- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Istražujemo
Srbija privlači strane turiste
Branislava Gigović | 24. 01. 2010. - 00:02h | Blic Online
U Srbiju svake godine pristiže sve veći broj turista iz inostranstva, pa je naša zemlja postala jedina u Evropi koja je 2009. godine zabeležila porast broja stranih poseta uprkos ekonomskoj krizi. Poseban kuriozitet jeste da je jedno od mesta koja su turisti najčešće posećivali bila „Kuća cveća“, mesto gde je sahranjen Josip Broz Tito, predsednik bivše SFRJ, države u kojoj Srbija nije ni slovila za turističku destinaciju.
– Turiste su nekada u Srbiji jedino privlačili Beograd i Kopaonik jer se u zemlju uopšte nije ulagalo kao turističku destinaciju. Ali, s godinama se takva slika o našoj zemlji menjala, radilo se mnogo na tome, pa je tako u prvih 11 meseci prošle godine zabeležen rast u broju dolazaka stranaca za jedan odsto i noćenja za šest odsto. Tom uspehu svakako su doprineli Univerzijada i festivali poput Egzita i Guče – kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.
Istovremeno, došlo je i do promena trendova u turizmu, na šta su uticala dva faktora – ekonomska kriza i stil života.
– Tendencija je da se odmor koristi češće, a kraće. Srbija u tom smislu ima šansu, jer je udaljena svega dva sata leta od mnogih evropskih gradova – kaže Čerovićeva, uz napomenu da smo kao turistička destinacija sve više interesantni turistima sa Dalekog istoka. Zbog toga nemojte da se iznenadite ako sve češće u Beogradu, ali i u drugim gradovima i manjim mestima, naiđete na Japance i Kineze kako škljocaju fotoaparatima.
Iako podaci o Beogradu prednjače, brojke se „smeše“ i za druge atraktivne destinacije poput planinskih centara i banja, koje su nekada pre*d*stavljale samo mesta za lečenje.
Broj stranih turista u planinskim centrima je u periodu od 2000. do 2008. godine porastao za gotovo četiri puta, a i brojne banje sve više dobijaju na popularnosti. Tako je u prethodno navedenom periodu broj stranih turista u banjama porastao za 10.000.
Zanimljivosti
Beograd je i dalje najinteresantniji stranim turistima, o čemu svedoči podatak da je od 696.045 turista, koliko je boravilo u Srbiji 2008. godine, 367.380, odnosno skoro polovina, posetilo Beograd.
Dejan Veselinov, PR Turističke organizacije Beograda, kaže da je ranije znatno više stranaca u prestonicu dolazilo zbog posla, brojnih kongresa i sajmova, a znatno manje zbog odmora i zabave. Međutim, prošle 2009. godine je znatno povećan broj takozvanih običnih turista, odnosno onih koji su se u glavni grad Srbije uputili zbog nekog kulturnog, zabavnog ili sportskog događaja.
– Zbog Univerzijade, u Beogradu je prošlog leta bilo znatno više stranih gostiju nego prethodnih godina. Većoj poseti našem gradu doprineli su i brojni strani novinari koji su izveštavali o ovom događaju i prenosili pozitivne utiske – objašnjava Veselinov.
Turistima su najinteresantnije bile posete „Kući cveća“, kao i užem gradskom jezgru. Prema rečima Veselinova, strancima su se dopali i Kalemegdan, Knez Mihailova ulica, Kosančićev venac, odnosno Konak kneginje Ljubice i Saborna crkva. Takođe su u velikom broju posećivali Hram svetog Save, Skadarliju, dvorski kompleks na Dedinju, Dom Narodne Skupštine, Skupštinu grada Beograda i obilazili Slaviju. Pažnju stranaca privukla je i Ada ciganlija.
Šta je dobro, a šta loše
U anketi koju je uradila Turistička organizacija Beograda u saradnji sa Gradskim zavodom za statistiku i Lukom Beograd, strani turisti koji su u Beograd dolazili brodom kažu da su veoma iznenađeni ljubaznošću i gostoljubivošću Beograđana. Takođe im se veoma dopala atmosfera u prestonici, a u Beogradu su se ujedno osećali i veoma sigurnim.
