Srbija "lider" u nezaposlenosti

[sendi]

Srbija "lider" u nezaposlenosti

1. jul 2010. | 10:09 | Izvor: Danas, Tanjug Beograd -- Stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu je iznosi 19,2 odsto, odnosno, procenjuje se da je bez posla više od 570.000 osoba, kaže Republički zavod za statistiku.
Stopa nezaposlenosti je najviša u Vojvodini (20,9 odsto), potom u centralnoj Srbiji (20,6 odsto), dok je u Beogradu najniža i iznosi svega 14 odsto.

U odnosu na april prošle godine, stopa nezaposlenosti je porasla za 3,6 odsto, a u odnosu na oktobar 2009. godine za 2,6 odsto, navedeno je u saopštenju RZS-a.

Iako je prethodnih godina stopa nezaposlenosti rasla godišnje po jedan odsto u proseku, a u poslednjih godinu dana se popela za čak 3,6 odsto ovaj podatak, smatraju ekonomisti, ne bi trebalo shvatiti naročito dramatično.

"Svuda u svetu je taj procenat sada veći nego što je bio, osim možda u Kini. Nezaposlenost je zbog krize svuda veća i ako pogledate videćete da je tako i u Španiji, Grčkoj, Slovačkoj, ne samo kod nas", kaže ekonomista Miroslav Zdravković i napominje da se postavlja i pitanje verodostojnosti podatka, koji svakako treba uzeti „s dozom rezerve“.

"Naravno da je veća nezaposlenost kada je od oktobra 2008. do danas otpušteno oko 170.000 ljudi. Uvek je problem sa tim anketama uzorak koji se uzima i koji god da je uvek je manje merodavan u odnosu na podatke koji mogu da se dobiju u Poreskoj upravi", ističe Zdravković.

On napominje da će taj trend da se nastavi gotovo sigurno dok „ne stignemo do dna“, odnosno do momenta u kom više nema ko da se otpusti. „To može da traje do kraja godine, sledećeg proleća ili leta, sve dok ne počnu da se otvaraju nova radna mesta“, naglašava Zdravković.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže da je ovaj podatak porazan i alarm za državu da konačno nešto učini. „Svakodnevno se otpuštaju radnici, šalju se na plaćene odmore, nema normalnog ambijenta. Mislim da Vlada mora da se uozbilji jer se stalno priča o nekim aferama, a stanje je dovedeno gotovo do socijalnog rata“, napominje Vuković.

Umesto da se olakša privrednicima tako što će smanjiti porezi na doprinose država, ističe Vuković, gleda kroz prste i dozvoljava da stotine hiljada ljudi radi na crno. „To nigde ne vodi. Moramo svi jednako da poštujemo zakone, da plaćamo poreze, ali sve mi izgleda kao da ovde neko želi da zaradi ogroman kapital na uštrb ovih generacija“, naglašava Vuković, dodajući da je ovaj u svetu davno prevaziđeni neoliberalni koncept neizdrživ i da je Srbija trenutno daleko od socijalne i društveno odgovorne države.

Istovremeno, stopa zaposlenosti u Srbiji u aprilu je iznosila 38,1 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je u Beogradu - 39,6 odsto, zatim u centralnoj Srbiji 38,9 odsto, a najmanja je u Vojvodini, gde je iznosila 35,4 odsto.

Stopa neformalne zaposlenosti u aprilu 2010. godine iznosila je 19,8 odsto i pala je za 0,8 odsto, u odnosu na oktobar 2009. godine, a 2,4 odsto u odnosu na april 2009. Neformalna zaposlenost predstavlja procenat onih koji rade ''na crno'' u ukupnom broju zaposlenih. Rad ''na crno'' obuhvata zaposlene u neregistrovanoj firmi, zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja, i neplaćene pomažuće članove domaćinstva.

U evropskom vrhu

Kriza je uticala na to da Srbija ne bude izuzetak, pa je osim kod nas stopa nezaposlenosti ovog proleća veća nego prošle godine i u većini zemalja Evropske unije. Letonija je na čelu liste zemalja EU sa najvećom stopom nezaposlenosti od 22,5 odsto, u Španiji je 19,7 odsto, a veliki pad zaposlenosti za svega nekoliko meseci zabeležen je u Slovačkoj (14,1 odsto). Prema podacima Eurostata Grčka je imala stopu nezaposlenosti u decembru 2009. od 10,3 odsto, a jedine dve zemlje EU koje beleže pad stope nezaposlenosti su Malta (7) i Nemačka (7,1).

