Srbija raspisala poternicu za mrtvom Nadom Šakić Video

[sendi]

Supruga ratnog zločinca optužena za zločine u Jasenovcu


Srbija raspisala poternicu za mrtvom Nadom Šakić Video


Interpol Srbije danas je saopštio da je raspisao međunarodnu poternicu za Nadom Šakić (85) zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Jasenovac tokom Drugog svetskog rata. Međutim, kako je "Blic" istražio, Nada Šakić je preminula u 5. februara ove godine u Zagrebu i kremirana je na groblju Mirogoj. Sahrana Nade Šakić, supruge ratnog zločinca i zapovednika logora Jasenovac Dinka Šakića, nije bila medijski propraćena.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je za "Blic" da nije bio upoznat sa podatakom da je Nada Šakić preminula.

"Ministarstvo pravde je radilo po nalogu Suda za ratne zločine. Oni su raspisali nalog, a mi smo ga samo odobrili. Ova greška nije na nama, pošto oni to nisu proverili", kaže za "Blic" Slobodan Homen.

On je ranije danas izjavio da je to Ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice za Šakićevom protiv koje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine zbog sumnje da je izvršila krivično delo genocida.

Homen je izjavio da je sledeći korak nabavljanje potvrde o njenoj smrti.
"Ukoliko je zaista preminula, tužilaštvo treba da nabavi potvrdu o njenoj smrti, da je nakon toga dostavi sudu da obustavi postupak. Posle toga sud obaveštava Ministarstvo pravde, a onda ministarstvo obaveštava Interpol", objasnio je Homen.

I u Interpolu kažu da njima nalog za raspisivanje poternice dostavlja Sud za ratne zločine.
"Kada dobijemo nalog mi poternicu ubacujemo u bazu", kažu u Interpolu Srbija.

Tužilaštvo za ratne žločine Srbije nije zvanično obavešteno o smrti Nade Šakić rekao je Tanjugu zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
"Dok ne dobije zvaničnu informaciju o tome Tužilaštvo će nastaviti krivični postupak koji vodi protiv nje u skladu sa zakonom", rekao je Vekarić.

Nada Šakić je rođena u Livnu, a njen polubrat je hrvatski pukovnik Vjekoslav Luburić, komandant trećeg odreda kom je nadležnost bila organizacija logora, uprava i njihovo osiguranje.

Šakićeva se tereti da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.

Sumnja se da je naredila da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane zbog čega su umirale, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila da se pobiju sve preostale žene i deca.


Pogledajte prvi deo emisije CNN-a o suđenju Dinku Šakiću:

Dinko Šakić je uhapšen u Argentini 1998. godine, a suđenje je počelo 1999. godine. Umro je u Zagrebu 2008. godine.

Ante Pavelić u Argentini krstio decu Dinka i Nade Šakić

Posle oslobođenja Jugoslavije i poraza nacista poput mnogih visokih članova ustaške države, Šakić je pobegao u Argentinu pod imenom Ljubomir sa svojom suprugom Nadom.

Neko vreme povlačio se zajedno s Pavelićem i njegovim najbližim saradnicima. U toj južnoameričkoj državi rodilo se njegovo troje dece a kum im je bio Ante Pavelić.

U Južnoj Americi je otvorio malu tekstilnu fabriku. Šakić se ubrzo uključio u tamošnji politički život i nakon pada Perona i on 1956. godine odlazi u Frankovu Španiju kod šuraka Luburića, ali se nakon samo tri godine ponovno vraća u Argentinu.

Jugoslavija ga nikada nije tražila, a nakon ponovnog povratka u Argentinu uglavnom se politički nije eksponirao.

Kako je pisao hrvatski “Jutarnji list”, Šakić se 1995. godine video na prijemu sa tadašnjim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom prilikom njegove posete Argentini. Tom prilikom je dao i intervju za zagrebački “Vjesnik”.

Lovci na odbegle nacističke zločince Centra Simon Vizental nakon toga su početkom 1998. godine, pod maskom novinara koji rade reportažu o prvenstvu sveta u nogometu (Argentina i Hrvatska tada su bile u istoj grupi), ušli u njegovu kuću i isprovocirali ga na razgovor o NDH.

Ubrzo nakon toga Šakića je uhapsila argentinska policija. Hrvastska je, pod pritiskom, tražila izručenje ovog ratnog zločinca, pa mu je i suđeno u Zagrebu.


Lično ubijao logoraše
Dinko Šakić je osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina u logoru Jasenovac. U presudi mu je navedeno da je “propustio da sprečiti i kazni zločine”, kao i da je lično, hicima iz pištolja ubio četvoricu logoraša.

