Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Srbija zatrpana divljim deponijama
U Srbiji trenutno, prema grubim procenama, ima više od dve hiljade divljih deponija. Prema podacima Ministarstva životne sredine, s kraja prošle godine, broj identifikovanih divljih deponija je sa 4.318 pao na 1.891, jer ih je u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ tokom prošle godine više od 50 odsto uklonjeno. Ali taj broj brzo raste jer ih građani posle uklanjanja vraćaju, a nastaju i nove. Najviše divljih deponija ima na teritoriji Beograda i Kragujevca.
Rasutog smeća ima svuda u Srbiji
Rasutog smeća ima svuda u Srbiji, ali se pod divljom deponijom podrazumeva površina veća od 100 kvadrata koja je zauzeta otpadom. Najrazličitije su i ima ih u većini gradova i opština u Srbiji, a sadrže komunalni, građevinski, životinjski i drugi otpad. Ljudi ih prave u jarugama, pored reka, na izletištima, ali i u selima i na obodu gradova. Ima ih i blizu kuća, a osim što su ružan prizor, zagađuju zemljište i podzemne vode. Koliko su opasne po životnu sredinu i zdravlje ljudi najbolje ilustruje primer iz požarevačkog kraja. Zbog gomilanja smeća u blizini kuća i bunara, voda u većini sela nije za upotrebu. Naime, analiza Zavoda za javno zdravlje Požarevca, urađena u februaru, pokazala je da je voda zagađena.
U okviru akcije Ministarstva životne sredine „Očistimo Srbiju“ prošle godine je od 4.318 identifikovanih divljih deponija uklonjeno 2.427 (56,21 odsto), a u ukupno 61 opštini u Srbiji uklonjene su sve divlje deponije. Najviše divljih deponija, i to 1.984, uklonjeno je u centralnoj Srbiji (56,03 odsto), u Vojvodini 425 (57,82 odsto), a na Kosovu i Metohiji 18 (42,86 odsto).
- Rok za prijavljivanje opština za učešće u akciji „Očistimo Srbiju“ istekao je u četvrtak, a na osnovu dostavljenih podataka, u toku sledeće nedelje znaćemo koliko divljih deponija trenutno ima - kaže za „Blic“ Milan Kinđić, direktor akcije „Očistimo Srbiju“.
Divlje deponije nastaju prvenstveno zbog neredovnog odnošenja otpada. Samo 60 odsto naselja u Srbiji pokriveno je komunalnim sistemom, a na 40 odsto područja i teritorije Srbije žive ljudi gde nema standardnog sistema odnošenja otpada.
- Tamo gde nema odnošenja smeća, i posle uklanjanja divlje deponije, ljudi će ih ponovo praviti jer moraju negde da odlože otpad. U ovoj godini subvencionisaćemo nabavku kamiona, kao ključne opreme koja nedostaje za odnošenje smeća, i tako omogućiti da se komunalna preduzeća ojačaju i prošire svoju teritoriju. Ako se ima u vidu broj i ispravnost vozila, oni nisu u mogućnosti da pokriju veću teritoriju - priča Kinđić.
On navodi da će zakoni o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji su usvojeni prošle godine, uvesti red i omogućiti da se uspostavi održivo rešenje.
- Odgovornost za otpad nije samo korisnikova, već je i proizvođača. Za pojedine kategorije, kao što su, recimo, električni i elektronski uređaji koji će vremenom postati otpad, plaća se ekološka taksa i održivost sistema će biti u taksi jer će se tim novcem subvencionisati prikupljanje i reciklaža otpada - kaže Kinđić.
On navodi da veliki problem u većini gradova u Srbiji predstavlja i građevinski otpad zbog toga što se u pojedinim mestima odlaganje ovakvog otpada naplaćuje, kao i zbog velike udaljenosti deponija na kojima je moguće ostaviti građevinski otpad, mnogi ne biraju mesto gde će ga odložiti.
- Jedna vrsta sistemskog rešenja jeste određivanje lokacije za odlaganje takvog otpada i o tome razgovaramo sa opštinama. Druga stvar, koja je sistemsko rešenje, jeste to što je za izvođenje građevinskih radova, recimo rušenje objekata i dobijanja građevinske dozvole, jedan od postupaka da kažete kako ćete rešiti problem otpada. Zapravo, treba da dostavite plan rešavanja otpada, a potom i dokaz kako je to urađeno. Građevinska i komunalna inspekcija, kao i komunalna policija će vršiti nadzor - napominje Kinđić.
Komunalna policija još nije počela s radom, ali se očekuje da se prvi policajci obučeni za ovu vrstu posla pojave na ulicama do leta.
Veliko spremanje
Ministarstvo životne sredine 5. juna, na Svetski dan zaštite životne sredine, organizuje veliko spremanje Srbije. Veliki broj građana i firmi svojim radom i mehanizacijom učestvovaće u velikoj akciji čišćenja parkova, izletišta, prilaza gradu, kao i uređenja obala.
Regionalne deponije
Osim divljih deponija, veliki problem predstavljaju i regularne deponije koje se većinom nalaze na obalama reka i drugim mestima koja nisu prikladna za to. U planu je formiranje takozvanih regionalnih deponija koje neće štetiti podzemnim vodama i životnoj sredini, a na kojima će se na odgovarajući način vršiti i selekcija otpada.
