- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Srbiji ne prete vremenske katastrofe
Ako ni zbog čega drugog, građani Srbije mogu da odahnu bar kada su u pitanju vremenske promene, iznenadni požari, poplave ili suše. Sudeći po rečima stručnjaka, većih vremenskih oscilacija neće biti skoro. Ono što možemo očekivati je jedna izrazito hladna zima u narednih 15 godina i veće količine grada koje nam mogu doneti cikloni sa Atlantika.
Nezapamćene tropske temperature u Rusiji, požari velikih posledica u Grčkoj, poplave u Aziji i centralnoj Evropi koje su odnele ljudske živote, samo su neke od stravičnih vremenskih promena širom planete. Međutim, one su isključivo deo vremenskih ciklusa i nemaju veze sa klimatskim promenama, koje nikad ne nastupaju odjednom već se nezapaženo odvijaju stotinama godina, objašnjavaju stručnjaci za „Blic”.
- To nisu klimatske promene već vremenske. U Rusiji je trenutno letnji vremenski ciklus u okviru koga je bilo očekivano jedno tropsko leto. U ranijim ciklusima u Rusiji takođe je bilo ovih pojava, ali u drugim gradovima. Sada su ljudi iznenađeni što je u pitanju Moskva. I u Srbiji postoje letnje ciklusi, ali zanimljivo je da temperature ovde ne pokazuju ozbiljan trend porasta, pa se ne moramo plašiti ruskog scenarija - objašnjava Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Todorović kaže da je za Srbiju karakterističan zimski ciklus u trajanju od 22 godine. U okviru tog ciklusa uvek se javi jedna ekstremno hladna zima.
- Takvu zimu pamtimo 1984. godine, kada je zimski ciklus punio prvu godinu. Sledeća ledena zima usledila je na početku drugog zimskog ciklusa, 2006. godine, što znači da će naredna biti za oko 15 godina - ističe Todorović.
Osim hladne zime, Srbiju će zadesiti i veće količine grada koje donose cikloni sa Atlantika, ali Todorović kaže da se ne može sa sigurnošću odrediti kojih godina će ovih padavina biti najviše. Kada se vremenske promene koje se događaju iz godine u godinu ne mogu više predvideti, onda je jasno da tek klimatske promene koje traju hiljadama godina ne možemo predvideti. Štaviše, u predviđanju klimatskih promena stručnjaci su češće prognozirali upravo suprotno od onoga što se stvarno događalo.
- I pored brojnih istraživanja, klima je uvek uspevala da nas prevari. Na primer, od devedesetih do 2010. godine predviđano je povećanje sušnosti, ali od kraja 20. veka bili smo svedoci upravo povećanih količina padavina. Od 2009. godine smanjila se emisija ugljen-dioksida kao posledica ekonomske krize, iako je sa sigurnošću predviđano njegovo stalno povećanje. Isto tako, predviđan je najveći porast temperature na polovima, a upravo je na Južnom polu zabeležen najveći pad. To samo dokazuje da ne postoji dominacija uticaja antropogenog efekta staklene bašte na klimu, i da je taj uticaj precenjen - kaže Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Kako Ducić ističe, procesi u klimatskom sistemu su toliko složeni da su bilo kakva predviđanja u vezi sa klimatskim promenama rizična. Od klimatskih promena u Srbiji jedino se sa sigurnošću može govoriti o trendu pada zimske temperature, koji je iznenadio i svetske naučnike.
- U poslednjoj četvrtini 20. veka u Srbiji je došlo do pada zimskih temperatura, kao i u značajnom delu južne Evrope, što se nikako ne može objasniti. U jugoistočnoj Srbiji se pad temperature uočava čak i na godišnjem nivou. Ništa od toga ne uklapa se u teoriju ljudskog uticaja na promenu klime. Uticaj čoveka je zanemarljiv, iako vlada suprotno mišljenje. Prirodne sile su mnogo jače i mi smo naspram njih nemoćni - ističe Ducić.
