taj toplotni režim je pomeren ka severu, u Italiju, Grčku ili Španiju, koja je, primera radi, izgradila više od 1.100 brana i akumulacija. Kod nas, međutim, ima svega 36 brana i akumulacija za vodosnabdevanje, a pošto smo mi u tom području gde se klima menja, jasno je da moramo da se pripremimo za ovaj scenario. Kad nema brana i akumulacija, voda naprosto otekne i nema je u mesecima kada je najkritičnije. Ako brzo ne izgradimo akumulacije, narednih decenija bićemo žedni, jer je situacija je izuzetno teška i nepovoljna," upozorava mr Vladimir Tanacković, savetnik u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva, trgovine i vodoprivrede.Nikola Marjanović, generalni direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”, koje gazduje vodoprivrednim objektima i resursom na teritoriji južno od Save i Dunava, napominje da naša zemlja ima dovoljno vode u apsolutnim iznosima, ali je ona neravnomerno raspodeljena po prostoru i u vremenu.
"Srbija jedna od malobrojnih zemalja gde u istoj godini možemo da imamo i poplave i suše. Taj se problem može prevazići na samo jedan način, a to je izgradnja brana, odnosno formiranje akumulacija," objašnjava Marjanović i napominje da je tehnička dokumentacija za dugoročno snabdevanje vodom Srbije urađena krajem osamdesetih godina i njome je predviđena izgradnja 34 veće akumulacije.