U anketi su mnogi izjavili da je Beograd atraktivan za posetioce, kao i da su im se dopali muzeji i trgovi koje su obišli. Zadovoljni su i svime što pružaju kafići i restorani. Zamerke su imali na uređenost javnih površina i lokacija koje su posetili.
Strani turisti koji su u glavni grad došli brodom ističu ljubaznost osoblja na pristaništu. Zanimljivo je da su pozitivno ocenili i kvalitet i raznovrsnost informacija o glavnom gradu koje mogu da dobiju iz raznih brošura i reklamnih materijala. Međutim, smatraju da u pristaništu ima malo ponude suvenira, kao i da nedostaju obližnja mesta za šoping. Uglavnom, u pristaništu i njegovoj okolini nema ni dovoljno prodavnica u kojima mogu da pazare hranu, piće ili cigarete, a kao zamerku ističu i da nema dovoljno prilaza i izlaza za invalide, kao ni mesta u kojima mogu da koriste bežični internet. Takođe su mnogi naveli da je u pristaništu često velika gužva, pa da zbog nje i velikih grupa ne čuju dobro svoje vodiče.
U anketi TOB-a stranci koji brodom putuju duž Dunava su zapisali i utiske o gradovima koje su posetili tokom putovanja. Najviše im se dopao Beč, za njim sledi Budimpešta, a na trećem mestu je Beograd. Posle ovih gradova, dopali su im se Novi Sad i Bratislava. Čak 90,4 odsto stranih turista kaže bi ponovo posetilo naš glavni grad, a čak 95,6 odsto njih će nakon posete prestonici preneti prijateljima pozitivne utiske i preporučiti im da posete naš glavni grad. Među ispitanicima u ovoj anketi našli su se turisti iz Arge*ntine, Austrije, Belgije, Engleske, Danske, Francuske, Kine, Mađarske, Nemačke, Novog Zelanda, SAD-a i Turske. .
Do kraja godine milion noćenja
Prema rečima Jasne Dimitrijević, direktorke TOB-a, u naredne četiri godine Beograd bi, prema ponudi i kvalitetu usluga, trebalo da postane najprivlačniji grad u regionu. Ona veruje da bi do kraja 2010. godine broj turističkih noćenja mogao da „skoči” na milion. Inače, kako kaže, prestonicu standardno najviše posećuju turisti iz okolnih zemalja, poput BiH, Slovenije i Hrvatske. S druge strane, ni ekonomska kriza nije uticala na posetu, pa je u prvih pet meseci 2009. godine prestonicu posetilo devet odsto više stranaca nego u istom periodu 2008. godine. Zanimljivo je da je Evropa zabeležila pad posete turista od čak 12 odsto tokom 2009. godine.
U Skadarliji bez daha, ali užasnuti grafitima
Stranci koji su sredinom prošle godine posetili Beograd kažu da im se najviše sviđa bogata istorija i veliki kulturni spomenici. Kažu da je grad pun zelenila i da su u prestonici ljudi veoma ljubazni prema invalidima u kolicima. Fascinantna im je Kalemegdanska tvrđava, noćna svetla u Beogradu i kažu da su Srbi generalno ljubazan i prijateljski narod. Mnogi su izjavili da je poseta Beogradu bila izvan njihovih očekivanja, te da je grad izuzetno lep. Skadarliju su naveli kao još jedno mesto koje ih je ostavilo bez daha. Stradanje Beograda se, kako su neki od stranaca izjavili – vidi, kao i napori da se to prevaziđe, ali su razočarani time što je na zidovima previše grafita.
Prednosti reka
Prema istraživanju Turističke organizacije Beograd i Gradskog zavoda za statistiku, oko 69 odsto stranih turista odvojilo je vreme za obilazak Dunava i Save, što je za gotovo 10 odsto više nego u drugom tromesečju 2007. godine. TOB zato planira da 2010. godine poseban akcenat stavi na organizovano razgledanje Beograda sa reka. Za posetu okoline Beograda u prva tri meseca 2008. godine odlučilo se 16,9 odsto stranaca, što je za gotovo četiri odsto manje nego u istom periodu 2007. godine.
