LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbija nejaka da brani fiksni kurs
Izvor: Tanjug
Beograd -- Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić izjavio je da bi uvođenje fiksnog deviznog kursa u Srbiji imalo pozitivne efekte.
Erić je, međutim, istakao da zemlja nema ni snage, ni mogućnosti da "brani" fiksni kurs na duži rok.
Komentarišući izjavu nobelovca Roberta Mandela, ove nedelje u Beogradu, da bi Srbija postepeno trebalo da predje na politiku fiksnog deviznog kursa, Erić je podsetio da je idejni tvorac evra, kao zajedničke valute unutar Evropske unije, predložio i mogućnost uvođenja valutnog odbora.
Generalno, fiksni kurs bi nas rešio jedne velike 'muke' povezane sa deviznim rizikom. To bi olakšalo finansijsko planiranje, smanjilo inflatorne pritiske i možda podstaklo domaću proizvodnju i izvoz i svi ti efekti bi mogli da budu ostvareni u kratkom roku, kazao je Erić.
"Pravo pitanje je - imamo li mi snage i mogućnosti da 'branimo' fiksni kurs u dugom roku. Po mom mišljenju - ne", kazao je Erić i upozorio da bi se u tom slučaju pojavilo "crno" tržište, "šticung" deviza i "sve one tako dobro poznate stvari na našim prostorima".
Ideja o valutnom odboru je takođe legitimna i o njoj bi se možda moglo veoma ozbiljno razmišljati, rekao je Erić, napominjući da uvođenje valutnog odbora "ima svoju cenu" i argumente, kako za, tako i protiv.
"U svakom slučaju, dobro je da se o ovim pitanjima diskutuje, pošto su nam definitivno potrebne nove ideje i nova rešenja koja će doprinositi ne samo makroekonomskoj stabilnosti, nego i podsticanju privrednog rasta", zaključio je Erić.
Đuričin je podsetio i na predlog Mandela da se na globalnom nivou uvede fiksni kurs između evra i dolara, jer bi u tom slučaju više od 50 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda bilo razmenjivano u uslovima bez "valutne volatilnosti", a uz to trebalo bi uvesti i fiksni kurs juana u odnosu na evro i dolar. Takav pristup bi relaksirao valutni rat koji sada postoji, smirio tenzije, povećao ekonomska očekivanja i samim tim podstakao rast investicija, naveo je čelnik Saveza ekonomista.
Đuričin: Mandel je u pravu
Sa druge strane, predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin ocenio je da bi ekonomski ambijent sa fiksiranim kursom dinara prema evru u Srbiji dao signal investitorima da naprave precizne biznis planove i da ulažu "sa racionalnim očekivanjima".
"Normalno, to bi rešilo glavni problem naše ekonomije, a to je anemičan rast, praćen padom zaposlenosti", istakao je Đuričin.
"Da bi izbegla strukturnu neravnotežu, naša privreda mora da podigne nivo ekonomske aktivnosti, a tek onda da razmišlja da monetarnim merama održava makroekonomsku stabilnost", ocenio je on.
Đuričin se saglasio sa ocenom Mandela, da sadašnjem stanju razvoja ekonomije, i ambicijama Srbije da bude deo Evropske monetarne unije, ne odgovara postojeći monetarni model fleksibilnog deviznog kursa.
Mandel je ukazao na nekoliko tehničkih slabosti tog modela i na potrebu da se taj monetarni model zameni modelom fiksnog kursa, odnosno modelom valutnog odbora, podsetio je predsednik SES.
"Pri tome je dao i uslove za uvođenje ovog koncepta, pre svega kontrolu budžetskog deficita, zatim konkurentno pozicionirani kurs - znači ni kurs koji privileguje domaće izvoznike niti hendikepira uvoznike, već konkurentan devizni kurs i treća i najvažnija stvar jeste mogućnost da se monetarnim merama kontrolišu komponente deviznog kursa", naveo je Đuričin.
Prema njegovim rečima, "to je sasvim druga filozofija vođenja monetarne politike koja bi više odgovarala situaciji u kojoj je srpska privreda impotentna i raštimovana zbog ogromnog 'output gap-a', koji sada postoji, i zbog rasta nezaposlenosti".
Đuričin je ocenio da se sadašnji monetarni model prvo"hranio" prihodima od privatizacije "i permanentno se hrani doznakama".
On je napomenuo da i model fiksnog kursa, svakako, ima svoje troškove sprovođenja, "ali ekonomija je nauka o neto efektu i ako su neto efekti tog modela bolji, u smislu da je rast BDP-a i zaposlenosti veći od troškova održavanja tog modela, ja bih bio za taj model".