Miljana Leskovac | 14. 08. 2010.
Ako ni zbog čega drugog, građani Srbije mogu da odahnu bar kada su u pitanju vremenske promene, iznenadni požari, poplave ili suše. Sudeći po rečima stručnjaka, većih vremenskih oscilacija neće biti skoro. Ono što možemo očekivati je jedna izrazito hladna zima u narednih 15 godina i veće količine grada koje nam mogu doneti cikloni sa Atlantika.
Nezapamćene tropske temperature u Rusiji, požari velikih posledica u Grčkoj, poplave u Aziji i centralnoj Evropi koje su odnele ljudske živote, samo su neke od stravičnih vremenskih promena širom planete. Međutim, one su isključivo deo vremenskih ciklusa i nemaju veze sa klimatskim promenama, koje nikad ne nastupaju odjednom već se nezapaženo odvijaju stotinama godina, objašnjavaju stručnjaci za „Blic”.
- To nisu klimatske promene već vremenske. U Rusiji je trenutno letnji vremenski ciklus u okviru koga je bilo očekivano jedno tropsko leto. U ranijim ciklusima u Rusiji takođe je bilo ovih pojava, ali u drugim gradovima. Sada su ljudi iznenađeni što je u pitanju Moskva. I u Srbiji postoje letnje ciklusi, ali zanimljivo je da temperature ovde ne pokazuju ozbiljan trend porasta, pa se ne moramo plašiti ruskog scenarija - objašnjava Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Todorović kaže da je za Srbiju karakterističan zimski ciklus u trajanju od 22 godine. U okviru tog ciklusa uvek se javi jedna ekstremno hladna zima.
- Takvu zimu pamtimo 1984. godine, kada je zimski ciklus punio prvu godinu. Sledeća ledena zima usledila je na početku drugog zimskog ciklusa, 2006. godine, što znači da će naredna biti za oko 15 godina - ističe Todorović.
Osim hladne zime, Srbiju će zadesiti i veće količine grada koje donose cikloni sa Atlantika, ali Todorović kaže da se ne može sa sigurnošću odrediti kojih godina će ovih padavina biti najviše. Kada se vremenske promene koje se događaju iz godine u godinu ne mogu više predvideti, onda je jasno da tek klimatske promene koje traju hiljadama godina ne možemo predvideti. Štaviše, u predviđanju klimatskih promena stručnjaci su češće prognozirali upravo suprotno od onoga što se stvarno događalo.
- I pored brojnih istraživanja, klima je uvek uspevala da nas prevari. Na primer, od devedesetih do 2010. godine predviđano je povećanje sušnosti, ali od kraja 20. veka bili smo svedoci upravo povećanih količina padavina. Od 2009. godine smanjila se emisija ugljen-dioksida kao posledica ekonomske krize, iako je sa sigurnošću predviđano njegovo stalno povećanje. Isto tako, predviđan je najveći porast temperature na polovima, a upravo je na Južnom polu zabeležen najveći pad. To samo dokazuje da ne postoji dominacija uticaja antropogenog efekta staklene bašte na klimu, i da je taj uticaj precenjen - kaže Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Kako Ducić ističe, procesi u klimatskom sistemu su toliko složeni da su bilo kakva predviđanja u vezi sa klimatskim promenama rizična. Od klimatskih promena u Srbiji jedino se sa sigurnošću može govoriti o trendu pada zimske temperature, koji je iznenadio i svetske naučnike.
- U poslednjoj četvrtini 20. veka u Srbiji je došlo do pada zimskih temperatura, kao i u značajnom delu južne Evrope, što se nikako ne može objasniti. U jugoistočnoj Srbiji se pad temperature uočava čak i na godišnjem nivou. Ništa od toga ne uklapa se u teoriju ljudskog uticaja na promenu klime. Uticaj čoveka je zanemarljiv, iako vlada suprotno mišljenje. Prirodne sile su mnogo jače i mi smo naspram njih nemoćni - ističe Ducić.
Miljana Leskovac | 14. 08. 2010.