Srbija privlači strane turiste
Branislava Gigović | 24. 01. 2010. - 00:02h | Blic Online
U Srbiju svake godine pristiže sve veći broj turista iz inostranstva, pa je naša zemlja postala jedina u Evropi koja je 2009. godine zabeležila porast broja stranih poseta uprkos ekonomskoj krizi. Poseban kuriozitet jeste da je jedno od mesta koja su turisti najčešće posećivali bila „Kuća cveća“, mesto gde je sahranjen Josip Broz Tito, predsednik bivše SFRJ, države u kojoj Srbija nije ni slovila za turističku destinaciju.
– Turiste su nekada u Srbiji jedino privlačili Beograd i Kopaonik jer se u zemlju uopšte nije ulagalo kao turističku destinaciju. Ali, s godinama se takva slika o našoj zemlji menjala, radilo se mnogo na tome, pa je tako u prvih 11 meseci prošle godine zabeležen rast u broju dolazaka stranaca za jedan odsto i noćenja za šest odsto. Tom uspehu svakako su doprineli Univerzijada i festivali poput Egzita i Guče – kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.
Istovremeno, došlo je i do promena trendova u turizmu, na šta su uticala dva faktora – ekonomska kriza i stil života.
– Tendencija je da se odmor koristi češće, a kraće. Srbija u tom smislu ima šansu, jer je udaljena svega dva sata leta od mnogih evropskih gradova – kaže Čerovićeva, uz napomenu da smo kao turistička destinacija sve više interesantni turistima sa Dalekog istoka. Zbog toga nemojte da se iznenadite ako sve češće u Beogradu, ali i u drugim gradovima i manjim mestima, naiđete na Japance i Kineze kako škljocaju fotoaparatima.
Iako podaci o Beogradu prednjače, brojke se „smeše“ i za druge atraktivne destinacije poput planinskih centara i banja, koje su nekada pre*d*stavljale samo mesta za lečenje.
Broj stranih turista u planinskim centrima je u periodu od 2000. do 2008. godine porastao za gotovo četiri puta, a i brojne banje sve više dobijaju na popularnosti. Tako je u prethodno navedenom periodu broj stranih turista u banjama porastao za 10.000.
Zanimljivosti
Beograd je i dalje najinteresantniji stranim turistima, o čemu svedoči podatak da je od 696.045 turista, koliko je boravilo u Srbiji 2008. godine, 367.380, odnosno skoro polovina, posetilo Beograd.
Dejan Veselinov, PR Turističke organizacije Beograda, kaže da je ranije znatno više stranaca u prestonicu dolazilo zbog posla, brojnih kongresa i sajmova, a znatno manje zbog odmora i zabave. Međutim, prošle 2009. godine je znatno povećan broj takozvanih običnih turista, odnosno onih koji su se u glavni grad Srbije uputili zbog nekog kulturnog, zabavnog ili sportskog događaja.
– Zbog Univerzijade, u Beogradu je prošlog leta bilo znatno više stranih gostiju nego prethodnih godina. Većoj poseti našem gradu doprineli su i brojni strani novinari koji su izveštavali o ovom događaju i prenosili pozitivne utiske – objašnjava Veselinov.
Turistima su najinteresantnije bile posete „Kući cveća“, kao i užem gradskom jezgru. Prema rečima Veselinova, strancima su se dopali i Kalemegdan, Knez Mihailova ulica, Kosančićev venac, odnosno Konak kneginje Ljubice i Saborna crkva. Takođe su u velikom broju posećivali Hram svetog Save, Skadarliju, dvorski kompleks na Dedinju, Dom Narodne Skupštine, Skupštinu grada Beograda i obilazili Slaviju. Pažnju stranaca privukla je i Ada ciganlija.
Šta je dobro, a šta loše
U anketi koju je uradila Turistička organizacija Beograda u saradnji sa Gradskim zavodom za statistiku i Lukom Beograd, strani turisti koji su u Beograd dolazili brodom kažu da su veoma iznenađeni ljubaznošću i gostoljubivošću Beograđana. Takođe im se veoma dopala atmosfera u prestonici, a u Beogradu su se ujedno osećali i veoma sigurnim.