Izvor: B92

 

[StevanBozic]

Otpuštanja bez milosti!

Veliki otpuštaju bez milosti

Orbović: Politika stoji iza svega * Marinković: Najlakše je posegnuti za otkazima

AUTOR: LJ. BUKVIĆ

Beograd - Ne bi li spasili svoja preduzeća i izbegli ogromne gubitke privatni preduzetnici u Srbiji, i to oni najkrupniji, pribegli su otpuštanju radnika. Da ne bi žrtvovali posao ili ugasili poneku firmu u moru onih koje imaju, pojedini tajkuni odlučili su se za po radnike najnepopularniju, a po njih najefikasniju meru. Jedan od mogućih razloga zbog čega su upravo radnici nastradali je i taj što privrednici očigledno ne vide kraj krizi, a od investicija ni traga ni glasa.

U 24 privatne firme u vlasništvu nekolicine najmoćnijih privrednika u ovoj zemlji tokom 2009. otpušteno je čak 1.173 zaposlena. Rekorder po broju otpuštenih je Predrag Ranković Peconi koji je samo u Vitalu broj radnika prepolovio (sa 600 na 314), dok je u Albusu oko stotinak ljudi ostalo bez posla. Ni u jednoj od šest firmi čiji je on vlasnik nije bilo sjajno prošle godine, u svakoj je bilo otpuštanja, iako nijedna osim Albusa nije poslovala sa gubitkom. Za gotovo 200 smanjen je broj zaposlenih u smederevskoj fabrici „Milan Blagojević“. U istom periodu kompanije poput Delta maksija i Beogradske pekarske industrijom zaposlile su 691 osobu. Ipak, bilo je smanjivanja radne snage u Valjaonici bakra Sevojno, ITM grupi, brojnim kompanijama u sastavu ABS holdinga i ostalim.

Sa vlasnicima krupnog kapitala uvek je bilo problema, kaže za Danas predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. On podseća koliko je bilo problema sa zaposlenima u Rankovićevoj firmi Sunce, kada su radnici bili primorani da putuju po 50 kilometara do radnog mesta.

- On svoju politiku i dalje vodi. Iako smo štrajkovali tu se mnogo nije promenilo, a država je takvima omogućila da tako rade. Ali, to nije slučaj samo sa njim, onih koji otpuštaju, šalju na odmore, gase firme je mnogo - napominje Orbović i dodaje da je još uvek situacija takva da po par stotina ljudi dnevno ostaje bez posla.

Iako je pre nešto više od dva meseca na sastanku u Sindikatu, uz prisustvu „krem de la krem“ društva privrednika i Vlade formirana radna grupa za praćenje izlaska iz krize, još nije učinjen niti jedan konkretan korak. Orbović kaže da se sa privrednicima od tada nije razgovaralo, a da je na Vladi da uradi nešto.

- Oni privrednici koji su bili na sastanku obećali su da će pokušati da reše pitanje zaposlenosti. Lično se nisam ni sa kim više sastajao, svi dogovori dešavali su se na nivou granskih sindikata, tamo gde je bilo potrebno - napominje Orbović.

On ističe da je predsednik Vlade bio zadužen da inicira dalje razgovore, ali da, kako se još ništa ne dešava, očigledno „nije imao sluha za to“.

- Tražili smo razgovore i rešenja, ali očigledno politika stoji iza svega i to je suština. Gde ima to da se insistira na racionalizaciji, a da s druge strane država nudi poslodavcima po 10.000 evra za radno mesto - ističe Orbović.

Zbog racionalizacije i obećanja datih MMF-u i velika državna preduzeća su bila primorana da otpuštaju ljude. U devet kompanija u Srbiji tokom 2009. otpušteno je 973 zaposlena, a jedino su Srbijagas, Srbijašume i EPS godinu završili sa više radnika nego 2008. (ukupno 57). To međutim nije toliko čudno jer su po naredbi Vlade korisnici budžeta morali da smanje broj zaposlenih. Više čudi to što su se pojedine firme oglušile o savet države i umesto da skinu s platne liste pojedine ljude oni su primili nove. U Srbiji je, kaže profesor Megatrenda Darko Marinković, situacija takva da je poslodavcima najlakše da posegnu za otpuštanjem radnika jer državi neće da se zameraju.

- Lakše je zameriti se radnicima jer njih nema ko da zaštiti. Sindikati su podeljeni, politika apsolutno dominira i imamo situaciju da je kod nas sada otvoreno ugroženo najelementarnije pravo svakog čoveka, što je civilizacijski nedopustivo. Kako drugačije da nazovemo to što neko može godinama da ne uplaćuje poreze i doprinose - kaže naš sagovornik.