U presudi piše i da je naredio vešanje 22 zatočenika.

Kaznu je služio u zatvoru u Lepoglavi, a već na proleće 2001. je prebačen u bolnicu u Svetošimunskoj zbog navodnih zdravstvenih problema.

Iste godine je procurela i vest da je u zatvoru pisao knjigu pod radnim nazivom “S Poglavnikom u Alpama 1946. godine”.


Šakić umro u Zagrebu
Dinko Šakić, osuđen na 20 godina zbog ratnog zločina iz vremena Drugog svetskog rata, preminuo je 2008. godine u 87. godini života u Kliničkoj bolnici Dubrava, koja se nalazi blizu zatvorske bolnice u Svetošimunskoj, gde je bio smešten.



Blic

 

[sendi]

Kiks pravosuđa ili (ne)komunikacija

Kiks pravosuđa ili (ne)komunikacija

Izvor: B92

Beograd, Zagreb -- Raspisivanje poternice za Nadom Šakić se ocenjuje kao krupna greška pravosuđa Srbije, ali i kao posledica slabe komunikacije hrvatskih i srpskih sudskih organa.

​

Ispraćaj Nade Šakić na zagrebačkom krematoriju u februaru 2011. (Foto: D. Kovačević, novilist.hr)

Srpskom i hrvatskom javnošću odjeknula je informacija o zahtevu Srbije za izručenjem Nade Šakić koja se tereti za zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata.
U toj vesti ne bi bilo ništa neubičajeno da se, prema tvrdnjama hrvatskih medija, ne radi o osobi koja je preminula u februaru.
Raspisivanje poternice javnost te zemlje ocenjuje kao debakl srpskog pravosuđa, uz opasku da ovdašnji nadležni očigledno nisu pratili vesti iz Hrvatske.

Čeka zvanična potvrda hrvatskih vlasti o smrti Šakićeve, za kojom je Srbija raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u logorima Stara Gradiška i Jasenovac.

Prema tvrdnjama medija, ona je preminula 5. februara ove godine i kremirana je na groblju Mirogoj, o čemu su hrvatske novine izvestile.

Zvanične potvrde o njenoj smrti od hrvatskih vlasti još nema, a portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec posavetovao je srpske vlasti da informacije potraže preko mehanizma međunarodne pravne pomoći.

S tim međutim nije saglasan portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić. On tvrdi da domaće pravosuđe u slučaju Nade Šakić nije napravilo grešku.

"Država gde je osoba za kojom se traga treba da dostavi obaveštenje odnosno umrlicu našim pravosudnim organima, pa se obustavlja postupak. Ovde nema potrebe za medijskom pompom, i Milivoj Ašner je umro pre nekoliko meseci i tek je nedavno stigla umrlica. Bilo je i zloupotreba sa sličnim informacijama, u slučaju Nebojše Minića koji je pobegao u Argentinu, pa smo imali dva puta informacije u medijima da je umro, međutim tek se treći put zaista ispostavilo da je to tačna informacija", kaže Vekarić.
​

Nada Šakić (desno) sa Majom Buždon, upravnicom ženskog logora u Gradišci

To što Srbija od Hrvatske traži izručenje mrtve osobe, advokat Božo Prelević ne smatra preterano dramatičnim. Međutim, njemu je nejasno zbog čega su se srpske pravosudne vlasti toga setile 13 godina pošto je Nada Šakić iz Argentine izručena Hrvatskoj, koja ju je tražila zbog sumnje da je počinila ratne zločine.

"Ako oni nemaju sasvim jasan dokaz da je neko umro, ako se radi o stranom državljaninu koji je umro u inostranstvu, onda je pitanje kako bi taj dokaz i pribavili. Osim, ako nemaju takvi vrstu saznanja, pa onda iz saradnje sa tom državom iz koje i zatraže potvrdu odnosno kopiju umrlice na osnovu koje ne raspišu poternicu. Mislim da je hrvatsko pravosuđe, ako je znalo da se vodi postupak, moglo da obavesti susednu državu da je osoba preminula", kaže Prelević.

Reakciju srpskog Tužilaštva za ratne zločine, ali i čitavog domaćeg pravosuđa i istoričarka Branka Prpa ocenjuje kao zakasnelu. Kako objašnjava, iako je potraga za nacističkim ratnim zločincima često bila mukotrpna pošto su se uglavnom krili u Južnoj Americi, Nada Šakić je ipak poslednjih godina bila u susednoj zemlji.

Inače, ona je u Hrvatskoj oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti, a po dobijanju državljanstva te zemlje po Ustavu nije mogla biti izručivana drugim državama.​