Izvor: Blic/Maja Keranović
U Srbiji trenutno, prema grubim procenama, ima više od dve hiljade divljih deponija. Prema podacima Ministarstva životne sredine, s kraja prošle godine, broj identifikovanih divljih deponija je sa 4.318 pao na 1.891, jer ih je u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ tokom prošle godine više od 50 odsto uklonjeno. Ali taj broj brzo raste jer ih građani posle uklanjanja vraćaju, a nastaju i nove. Najviše divljih deponija ima na teritoriji Beograda i Kragujevca.
Rasutog smeća ima svuda u Srbiji
Rasutog smeća ima svuda u Srbiji, ali se pod divljom deponijom podrazumeva površina veća od 100 kvadrata koja je zauzeta otpadom. Najrazličitije su i ima ih u većini gradova i opština u Srbiji, a sadrže komunalni, građevinski, životinjski i drugi otpad. Ljudi ih prave u jarugama, pored reka, na izletištima, ali i u selima i na obodu gradova. Ima ih i blizu kuća, a osim što su ružan prizor, zagađuju zemljište i podzemne vode. Koliko su opasne po životnu sredinu i zdravlje ljudi najbolje ilustruje primer iz požarevačkog kraja. Zbog gomilanja smeća u blizini kuća i bunara, voda u većini sela nije za upotrebu. Naime, analiza Zavoda za javno zdravlje Požarevca, urađena u februaru, pokazala je da je voda zagađena.
U okviru akcije Ministarstva životne sredine „Očistimo Srbiju“ prošle godine je od 4.318 identifikovanih divljih deponija uklonjeno 2.427 (56,21 odsto), a u ukupno 61 opštini u Srbiji uklonjene su sve divlje deponije. Najviše divljih deponija, i to 1.984, uklonjeno je u centralnoj Srbiji (56,03 odsto), u Vojvodini 425 (57,82 odsto), a na Kosovu i Metohiji 18 (42,86 odsto).
- Rok za prijavljivanje opština za učešće u akciji „Očistimo Srbiju“ istekao je u četvrtak, a na osnovu dostavljenih podataka, u toku sledeće nedelje znaćemo koliko divljih deponija trenutno ima - kaže za „Blic“ Milan Kinđić, direktor akcije „Očistimo Srbiju“.
Divlje deponije nastaju prvenstveno zbog neredovnog odnošenja otpada. Samo 60 odsto naselja u Srbiji pokriveno je komunalnim sistemom, a na 40 odsto područja i teritorije Srbije žive ljudi gde nema standardnog sistema odnošenja otpada.
- Tamo gde nema odnošenja smeća, i posle uklanjanja divlje deponije, ljudi će ih ponovo praviti jer moraju negde da odlože otpad. U ovoj godini subvencionisaćemo nabavku kamiona, kao ključne opreme koja nedostaje za odnošenje smeća, i tako omogućiti da se komunalna preduzeća ojačaju i prošire svoju teritoriju. Ako se ima u vidu broj i ispravnost vozila, oni nisu u mogućnosti da pokriju veću teritoriju - priča Kinđić.
On navodi da će zakoni o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji su usvojeni prošle godine, uvesti red i omogućiti da se uspostavi održivo rešenje.
- Odgovornost za otpad nije samo korisnikova, već je i proizvođača. Za pojedine kategorije, kao što su, recimo, električni i elektronski uređaji koji će vremenom postati otpad, plaća se ekološka taksa i održivost sistema će biti u taksi jer će se tim novcem subvencionisati prikupljanje i reciklaža otpada - kaže Kinđić.
On navodi da veliki problem u većini gradova u Srbiji predstavlja i građevinski otpad zbog toga što se u pojedinim mestima odlaganje ovakvog otpada naplaćuje, kao i zbog velike udaljenosti deponija na kojima je moguće ostaviti građevinski otpad, mnogi ne biraju mesto gde će ga odložiti.
- Jedna vrsta sistemskog rešenja jeste određivanje lokacije za odlaganje takvog otpada i o tome razgovaramo sa opštinama. Druga stvar, koja je sistemsko rešenje, jeste to što je za izvođenje građevinskih radova, recimo rušenje objekata i dobijanja građevinske dozvole, jedan od postupaka da kažete kako ćete rešiti problem otpada. Zapravo, treba da dostavite plan rešavanja otpada, a potom i dokaz kako je to urađeno. Građevinska i komunalna inspekcija, kao i komunalna policija će vršiti nadzor - napominje Kinđić.
Komunalna policija još nije počela s radom, ali se očekuje da se prvi policajci obučeni za ovu vrstu posla pojave na ulicama do leta.
Veliko spremanje
Ministarstvo životne sredine 5. juna, na Svetski dan zaštite životne sredine, organizuje veliko spremanje Srbije. Veliki broj građana i firmi svojim radom i mehanizacijom učestvovaće u velikoj akciji čišćenja parkova, izletišta, prilaza gradu, kao i uređenja obala.
Regionalne deponije
Osim divljih deponija, veliki problem predstavljaju i regularne deponije koje se većinom nalaze na obalama reka i drugim mestima koja nisu prikladna za to. U planu je formiranje takozvanih regionalnih deponija koje neće štetiti podzemnim vodama i životnoj sredini, a na kojima će se na odgovarajući način vršiti i selekcija otpada.
Izvor: Blic/Maja Keranović
Poslednja izmena: