LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbija je tragično skupa država
Irena Radisavljević | 09. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Beta |
Srbija je tragično neefikasna i skupa država. Pre više od godinu dana smo izašli sa predlogom vlade sa 12 ministarstava, ali ne sa ciljem da jedan ministar preuzme poslove koje će podjednako loše raditi kao njegov prethodnik.
Zato za nesposobnost 24 ministra koji drže 26 resora ne treba cenu da plati nekoliko stotina državnih službenika koje su ministarske partije godinama gurale u državnu administraciju, a sada planiraju da ih otpuste. Nisu oni uzrok problema, niti će njihovo otpuštanje rešiti problem – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Čedomir Jovanović, lider i poslanik LDP. – Vladajuća većina je donela odluku o otpuštanju državnih službenika, a da pri tom nije rekla kojim poslovima ova zemlja želi da se bavi.
Većina stranaka, pa delimično i LDP, bavi se uglavnom „visokom politikom“, a obični ljudi nemaju od čega da žive?
– Većina stranaka se bavi opštim parolama i sitnim potkupljivanjem birača u svakoj, parlamentarnoj ili lokalnoj izbornoj kampanji. LDP to ne radi. Zbog toga smo, dok su drugi poklanjali ovce, koze i naočari u Aranđelovcu, mi povećali broj glasova, bez priče o visokoj politici i bez šlepera milostinje koju su donosile ministarske partije.
Država premalo ulaže u infrastrukturu, u Srbiji se godišnje izgradi desetak kilometara puteva i to nikome ne smeta?
– Ovakva država ne ulaže ništa u infrastrukturu, osim u neka nova Potemkinova sela, u besmislene projekte kroz takozvani Nacionalni investicioni plan. Svaka stranka ima svoj projekat za slikanje i kampanju, samo što sve uzimaju iz inače plitkog budžeta.
Vlast i opozicija kao da imaju prećutni sporazum o zatvaranju očiju pred kriminalom i zloupotrebama u javnim preduzećima?
– Nekada složno ćute, a povremeno su i vrlo glasni kada ih suočimo s posledicama partijskog gazdovanja i održavanja iluzije o moćnim „gigantima“, zapuštenim i prezaduženim javnim preduzećima. Na politici prema javnim preduzećima i privredi se najbolje vidi koliko je superioran i revolucionarno drugačiji koncept LDP-a. Naš problem u privatizaciji NIS-a nisu Rusi, već to što je mimo zakona poklonjen značajan resurs. Pokazalo se, prilično istrošen, jer je navodno moćna kompanija uprkos monopolu u ogromnim dugovima u gubicima, dok su finansijski izveštaji godinama štimovani, kao i završni račun budžeta, koji pod Koštunicom nikada nije ni napravljen. Prvi put kada je revizor dao samo delimičan izveštaj, pokazalo se da je samo jedna Koštuničina vlada, tokom 2005. i 2006, bukvalno bacila 200 miliona evra iz privatizacije na bespovratne pozajmice stubovima javnog sektora: NIS-u, JAT-u, Železnicama. Samo Železnice imaju preko milijardu evra akumuliranih gubitaka.
Na šta ste sve naišli kada ste “preuzeli” pojedine ustanove u Beogradu? Vaša stranka se zalagala za instituciju konkursa, ali su izbori kadrova obavljani na drugi način?
– To je jedna od stvari koja će ostati kao veliki rezultat aktiviranja LDP-a u upravi Beograda. Javni konkurs za sve visoke pozicije je sada, na naš predlog, obaveza koja je uneta u Statut Beograda. Da imamo 37, a ne samo sedam odbornika, onda bi to bio slučaj sa svakim mestom u gradskoj upravi. Nijedan funkcioner LDP-a nije seo u direktorsku fotelju u Beogradu, a na mnogim mestima su ljudi koji su čak bili, ili su i sada članovi ili simpatizeri drugih stranaka.
Izdavanje građevinskih dozvola je posebno veliki problem, a u Beogradu je to potpuno blokiralo građevinare i prateću industriju. Čija je to politika?
