LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbiji potrebna razvojna banka
Izvor: Beta
Beograd -- Predlog zakona o Razvojnoj banci ima dobre strane, ali i propuste kao što je ostavljanje prostora za politički uticaj na poslovanje, kažu ekonomisti.
Ne postoji sumnja da razvojna banka treba da postoji, ali nije dobro da se nazire ostavljena mogućnost za politički uticaj na poslovanje, jer je predviđeno da pet, od sedam članova nadzornog odbora budu ministri, rekao je saradnik Ekonomskog instutita Vladimir Vučković.
Na predstavljanju novog broja biltena Makroekomske analize i trendovi (MAT), on je rekao da je dobro to što je odabrano da razvojna banka funcioniše na principu indirektnog finasiranja, ali da treba biti svestan da i taj sistem ima mane.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prema rečima Vladimira Vučkovića, pitaje je i da li će razvojna banka, koja treba da ima ambiciozne ciljeve, sa osnivačkim kapitalom od 400 miliona evra, moći da odgovori zadacima naročito kada se ima u vidu da prvenstveno treba da finasira infrastrukturu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"To je nešto što liči na subvencionisane kredite koje smo do sada imali i u slučaju kada se poslednja reč o kreditranju ostavlja poslovnim banakama", rekao je Vučković, koji je član Fiskalnog saveta.
On je ocenio da je "zanimljivo" to što je ipak ostavljena mogućnost da država, kako kažu predlagaci zakona, "izuzetno direktno finasira određene projekte i određena preduzeća".
"Nije dobro što se ne vidi koji će kriterijumi tu biti korišćeni, a ako ovo ukrstimo sa mogućnošću da politika ima izražen uticaj, jasno je da možemo dobiti neke povlašćene dužnike", rekao je Vučković.
On je istakao da se postavlja pitanje da li će država moći da utiče preko razvojna banke na privredne performanse i buduću strukturu privrede.
Izvor: Beta
Beograd -- Predlog zakona o Razvojnoj banci ima dobre strane, ali i propuste kao što je ostavljanje prostora za politički uticaj na poslovanje, kažu ekonomisti.
Ne postoji sumnja da razvojna banka treba da postoji, ali nije dobro da se nazire ostavljena mogućnost za politički uticaj na poslovanje, jer je predviđeno da pet, od sedam članova nadzornog odbora budu ministri, rekao je saradnik Ekonomskog instutita Vladimir Vučković.
Na predstavljanju novog broja biltena Makroekomske analize i trendovi (MAT), on je rekao da je dobro to što je odabrano da razvojna banka funcioniše na principu indirektnog finasiranja, ali da treba biti svestan da i taj sistem ima mane.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prema rečima Vladimira Vučkovića, pitaje je i da li će razvojna banka, koja treba da ima ambiciozne ciljeve, sa osnivačkim kapitalom od 400 miliona evra, moći da odgovori zadacima naročito kada se ima u vidu da prvenstveno treba da finasira infrastrukturu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"To je nešto što liči na subvencionisane kredite koje smo do sada imali i u slučaju kada se poslednja reč o kreditranju ostavlja poslovnim banakama", rekao je Vučković, koji je član Fiskalnog saveta.
On je ocenio da je "zanimljivo" to što je ipak ostavljena mogućnost da država, kako kažu predlagaci zakona, "izuzetno direktno finasira određene projekte i određena preduzeća".
"Nije dobro što se ne vidi koji će kriterijumi tu biti korišćeni, a ako ovo ukrstimo sa mogućnošću da politika ima izražen uticaj, jasno je da možemo dobiti neke povlašćene dužnike", rekao je Vučković.
On je istakao da se postavlja pitanje da li će država moći da utiče preko razvojna banke na privredne performanse i buduću strukturu privrede.