Inflacija 11 odsto
Srbija najgora u Evropi
Inflacija 11 odsto
Izvor: Blic Z. L. | 08. 12. 2010. - 00:02h | Foto: D. Danilović
Do kraja godine ukupna inflacija će verovatno biti oko 11 odsto, što će Srbiju s Ukrajinom svrstati među zemlje s najvećom inflacijom u Evropi, ocenjuje ekonomski časopis „Kvartalni monitor”.
Posebno brine visok nivo inflacije od avgusta do novembra. Kada bi inflaciju iz poslednja četiri meseca podigli na godišnji nivo, premašivala bi 15 odsto. To je i nivo inflacije s kojim ulazimo u 2011. i sa kojim se sada treba boriti.
Postizanje ciljane inflacije NBS za 2011. od 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto iz ovog ugla izgleda teško dostižno. U 2010. su kapitalni prilivi toliko smanjeni da se njima ne može finansirati ni za šest odsto manji tekući deficit od onog pre krize.
Napravljen je prvi neophodan korak ka dostizanju ciljanog manjka u državnoj kasi za 2011, tako što će penzije i zarade u javnom sektoru u januaru rasti dva umesto šest odsto.
Moraće se smanjiti državna potrošnja i posebno zbog brzorastućeg javnog duga, koji je iznad 38 odsto BDP.
Srbija najgora u Evropi
Inflacija 11 odsto
Izvor: Blic Z. L. | 08. 12. 2010. - 00:02h | Foto: D. Danilović
Do kraja godine ukupna inflacija će verovatno biti oko 11 odsto, što će Srbiju s Ukrajinom svrstati među zemlje s najvećom inflacijom u Evropi, ocenjuje ekonomski časopis „Kvartalni monitor”.
Posebno brine visok nivo inflacije od avgusta do novembra. Kada bi inflaciju iz poslednja četiri meseca podigli na godišnji nivo, premašivala bi 15 odsto. To je i nivo inflacije s kojim ulazimo u 2011. i sa kojim se sada treba boriti.
Postizanje ciljane inflacije NBS za 2011. od 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto iz ovog ugla izgleda teško dostižno. U 2010. su kapitalni prilivi toliko smanjeni da se njima ne može finansirati ni za šest odsto manji tekući deficit od onog pre krize.
Napravljen je prvi neophodan korak ka dostizanju ciljanog manjka u državnoj kasi za 2011, tako što će penzije i zarade u javnom sektoru u januaru rasti dva umesto šest odsto.
Moraće se smanjiti državna potrošnja i posebno zbog brzorastućeg javnog duga, koji je iznad 38 odsto BDP.