Izvor: Tanjug
Beograd -- Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić izjavio je da bi uvođenje fiksnog deviznog kursa u Srbiji imalo pozitivne efekte.
Erić je, međutim, istakao da zemlja nema ni snage, ni mogućnosti da "brani" fiksni kurs na duži rok.
Komentarišući izjavu nobelovca Roberta Mandela, ove nedelje u Beogradu, da bi Srbija postepeno trebalo da predje na politiku fiksnog deviznog kursa, Erić je podsetio da je idejni tvorac evra, kao zajedničke valute unutar Evropske unije, predložio i mogućnost uvođenja valutnog odbora.
Generalno, fiksni kurs bi nas rešio jedne velike 'muke' povezane sa deviznim rizikom. To bi olakšalo finansijsko planiranje, smanjilo inflatorne pritiske i možda podstaklo domaću proizvodnju i izvoz i svi ti efekti bi mogli da budu ostvareni u kratkom roku, kazao je Erić.
"Pravo pitanje je - imamo li mi snage i mogućnosti da 'branimo' fiksni kurs u dugom roku. Po mom mišljenju - ne", kazao je Erić i upozorio da bi se u tom slučaju pojavilo "crno" tržište, "šticung" deviza i "sve one tako dobro poznate stvari na našim prostorima".
Ideja o valutnom odboru je takođe legitimna i o njoj bi se možda moglo veoma ozbiljno razmišljati, rekao je Erić, napominjući da uvođenje valutnog odbora "ima svoju cenu" i argumente, kako za, tako i protiv.
"U svakom slučaju, dobro je da se o ovim pitanjima diskutuje, pošto su nam definitivno potrebne nove ideje i nova rešenja koja će doprinositi ne samo makroekonomskoj stabilnosti, nego i podsticanju privrednog rasta", zaključio je Erić.
Đuričin je podsetio i na predlog Mandela da se na globalnom nivou uvede fiksni kurs između evra i dolara, jer bi u tom slučaju više od 50 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda bilo razmenjivano u uslovima bez "valutne volatilnosti", a uz to trebalo bi uvesti i fiksni kurs juana u odnosu na evro i dolar. Takav pristup bi relaksirao valutni rat koji sada postoji, smirio tenzije, povećao ekonomska očekivanja i samim tim podstakao rast investicija, naveo je čelnik Saveza ekonomista.
Đuričin: Mandel je u pravu
Sa druge strane, predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin ocenio je da bi ekonomski ambijent sa fiksiranim kursom dinara prema evru u Srbiji dao signal investitorima da naprave precizne biznis planove i da ulažu "sa racionalnim očekivanjima".
"Normalno, to bi rešilo glavni problem naše ekonomije, a to je anemičan rast, praćen padom zaposlenosti", istakao je Đuričin.
"Da bi izbegla strukturnu neravnotežu, naša privreda mora da podigne nivo ekonomske aktivnosti, a tek onda da razmišlja da monetarnim merama održava makroekonomsku stabilnost", ocenio je on.
Đuričin se saglasio sa ocenom Mandela, da sadašnjem stanju razvoja ekonomije, i ambicijama Srbije da bude deo Evropske monetarne unije, ne odgovara postojeći monetarni model fleksibilnog deviznog kursa.
Mandel je ukazao na nekoliko tehničkih slabosti tog modela i na potrebu da se taj monetarni model zameni modelom fiksnog kursa, odnosno modelom valutnog odbora, podsetio je predsednik SES.
"Pri tome je dao i uslove za uvođenje ovog koncepta, pre svega kontrolu budžetskog deficita, zatim konkurentno pozicionirani kurs - znači ni kurs koji privileguje domaće izvoznike niti hendikepira uvoznike, već konkurentan devizni kurs i treća i najvažnija stvar jeste mogućnost da se monetarnim merama kontrolišu komponente deviznog kursa", naveo je Đuričin.
Prema njegovim rečima, "to je sasvim druga filozofija vođenja monetarne politike koja bi više odgovarala situaciji u kojoj je srpska privreda impotentna i raštimovana zbog ogromnog 'output gap-a', koji sada postoji, i zbog rasta nezaposlenosti".
Đuričin je ocenio da se sadašnji monetarni model prvo"hranio" prihodima od privatizacije "i permanentno se hrani doznakama".
On je napomenuo da i model fiksnog kursa, svakako, ima svoje troškove sprovođenja, "ali ekonomija je nauka o neto efektu i ako su neto efekti tog modela bolji, u smislu da je rast BDP-a i zaposlenosti veći od troškova održavanja tog modela, ja bih bio za taj model".