U anketi su mnogi izjavili da je Beograd atraktivan za posetioce, kao i da su im se dopali muzeji i trgovi koje su obišli. Zadovoljni su i svime što pružaju kafići i restorani. Zamerke su imali na uređenost javnih površina i lokacija koje su posetili.
Strani turisti koji su u glavni grad došli brodom ističu ljubaznost osoblja na pristaništu. Zanimljivo je da su pozitivno ocenili i kvalitet i raznovrsnost informacija o glavnom gradu koje mogu da dobiju iz raznih brošura i reklamnih materijala. Međutim, smatraju da u pristaništu ima malo ponude suvenira, kao i da nedostaju obližnja mesta za šoping. Uglavnom, u pristaništu i njegovoj okolini nema ni dovoljno prodavnica u kojima mogu da pazare hranu, piće ili cigarete, a kao zamerku ističu i da nema dovoljno prilaza i izlaza za invalide, kao ni mesta u kojima mogu da koriste bežični internet. Takođe su mnogi naveli da je u pristaništu često velika gužva, pa da zbog nje i velikih grupa ne čuju dobro svoje vodiče.
U anketi TOB-a stranci koji brodom putuju duž Dunava su zapisali i utiske o gradovima koje su posetili tokom putovanja. Najviše im se dopao Beč, za njim sledi Budimpešta, a na trećem mestu je Beograd. Posle ovih gradova, dopali su im se Novi Sad i Bratislava. Čak 90,4 odsto stranih turista kaže bi ponovo posetilo naš glavni grad, a čak 95,6 odsto njih će nakon posete prestonici preneti prijateljima pozitivne utiske i preporučiti im da posete naš glavni grad. Među ispitanicima u ovoj anketi našli su se turisti iz Arge*ntine, Austrije, Belgije, Engleske, Danske, Francuske, Kine, Mađarske, Nemačke, Novog Zelanda, SAD-a i Turske. .
Do kraja godine milion noćenja
Prema rečima Jasne Dimitrijević, direktorke TOB-a, u naredne četiri godine Beograd bi, prema ponudi i kvalitetu usluga, trebalo da postane najprivlačniji grad u regionu. Ona veruje da bi do kraja 2010. godine broj turističkih noćenja mogao da „skoči” na milion. Inače, kako kaže, prestonicu standardno najviše posećuju turisti iz okolnih zemalja, poput BiH, Slovenije i Hrvatske. S druge strane, ni ekonomska kriza nije uticala na posetu, pa je u prvih pet meseci 2009. godine prestonicu posetilo devet odsto više stranaca nego u istom periodu 2008. godine. Zanimljivo je da je Evropa zabeležila pad posete turista od čak 12 odsto tokom 2009. godine.
U Skadarliji bez daha, ali užasnuti grafitima
Stranci koji su sredinom prošle godine posetili Beograd kažu da im se najviše sviđa bogata istorija i veliki kulturni spomenici. Kažu da je grad pun zelenila i da su u prestonici ljudi veoma ljubazni prema invalidima u kolicima. Fascinantna im je Kalemegdanska tvrđava, noćna svetla u Beogradu i kažu da su Srbi generalno ljubazan i prijateljski narod. Mnogi su izjavili da je poseta Beogradu bila izvan njihovih očekivanja, te da je grad izuzetno lep. Skadarliju su naveli kao još jedno mesto koje ih je ostavilo bez daha. Stradanje Beograda se, kako su neki od stranaca izjavili – vidi, kao i napori da se to prevaziđe, ali su razočarani time što je na zidovima previše grafita.
Prednosti reka
Prema istraživanju Turističke organizacije Beograd i Gradskog zavoda za statistiku, oko 69 odsto stranih turista odvojilo je vreme za obilazak Dunava i Save, što je za gotovo 10 odsto više nego u drugom tromesečju 2007. godine. TOB zato planira da 2010. godine poseban akcenat stavi na organizovano razgledanje Beograda sa reka. Za posetu okoline Beograda u prva tri meseca 2008. godine odlučilo se 16,9 odsto stranaca, što je za gotovo četiri odsto manje nego u istom periodu 2007. godine.