– Danas nam više ništa ne znači to što smo bili u pravu kada smo Vladi ukazivali da će zakon na osnovama populizma, demagogije, nestručnosti i arogancije države, umesto neophodnog novog sistema, produbiti stari haos. U najvećoj meri je vlast odgovorna za uništeno tržište nekretnina na kojem je beogradski kvadrat skuplji od kvadrata u Londonu ili Dubaiju, pad aktivnosti građevinske industrije od 90 odsto, investicionu klimu koja je kontaminirana inflacijom ministara graditelja i transferom kapitala u konkurentnije sredine u regionu. Jasno je da nam je potrebna moderna tržišna ekonomija umesto atmosfere Černobilja. Zato ćemo predložiti novi zakon, kao prvu meru u efikasnoj promeni koja više ne sme da se odlaže. Moramo da razgovaramo sa lokalnim samoupravama, građevinskom industrijom, investitorima. Kroz te kontakte ćemo precizno profilisati rešenja koja će odgovarati našim potrebama, a ne slabostima vlasti koja je nesposobna da se menja, pa od nas očekuje da je u tome pratimo.
Ministar i potpredsednik Vlade Božidar Đelić je nedavno rekao da će Srbija u EU 2020. Zašto tek tada?
– Ne može Evropa da bude večiti izgovor za sopstvenu nesposobnost. Posao je političara je da pronađu snagu da taj proces ubrzaju. Vlast, koja je napravljena na vrlo limitiranim, a često i međusobno suprotstavljenim parolama, polako se suočava sa posledicama tih dopadljivih poruka koje su privlačile najveći deo biračkog tela. Međutim, posle ukidanja viza, odmrzavanja SSP i podnošenja kandidature za članstvo u EU, Srbija mora da se ponaša kao pravi kandidat za članstvo u Uniji. Ako društvo želi jasniju evropsku politiku, onda treba ubuduće da glasa za stranku koja se tako politički postavlja.
Finansiranje stranaka je generator korupcije?
– LDP godinama insistira na uređenju odnosa između politike i krupnog kapitala, kako bi se znalo ko je biznismen, šta radi poreska uprava, da jednom podvučemo crtu i razdvojimo one koje rade po zakonu od onih koji su u crnoj zoni. Tražili smo da DRI uđe u političke stranke, prvo u LDP, prevrne sve poslovne knjige i javno kaže ko poštuje a ko krši zakon, jer nismo svi isti.
Može li se problem Kosova rešiti u dogledno vreme da ljudi tamo počnu da žive normalno?
– Beograd kosovskim Albancima i Srbima treba da pomogne. Ako to nije u stanju, onda ne sme da ograničava kosovske Srbe dok pokušavaju da, u okolnostima za koje su najmanje sami krivi, postanu aktivni učesnici, a ne žrtve. LDP ne prihvata pojam “posrednog priznanja nezavisnosti” koji je sredstvo unutrašnje političke manipulacije. Svaki sastanak ili susret koji doprinosi ubrzanju evropskih integracija pomaže i Srbiji i njenim legitimnim interesima na Kosovu, i treba ga iskoristiti. Ne smemo više vezivati sebi ruke u spoljnoj i regionalnoj politici. Put do rešenja problema Kosova i danas vodi preko Brisela, a ne preko Haga, interpretacije očekivanog savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Bez obzira na sadržaj mišljenja, ono ne sme biti osnov za novi politički konflikt između Srbije i njenih najznačajnijih zapadnih saveznika i suseda u regionu.
NATO obezbeđuje ekonomsku stabilnost
Sve je više ljudi na ulici koji rade a ne primaju plate i ne mogu da ostvare ni najosnovnija prava?
