LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Srbija na korak od dužničke krize
[/h] Izvor: Blic, Politika, Press
Beograd -- MMF je odložio odobravanje prve revizije aranžmana sa Srbijom jer je nezadovoljan planiranim budžetom Srbije za 2012. Zaduživanje premašuje dogovorene granice.
Prema pisanju pojedinih medija Skupština Srbije je usvojila budžet koji predviđa potrošnju veću za 25 milijardi dinara nego što je dogovoreno sa MMF-om.
Čak 15 milijardi dinara više Vlada je planirala da potroši na garancije bankama za kredite koje će uzimati javna preduzeća u 2012. iako je sa MMF-om dogovoreno da za to bude dato 30 milijardi dinara.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Zamerke MMF-a
- Dodatno emitovanje 300 miliona evra obveznica za vanredne potrebe
- Dokapitalizacija Komercijalne banke koja predviđa da država ostane većinski vlasnik
- Sistem za navodnjavanje koji omogućava veći prinos na preko 100.000 hektara
- Garancije za ulaganje u gasovod Aleksinac - Novi Pazar i još neke kapitalne investicije u Vojvodini
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Plan u Nemanjinoj bio je i da se, u slučaju potrebe, odnosno ako dođe do vanrednih finansijskih okolnosti zaduže 300 miliona evra iako su sa misijom MMF dogovorili da to bude 200 miliona, što je još 100 miliona evra mimo zacrtanog. Takvo prekoračenje produbilo bi deficit što je za MMF neprihvatljivo.
To je razlog što je ta međunarodna institucija odložila sastanak borda direktora na kome je trebalo da se raspravlja o aranžmanu iz predostrožnosti sa Srbijom vrednog 1,1 milijardu evra.
To praktično znači da Srbija ne može da povuče niti evro od te sume i što je još veći problem, kršenje dogovora sa MMF-om smanjuje naš ugled pred investitorima, što može uticati na pad kreditnog rejtinga i samim tim povećanje kamatnih stopa.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec kaže da je neopravdana bojazan MMF-a da u budžetu Srbije za 2012. godinu ima elemenata koji bi mogli da ugroze dogovorene granice budžetskog deficita i javnog duga.
On kaže da Zakonom o budžetu za 2012. nije premašen javni dug niti dogovoreni budžetski deficit.
Bajec kaže da rebalans budžeta nije nužan kako bi MMF odobrio aranžman, te da će Vlada u pregovorima početkom februara pokušati da ubedi misiju iz Vašingtona da joj odobri zajam.
“Srbiji nije toliko potreban novac MMF-a. Dobro je da imamo sklopljen dogovor jer je on za investitore garancija kredibiliteta države odnosno signal da će Vlada uraditi sve ono što je obećala” , kaže Bajec i dodaje da se nada da će tokom razgovora sa predstavnicima MMF-a u februaru biti otklonjenje sve nesuglasice.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Ovo je drugi put da se odluka Izvršnog odbora fonda odlaže. Prva revizija aranžmana trebalo je da se razmatra 23. decembra 2011. godine, ali je odložena „pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije u skladu sa programom koji je dogovoren sa fondom”.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na opasnost prekomernog zaduživanja upozorio je nedavno i državni Fiskalni savet. U svom poslednjem izveštaju naveli su da su zabrinuti, jer će Srbija samo u toku ove godine za otplatu dugova i pokrivanje minusa u kasi, morati da izdvoji čak 510 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijardu evra. To je čak 14 odsto BDP-a.
„To su velike pare ne samo za naše prilike”, rekao je tom prilikom Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
Čuvari državne kase izračunali su da država mora da obezbedi oko 360 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga. Na to treba dodati i 152 milijarde dinara, koliko je neophodno da se pokrije jaz između prihoda i rashoda u budžetu.
Deo obaveza u iznosu od 50 do 60 milijardi dinara moguće je finansirati iz postojećih deviznih depozita države, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Neophodno je da se obezbedi još 450 do 460 milijardi dinara. Članovi Fiskalnog saveta, ipak, dodaju da je za refinansiranje dugova neophodno poverenje investitora u kreditnu sposobnost dužnika, u ovom slučaju države Srbije. Zbog toga su zabrinuti da se već u narednoj godini mogu javiti prvi problemi u finansiranju obaveza države.
"Aktuelni talas krize javnog duga u Evropi učinio je investitore nepoverljivijim i opreznijim. Najveći rizik za Srbiju sada je, dakle, da oni u jednom trenutku, procene da je Srbija nesolventna, a da potom odbiju da finansiraju fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova što bi značilo ulazak u dužničku krizu" , upozoravaju.