Ko ne može da ispuni svoje obaveze, naglašava on, treba da ide u stečaj jer samo tako privredni ambijent u ovoj zemlji može da se popravi. Marinković ističe da Srbija spada u najneuspešnije zemlje što se tranzicije tiče i da se još uvek nalazi na socijalno najkonfliktnijoj tački.

- Država je skupa, broj zaposlenih u administraciji je veliki, a onda demagoški, ministri poručuju da neki treba da budu otpušteni. Pa ko ih je zapošljavao. Oni nemaju ni etičko ni profesionalno pravo da to čine - ističe naš sagovornik.

 

[yukic]

I mi u nečemu da budemo lideri, valja se.

 

[sendi]

Evo jos jednog teksta gde smo opisani kao "sampioni".Doduse,vise ima veze sa sportom ali....

****
Srbija je svetski šampion u pravdanju. Porazi kod nas imaju epske karakteristike, a unižavanje pobednika nam je nešto kao veština koja se prenosi sa kolena na koleno. Zbog toga nemojte tražiti uzroke, dovoljno je opravdanje.
Kako to krene?

Pa, u nas Srba, naivno, sa prvim falsifikovanim uverenjem lekara, ili odlaskom roditelja koji opravdaju časove sa kojih ste pobegli. Posle se na to nadovežu babe koje sahranjujemo po potrebi, neodložna putovanja u daleke krajeve, misteorizne tetke, kojima, što kaže Bora Todorović moramo da odnesemo lek.

Od malih nogu učimo se opravdanjima, upiranju prstom u nedokučive sile, kao krivca za sve što nam se loše dešava. Neki će anrtopolog naći već razlog u atavizmima plemenskog čoveka, za našu večitu zavisnost od nevidljivih sila i odbijanje da se preuzme odgovornost za sopstvene promašaje.

No, ovaj ubogi tekst nema takve pretenzije, reč je o nečemu drugom, večitom traženju razloga za poraz u stvarima koje nemaju veze sa terenom.

Mi nikada ne gubimo jer su drugi bolji, uvek se u taj neuspeh umeša zla sila u vidu sudije, sreće, zavere tajnih društava, koja i postoje da bi nas onemogućila da pobedimo.

Otvorite nasumice novine u ponedeljak, kada stignu izveštaji sa raznoraznih utakmica, od prve do seoskih liga (zlobni će reći da nema puno razlike). To su tužbalice, elegije, krokodilske suze nad nepravdom, upiranja prstom u sudiju, kićenje moralnom pobedom, pozivi na istinu i vraćanje „ukradenog“.

Svako, ama baš svako, od etabliranog fudbalera sa naslovnih strana, do obespravljenog radnika neke fabrike koji nedeljom igra za svoju dušu ,se oseća uskraćenim i jadikuje nad otetom pobedom.

Pa zbog čega bi vrhunski sportisti bili drugačiji?

Nekome smetaju žuljevi, drugi neumorno prebrojavaju povređene i ranjene. Zbog toga bi neupućeni mogli da poveruju da je rezervni napadač Nanta legitimni naslednik Marka Van Bastena, ili da osim naših igrača, ostali teniseri imaju mnogo više vremena da se sa šljake presele na travu.

Nemojte pogrešno da shvatite, niko našim zvezdama ne uzima ono što su postigli, iz kakve zemlje dolaze i koliko je nebrige oko njihovog statusa, dok ne postanu poznati, i ovo je previše uspeha.

Ali, kad pobediš, zasluga je tvoja. Prosta logika nalaže da i u neuspehu kreneš od iste premise.

I niko stalno ne pobeđuje, ali uniziti trijumf rivala te ne čini dostojanstvenijim u porazu.
Naprotiv
Izvor: Sportske.net

 

[StevanBozic]

Viša sila!!!

Ima ovaj slučaj sa sportskim rezultatima i te kakve veze sa otpuštanjima u smislu pravdanja. Kao što se uvek pravdamo teorijama zavere i mračnim silama (čitaj: sudijskim greškama) za svaki sportski neuspeh, tako se i poslodavci rukovode višim i mračnim silama prilikom otpuštanja - glavni razlog je svetska ekonomska kriza. Koliko svetska ekonomska kriza ima uticaja na svako naše pojedinačno preduzeće, toliko i sudije pokušavaju da nas sabotiraju da ne bi postali Svetski prvaci!