LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbija se zadužuje još 700 mil. EUR
Izvor: Politika, Danas
Beograd -- Kako bi finansirala deficit budžeta Srbija će se početkom septembra zadužiti za dodatnih 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu.
Prema najavi državnog sekretara Ministarstva finansija Gorana Radosavljevića, 500 miliona evra će biti izdato u evrima, a preostalih 200 miliona u dinarima.
Ovim potezom Vlada nastavlja dugu liniju uzimanja novih dugova, ali prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, time država „generalno još ostaje u okvirima predviđenim zakonom o budžetu“.
Ipak, Vučković upozorava da će se Srbija uzimajući ove dugove dodatno približiti nivou od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji je fiskalnim pravilima određen kao gornja granica do koje je dopušteno zaduživanje.
Srbija se već sada nalazi na liniji od oko 43 procenta BDP-a, tako da prostora za dalje pozajmljivanje nema mnogo. "Naše analize kažu da samo striktno pridržavanje projektovanog budžetskog deficita od 4,1 odsto, omogućava da ostanemo ispod maksimalne granice duga", naglašava Vučković.
Prema njegovim rečima, najava dodatne emisije hartija od vrednosti predstavlja samo realizaciju politike da se deficit finansira novim dugovima.
Pri tome veći rizik nose obveznice koje će se emitovati u dinarima, ali je dobro „to što su ove hartije usmerene ka međunarodnim investitorima, jer će se tako diversifikovati izvori finansiranja“.
Vučković smatra da će kamate na dinarske hartije biti „prilično visoke“ i slaže se da će verovatno biti više nego u slučaju dinarskih obveznica koje država prodaje u Srbiji, s obzirom da su zapise do sada kupovale uglavnom banke i druge finansijske institucije koje već posluju u Srbiji i imaju određene pozicije u dinarima, dok se očekuje da će evroobveznice u dinarima kupovati inostrani investitori, koji ne poznaju ovo tržište toliko duboko i koji uglavnom ne posluju u srpskoj valuti.
Dodatno zaduživanje je samo druga strana minusa u državnoj kasi, kaže Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
Ono što je Gligorov hteo da kaže je da fiskalne vlasti zapravo samo poštuju plan, odnosno ne rade ništa mimo Zakona o budžetu za 2011. godinu. „Čim je planiran manjak nešto veći od 4,1 odsto za toliko država mora da se zaduži”, objašnjava Gligorov. Pravo pitanje je da li je bolje da se deficit u kasi finansira zaduživanjem u inostranstvu ili kod kuće, dodaje naš sagovornik.
"Dva su razloga za ovu odluku. Jedan je da zaduživanje u inostranstvu stabilizuje kurs i ne podstiče inflaciju. Drugi je da je takva pozajmica jeftinija, jer su kamate niže. Negativna strana je što se time povećava minus na tekućem računu i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na duži rok, međutim, povećani strani dug značajno ograničava politiku kursa i povećava rizike od spoljašnjih šokova", upozorava Gligorov.
Ima li srpske dužničke papire ko da kupi? Gligorov smatra da će strani kreditori ceniti da li je naš strani dug održiv i prema tome ceniti koliko su rizične hartije koje im nudimo. Ako se samo posmatraju različiti dugovi (spoljni, javni, privatni), najveći je strani dug zemlje (oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju 2010. godine).
"To bi moglo da znači da bi kamata mogla da bude relativno visoka. Uz to, valja računati i sa tim da će privredni rast morati da se uspori kako bi se usporila i inflacija. To će se verovatno dogoditi posle izbora. A to znači da će strani dug biti još veći teret, a to će investitori imati u vidu", skeptičan je Gligorov.
Što se Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta tiče, odluka države da na jesen u svet „pusti” evroobveznice može da ublaži ekskluzivitet koji imaju domaći investitori. Naime, Nikolić smatra da se ove hartije u zemlji prodaju sa visokim interesom i da bi konkurencija mogla da smanji državne troškove na ime kamate. "Drugo je pitanje da li je uopšte dobro ovoliko zaduživanje države", kaže Nikolić.
Ukupan javni dug Srbije bio je na kraju maja 13,23 milijarde evra i za pet meseci ove godine povećan je za nešto više od milijardu evra. Ukupan javni dug je na kraju maja bio 38,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema 42,7 odsto BDP-a na kraju prošle godine. Tokom prošlog meseca, ukupan javni dug Srbije povećan je za 280 miliona evra, a u odnosu na BDP javni dug je bio 40,2 odsto BDP-a. Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje direktne i indirektne obaveze, na kraju maja je bio 7,35 milijardi evra, dok je na kraju 2010. godine bio 7,24 milijarde.
