Srbija primljena u CERN

[sendi]

[h=1]Srbija primljena u CERN
[/h] Izvor: B92, Politika

Beograd -- Savet Centra za nuklearna istraživanja (CERN) tajnim je glasanjem primio Srbiju u preliminarno članstvo, saopšteno je iz te ustanove.

​

Taj status će biti ozvaničen potpisivanjem ugovora između dve strane, i ratifikacijom u Skupštini Srbije.
Srbija je postala pridružena članica najveće naučne ustanove na svetu, u čijem je osnivanju, pod imenom FNR Jugoslavija, učestvovala sa još 11 zemalja.
Posle zvaničnog saopštenja iz Ženeve, juče po podne, primljena je za pridruženu članicu Evropskog centra za nuklearna istraživanja, najveću naučnu ustanovu u svetu, koja okuplja nekoliko hiljada istraživača sa svih kontinenata. Nakon pet godina razmotriće se da li je ispunila uslove za stalno članstvo.

Danas je CERN, piše Politika, svakako „trust mozgova” bez premca u ljudskoj istoriji, naučna zajednica koju čini 21 evropska država. Indija, Izrael, Japan, Rusija, SAD, Turska, Evropska komisija i Unesko su posmatrači, bez prava glasa u najvišem upravnom telu (Savet). Ugovor o naučno-tehnološkoj saradnji do sada su potpisale gotovo sve evropske koje nisu članice (među kojima i Srbija) i najveći deo vanevropskih država.

Svoju osnovnu delatnost CERN je razgranao u četiri pravca: istraživanja (traganje za najsuštinskijim odgovorima u kosmosu, pored ostalog za božjom česticom), tehnologija (unapređenje i usavršavanje najsavremenijih postupaka), međunarodna saradnja (zbližavanje nacija kroz nauku) i obrazovanje (obučavanje naučnika za izazove budućnosti).

Prema pisanju Politike, iz država članica u razna istraživanja uključeno je 5.000 naučnika i stručnjaka, iz posmatračkih 2.050 i iz ostalih 470 (među kojima je do sada bila Srbija). Ukupan zbir stalno zaposlenih nešto je manji od 3.000, otprilike isto toliko boravi, kraće i duže, po ugovoru s CERN-om, a približan broj izdržavaju same države članice i nečlanice. U letnjim mesecima bude više od 10.000 ljudi.

 

[sendi]

Ko su srpski naučnici koji tragaju za "Božjom česticom"

Naši fizičari u CERN-u


Ko su srpski naučnici koji tragaju za "Božjom česticom"


Tanjug |


Tim od 10 srpskih naučnika iz Instituta za fiziku Beogradskog univerziteta i Instituta Vinča deo je ekipe koja učestvuje u pronalaženju "Božje čestice" i u eksperimentima koji se vrše u labaratoriji Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u blizini Ženeve.

Dragan Popović

Naučnici iz CERN-a objavili su u sredu da su pronašli znake Higsovog bozona, popularno nazvanog "Božja čestica", koja zasad postoji samo u teoriji, a za koju se veruje da može da objasni kako su objekti dobili masu i energiju nakon stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina.

Čestica predstavlja ključni deo standardnog modela koji se koristi u fizici da bi se opisao način na koji se grade čestice i atomi.

Hadronski sudarač

Na tom eksperimentu radi više od 6.000 naučnika iz 37 zemalja sveta, a među njim je i 10 naučnika iz Srbije koji, iako naša zemlja nije član CERN-a, redovno učestvuju u njegovom radu.

Prema recima dr Dragana Popovića sa Instituta za fiziku, Vlada Srbije je aplicirala za članstvo u tom institutu, ali s obzirom da je to proces koji traje, srpskim naučnicima je odobreno da rade, pa su im tako dostupne labaratorije, kao i sva saznanja do kojih se tamo dolazi.

On je kazao da je učešće Srbije u tom eksperimentu od velikog značaja za srpsku nauku, posebno za fiziku, jer je stavlja u ravnopravan položaj sa većim zemljama.

Srpski naučnici, iz finansijskih razloga, ne borave stalno u institutu već povremeno odlaze na par nedelja i učestvuju u direktnom radu, rekao je Popović i dodao da se četiri puta godišnje organizuju velika okupljanja na kojima se analiziraju rezultati rada, na osnovu kojih se kasnije dolazi do određenih zaključaka.

Fizičari iz Srbije u CERN-u su angažovani na dva projekta, na projektu ATLAS - jednom od četiri detektora koji ima zadatak da obavlja merenja u trenutku sudara čestica i na projektu CMS, koji ima iste naučne ciljeve kao i ATLAS, ali ima drugaciji dizajn i tehnicka resenja za detektorske komponente.

"Ovo je jedan od najboljih primera takozvane kolaboracije, jer je to najveća kolaboracija koja je ikada rađena, s obzirom na to da u ovom projektu učestvuje nekoliko hiljada naučnika iz celog sveta", naglasio je Popović.

Objašnjavajući saradnju sa istraživačkim centrom u CERN-u, on je podsetio da je Srbija učestvovala i u izgradnji ubrzivača čestica - Velikog hadronskog kolajdera (LHC), tako što je u saradnji sa domaćim firmama isporučila neke delove koji su neophodni za njegov rad.

Popović je istakao da je cilj eksperimenta koji je u toku, a za koji je izgrađen LHC smešten u podzemnom tunelu u blizini Ženeve, u obliku prstena obima 27 kilometara, na dubini između 75 i 150 metara, jeste da se pronađe čestica koja se zove Higs.

Zadatak LHC-a je, prema njegovim rečima, da sudari dva protona koji se kreću brzinom nešto manjom od brzine svetlosti i razreši dilemu o postojanju novih formi materije, novih sila u prirodi i novih dimenzija u prostoru.

"Računa se da ćemo narednih 15 godina imati mašinu koja će pokrivati energetske nivoe koji su nam potrebni, što znači da će za srpske naučnike biti posla na tom projektu”, zaključio je Popović.