[/h] Izvor: Blic, Politika, Press
Beograd -- MMF je odložio odobravanje prve revizije aranžmana sa Srbijom jer je nezadovoljan planiranim budžetom Srbije za 2012. Zaduživanje premašuje dogovorene granice.
Čak 15 milijardi dinara više Vlada je planirala da potroši na garancije bankama za kredite koje će uzimati javna preduzeća u 2012. iako je sa MMF-om dogovoreno da za to bude dato 30 milijardi dinara.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Zamerke MMF-a
- Dodatno emitovanje 300 miliona evra obveznica za vanredne potrebe
- Dokapitalizacija Komercijalne banke koja predviđa da država ostane većinski vlasnik
- Sistem za navodnjavanje koji omogućava veći prinos na preko 100.000 hektara
- Garancije za ulaganje u gasovod Aleksinac - Novi Pazar i još neke kapitalne investicije u Vojvodini
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Plan u Nemanjinoj bio je i da se, u slučaju potrebe, odnosno ako dođe do vanrednih finansijskih okolnosti zaduže 300 miliona evra iako su sa misijom MMF dogovorili da to bude 200 miliona, što je još 100 miliona evra mimo zacrtanog. Takvo prekoračenje produbilo bi deficit što je za MMF neprihvatljivo.
To je razlog što je ta međunarodna institucija odložila sastanak borda direktora na kome je trebalo da se raspravlja o aranžmanu iz predostrožnosti sa Srbijom vrednog 1,1 milijardu evra.
To praktično znači da Srbija ne može da povuče niti evro od te sume i što je još veći problem, kršenje dogovora sa MMF-om smanjuje naš ugled pred investitorima, što može uticati na pad kreditnog rejtinga i samim tim povećanje kamatnih stopa.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec kaže da je neopravdana bojazan MMF-a da u budžetu Srbije za 2012. godinu ima elemenata koji bi mogli da ugroze dogovorene granice budžetskog deficita i javnog duga.
On kaže da Zakonom o budžetu za 2012. nije premašen javni dug niti dogovoreni budžetski deficit.
Bajec kaže da rebalans budžeta nije nužan kako bi MMF odobrio aranžman, te da će Vlada u pregovorima početkom februara pokušati da ubedi misiju iz Vašingtona da joj odobri zajam.
“Srbiji nije toliko potreban novac MMF-a. Dobro je da imamo sklopljen dogovor jer je on za investitore garancija kredibiliteta države odnosno signal da će Vlada uraditi sve ono što je obećala” , kaže Bajec i dodaje da se nada da će tokom razgovora sa predstavnicima MMF-a u februaru biti otklonjenje sve nesuglasice.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Ovo je drugi put da se odluka Izvršnog odbora fonda odlaže. Prva revizija aranžmana trebalo je da se razmatra 23. decembra 2011. godine, ali je odložena „pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije u skladu sa programom koji je dogovoren sa fondom”.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na opasnost prekomernog zaduživanja upozorio je nedavno i državni Fiskalni savet. U svom poslednjem izveštaju naveli su da su zabrinuti, jer će Srbija samo u toku ove godine za otplatu dugova i pokrivanje minusa u kasi, morati da izdvoji čak 510 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijardu evra. To je čak 14 odsto BDP-a.
„To su velike pare ne samo za naše prilike”, rekao je tom prilikom Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
Čuvari državne kase izračunali su da država mora da obezbedi oko 360 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga. Na to treba dodati i 152 milijarde dinara, koliko je neophodno da se pokrije jaz između prihoda i rashoda u budžetu.
Deo obaveza u iznosu od 50 do 60 milijardi dinara moguće je finansirati iz postojećih deviznih depozita države, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Neophodno je da se obezbedi još 450 do 460 milijardi dinara. Članovi Fiskalnog saveta, ipak, dodaju da je za refinansiranje dugova neophodno poverenje investitora u kreditnu sposobnost dužnika, u ovom slučaju države Srbije. Zbog toga su zabrinuti da se već u narednoj godini mogu javiti prvi problemi u finansiranju obaveza države.
"Aktuelni talas krize javnog duga u Evropi učinio je investitore nepoverljivijim i opreznijim. Najveći rizik za Srbiju sada je, dakle, da oni u jednom trenutku, procene da je Srbija nesolventna, a da potom odbiju da finansiraju fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova što bi značilo ulazak u dužničku krizu" , upozoravaju.