– Reč je o društvenoj depresiji. Mi ne možemo da okrenemo glavu ignorišući očajne ljude. Srbiji treba nova politika koja će kao svoj prioritet definisati članstvo u EU i NATO. Sve stranke žele strane investicije i nova tržišta, ali ćute pred pitanjem kako ćemo doći od njih. Pogledajte zemlje u regionu, i jasno ćete videti kako se stvara povoljna klima za investitore koji sada zaobilaze Srbiju i odlaze tamo gde je njihov kapital sigurniji. Koliko god nam to bilo teško da priznamo, razlog za to je NATO. Činjenica da je neka zemlja članica Alijanse svedoči o njenoj punoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti, što ohrabruje investitore da slobodno ulažu u njenu ekonomiju. Radnici su bolje plaćeni i s boljim uslovima rada samo tamo gde ima više kapitala i investicija, a to je moguće tamo gde kapital može da napravi profit. Želimo da u Srbiji profit bude pozitivan cilj kome teže mnogi ljudi, ne kao sada samo tajkuni i monopolisti, već i vlasnici malog i srednjeg biznisa. Zbog toga nam je potrebna nova ekonomska politika.
Šta predlažete?
– Ne smemo dozvoliti da sve propadne zbog naše nesposobnosti da priznamo greške koje su toliko očigledne. Da li treba većina naših preduzetnika da ima blokiran račun da bi shvatili da PDV treba da se plaća po naplati? Jesmo za privatizaciju javnih preduzeća, ali to mora da prati jasan plan. Moramo napraviti zaokret u poreskoj politici, reformisati javni sektor, ne možemo više bežati od reindustrijalizacije i demonopolizacije. Obrazovanje nam je na marginama, i bez njegove modernizacije ne možemo očekivati bolje rezultate u ekonomiji. Srbija je okrenuta na glavu onog trenutka kada je ljudima oduzeto pravo da rešavaju svoje probleme, u ime politike koja je želela da im uzme mogućnost da utiču na svoj život. Široka decentralizacija i prava za koja se LDP bori potrebna su svakom delu Srbije. Ako govorimo o regionalnom razvoju, onda je on nezamisliv bez odluke države da sva ona prava koja ona sama ne ostvaruje na dovoljno dobar način prenese na niže organe.
Izvor: Blic online
Irena Radisavljević | 09. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Beta |
Srbija je tragično neefikasna i skupa država. Pre više od godinu dana smo izašli sa predlogom vlade sa 12 ministarstava, ali ne sa ciljem da jedan ministar preuzme poslove koje će podjednako loše raditi kao njegov prethodnik.
Zato za nesposobnost 24 ministra koji drže 26 resora ne treba cenu da plati nekoliko stotina državnih službenika koje su ministarske partije godinama gurale u državnu administraciju, a sada planiraju da ih otpuste. Nisu oni uzrok problema, niti će njihovo otpuštanje rešiti problem – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Čedomir Jovanović, lider i poslanik LDP. – Vladajuća većina je donela odluku o otpuštanju državnih službenika, a da pri tom nije rekla kojim poslovima ova zemlja želi da se bavi.
Većina stranaka, pa delimično i LDP, bavi se uglavnom „visokom politikom“, a obični ljudi nemaju od čega da žive?
– Većina stranaka se bavi opštim parolama i sitnim potkupljivanjem birača u svakoj, parlamentarnoj ili lokalnoj izbornoj kampanji. LDP to ne radi. Zbog toga smo, dok su drugi poklanjali ovce, koze i naočari u Aranđelovcu, mi povećali broj glasova, bez priče o visokoj politici i bez šlepera milostinje koju su donosile ministarske partije.
Država premalo ulaže u infrastrukturu, u Srbiji se godišnje izgradi desetak kilometara puteva i to nikome ne smeta?
– Ovakva država ne ulaže ništa u infrastrukturu, osim u neka nova Potemkinova sela, u besmislene projekte kroz takozvani Nacionalni investicioni plan. Svaka stranka ima svoj projekat za slikanje i kampanju, samo što sve uzimaju iz inače plitkog budžeta.
Vlast i opozicija kao da imaju prećutni sporazum o zatvaranju očiju pred kriminalom i zloupotrebama u javnim preduzećima?