Izvor: Politika, Danas
Beograd -- Kako bi finansirala deficit budžeta Srbija će se početkom septembra zadužiti za dodatnih 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu.
Ovim potezom Vlada nastavlja dugu liniju uzimanja novih dugova, ali prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, time država „generalno još ostaje u okvirima predviđenim zakonom o budžetu“.
Ipak, Vučković upozorava da će se Srbija uzimajući ove dugove dodatno približiti nivou od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji je fiskalnim pravilima određen kao gornja granica do koje je dopušteno zaduživanje.
Srbija se već sada nalazi na liniji od oko 43 procenta BDP-a, tako da prostora za dalje pozajmljivanje nema mnogo. "Naše analize kažu da samo striktno pridržavanje projektovanog budžetskog deficita od 4,1 odsto, omogućava da ostanemo ispod maksimalne granice duga", naglašava Vučković.
Prema njegovim rečima, najava dodatne emisije hartija od vrednosti predstavlja samo realizaciju politike da se deficit finansira novim dugovima.
Pri tome veći rizik nose obveznice koje će se emitovati u dinarima, ali je dobro „to što su ove hartije usmerene ka međunarodnim investitorima, jer će se tako diversifikovati izvori finansiranja“.
Vučković smatra da će kamate na dinarske hartije biti „prilično visoke“ i slaže se da će verovatno biti više nego u slučaju dinarskih obveznica koje država prodaje u Srbiji, s obzirom da su zapise do sada kupovale uglavnom banke i druge finansijske institucije koje već posluju u Srbiji i imaju određene pozicije u dinarima, dok se očekuje da će evroobveznice u dinarima kupovati inostrani investitori, koji ne poznaju ovo tržište toliko duboko i koji uglavnom ne posluju u srpskoj valuti.
Ono što je Gligorov hteo da kaže je da fiskalne vlasti zapravo samo poštuju plan, odnosno ne rade ništa mimo Zakona o budžetu za 2011. godinu. „Čim je planiran manjak nešto veći od 4,1 odsto za toliko država mora da se zaduži”, objašnjava Gligorov. Pravo pitanje je da li je bolje da se deficit u kasi finansira zaduživanjem u inostranstvu ili kod kuće, dodaje naš sagovornik.
"Dva su razloga za ovu odluku. Jedan je da zaduživanje u inostranstvu stabilizuje kurs i ne podstiče inflaciju. Drugi je da je takva pozajmica jeftinija, jer su kamate niže. Negativna strana je što se time povećava minus na tekućem računu i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na duži rok, međutim, povećani strani dug značajno ograničava politiku kursa i povećava rizike od spoljašnjih šokova", upozorava Gligorov.
Ima li srpske dužničke papire ko da kupi? Gligorov smatra da će strani kreditori ceniti da li je naš strani dug održiv i prema tome ceniti koliko su rizične hartije koje im nudimo. Ako se samo posmatraju različiti dugovi (spoljni, javni, privatni), najveći je strani dug zemlje (oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju 2010. godine).
"To bi moglo da znači da bi kamata mogla da bude relativno visoka. Uz to, valja računati i sa tim da će privredni rast morati da se uspori kako bi se usporila i inflacija. To će se verovatno dogoditi posle izbora. A to znači da će strani dug biti još veći teret, a to će investitori imati u vidu", skeptičan je Gligorov.
Što se Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta tiče, odluka države da na jesen u svet „pusti” evroobveznice može da ublaži ekskluzivitet koji imaju domaći investitori. Naime, Nikolić smatra da se ove hartije u zemlji prodaju sa visokim interesom i da bi konkurencija mogla da smanji državne troškove na ime kamate. "Drugo je pitanje da li je uopšte dobro ovoliko zaduživanje države", kaže Nikolić.
Ukupan javni dug Srbije bio je na kraju maja 13,23 milijarde evra i za pet meseci ove godine povećan je za nešto više od milijardu evra. Ukupan javni dug je na kraju maja bio 38,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema 42,7 odsto BDP-a na kraju prošle godine. Tokom prošlog meseca, ukupan javni dug Srbije povećan je za 280 miliona evra, a u odnosu na BDP javni dug je bio 40,2 odsto BDP-a. Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje direktne i indirektne obaveze, na kraju maja je bio 7,35 milijardi evra, dok je na kraju 2010. godine bio 7,24 milijarde.