– Nekada složno ćute, a povremeno su i vrlo glasni kada ih suočimo s posledicama partijskog gazdovanja i održavanja iluzije o moćnim „gigantima“, zapuštenim i prezaduženim javnim preduzećima. Na politici prema javnim preduzećima i privredi se najbolje vidi koliko je superioran i revolucionarno drugačiji koncept LDP-a. Naš problem u privatizaciji NIS-a nisu Rusi, već to što je mimo zakona poklonjen značajan resurs. Pokazalo se, prilično istrošen, jer je navodno moćna kompanija uprkos monopolu u ogromnim dugovima u gubicima, dok su finansijski izveštaji godinama štimovani, kao i završni račun budžeta, koji pod Koštunicom nikada nije ni napravljen. Prvi put kada je revizor dao samo delimičan izveštaj, pokazalo se da je samo jedna Koštuničina vlada, tokom 2005. i 2006, bukvalno bacila 200 miliona evra iz privatizacije na bespovratne pozajmice stubovima javnog sektora: NIS-u, JAT-u, Železnicama. Samo Železnice imaju preko milijardu evra akumuliranih gubitaka.
Na šta ste sve naišli kada ste “preuzeli” pojedine ustanove u Beogradu? Vaša stranka se zalagala za instituciju konkursa, ali su izbori kadrova obavljani na drugi način?
– To je jedna od stvari koja će ostati kao veliki rezultat aktiviranja LDP-a u upravi Beograda. Javni konkurs za sve visoke pozicije je sada, na naš predlog, obaveza koja je uneta u Statut Beograda. Da imamo 37, a ne samo sedam odbornika, onda bi to bio slučaj sa svakim mestom u gradskoj upravi. Nijedan funkcioner LDP-a nije seo u direktorsku fotelju u Beogradu, a na mnogim mestima su ljudi koji su čak bili, ili su i sada članovi ili simpatizeri drugih stranaka.
Izdavanje građevinskih dozvola je posebno veliki problem, a u Beogradu je to potpuno blokiralo građevinare i prateću industriju. Čija je to politika?
– Danas nam više ništa ne znači to što smo bili u pravu kada smo Vladi ukazivali da će zakon na osnovama populizma, demagogije, nestručnosti i arogancije države, umesto neophodnog novog sistema, produbiti stari haos. U najvećoj meri je vlast odgovorna za uništeno tržište nekretnina na kojem je beogradski kvadrat skuplji od kvadrata u Londonu ili Dubaiju, pad aktivnosti građevinske industrije od 90 odsto, investicionu klimu koja je kontaminirana inflacijom ministara graditelja i transferom kapitala u konkurentnije sredine u regionu. Jasno je da nam je potrebna moderna tržišna ekonomija umesto atmosfere Černobilja. Zato ćemo predložiti novi zakon, kao prvu meru u efikasnoj promeni koja više ne sme da se odlaže. Moramo da razgovaramo sa lokalnim samoupravama, građevinskom industrijom, investitorima. Kroz te kontakte ćemo precizno profilisati rešenja koja će odgovarati našim potrebama, a ne slabostima vlasti koja je nesposobna da se menja, pa od nas očekuje da je u tome pratimo.
Ministar i potpredsednik Vlade Božidar Đelić je nedavno rekao da će Srbija u EU 2020. Zašto tek tada?
– Ne može Evropa da bude večiti izgovor za sopstvenu nesposobnost. Posao je političara je da pronađu snagu da taj proces ubrzaju. Vlast, koja je napravljena na vrlo limitiranim, a često i međusobno suprotstavljenim parolama, polako se suočava sa posledicama tih dopadljivih poruka koje su privlačile najveći deo biračkog tela. Međutim, posle ukidanja viza, odmrzavanja SSP i podnošenja kandidature za članstvo u EU, Srbija mora da se ponaša kao pravi kandidat za članstvo u Uniji. Ako društvo želi jasniju evropsku politiku, onda treba ubuduće da glasa za stranku koja se tako politički postavlja.
Finansiranje stranaka je generator korupcije?
– LDP godinama insistira na uređenju odnosa između politike i krupnog kapitala, kako bi se znalo ko je biznismen, šta radi poreska uprava, da jednom podvučemo crtu i razdvojimo one koje rade po zakonu od onih koji su u crnoj zoni. Tražili smo da DRI uđe u političke stranke, prvo u LDP, prevrne sve poslovne knjige i javno kaže ko poštuje a ko krši zakon, jer nismo svi isti.
Može li se problem Kosova rešiti u dogledno vreme da ljudi tamo počnu da žive normalno?
– Beograd kosovskim Albancima i Srbima treba da pomogne. Ako to nije u stanju, onda ne sme da ograničava kosovske Srbe dok pokušavaju da, u okolnostima za koje su najmanje sami krivi, postanu aktivni učesnici, a ne žrtve. LDP ne prihvata pojam “posrednog priznanja nezavisnosti” koji je sredstvo unutrašnje političke manipulacije. Svaki sastanak ili susret koji doprinosi ubrzanju evropskih integracija pomaže i Srbiji i njenim legitimnim interesima na Kosovu, i treba ga iskoristiti. Ne smemo više vezivati sebi ruke u spoljnoj i regionalnoj politici. Put do rešenja problema Kosova i danas vodi preko Brisela, a ne preko Haga, interpretacije očekivanog savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Bez obzira na sadržaj mišljenja, ono ne sme biti osnov za novi politički konflikt između Srbije i njenih najznačajnijih zapadnih saveznika i suseda u regionu.
NATO obezbeđuje ekonomsku stabilnost
Sve je više ljudi na ulici koji rade a ne primaju plate i ne mogu da ostvare ni najosnovnija prava?
– Reč je o društvenoj depresiji. Mi ne možemo da okrenemo glavu ignorišući očajne ljude. Srbiji treba nova politika koja će kao svoj prioritet definisati članstvo u EU i NATO. Sve stranke žele strane investicije i nova tržišta, ali ćute pred pitanjem kako ćemo doći od njih. Pogledajte zemlje u regionu, i jasno ćete videti kako se stvara povoljna klima za investitore koji sada zaobilaze Srbiju i odlaze tamo gde je njihov kapital sigurniji. Koliko god nam to bilo teško da priznamo, razlog za to je NATO. Činjenica da je neka zemlja članica Alijanse svedoči o njenoj punoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti, što ohrabruje investitore da slobodno ulažu u njenu ekonomiju. Radnici su bolje plaćeni i s boljim uslovima rada samo tamo gde ima više kapitala i investicija, a to je moguće tamo gde kapital može da napravi profit. Želimo da u Srbiji profit bude pozitivan cilj kome teže mnogi ljudi, ne kao sada samo tajkuni i monopolisti, već i vlasnici malog i srednjeg biznisa. Zbog toga nam je potrebna nova ekonomska politika.
Šta predlažete?
– Ne smemo dozvoliti da sve propadne zbog naše nesposobnosti da priznamo greške koje su toliko očigledne. Da li treba većina naših preduzetnika da ima blokiran račun da bi shvatili da PDV treba da se plaća po naplati? Jesmo za privatizaciju javnih preduzeća, ali to mora da prati jasan plan. Moramo napraviti zaokret u poreskoj politici, reformisati javni sektor, ne možemo više bežati od reindustrijalizacije i demonopolizacije. Obrazovanje nam je na marginama, i bez njegove modernizacije ne možemo očekivati bolje rezultate u ekonomiji. Srbija je okrenuta na glavu onog trenutka kada je ljudima oduzeto pravo da rešavaju svoje probleme, u ime politike koja je želela da im uzme mogućnost da utiču na svoj život. Široka decentralizacija i prava za koja se LDP bori potrebna su svakom delu Srbije. Ako govorimo o regionalnom razvoju, onda je on nezamisliv bez odluke države da sva ona prava koja ona sama ne ostvaruje na dovoljno dobar način prenese na niže organe.
Izvor: Blic online