- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Srbija je sve više zemlja starih
SRBIJA se, sudeći po godištu njenog stanovništva, uvrstila među „najstarije“ zemlje u Evropi i zato je neophodno da država prestane da tretira „svoje stare“ kao problem umesto kao resurs - ocenila je za „Novosti“ Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike povodom 1. oktobra, Međunarodnog dana starih.
[SIZE=+0]Ona je podsetila i da je već 1,5 miliona stanovnika premašilo 60. rođendan, pa je „poslednji čas da se osvestimo i prilagodimo svoje politike baš ovoj populaciji“.
- Država je dosta uradila na poboljšanju položaja starih, ali to i dalje nije dovoljno. U poslednjih deset godina neopravdano se skretala pažnja samo na decu. Zato je namera ove vlade da se mnogo više pozabavi problemima starih a, pre svega, seoskim i samačkim domaćinstvima - najavila je Jankovićeva.
U njenoj agendi je pobrojano nekoliko zadataka sa čijom realizacijom, kako sama kaže, počinje - odmah:
- Finansijski ćemo pomoći najsiromašnijim opštinama da otvore klubove i dnevne boravke za stare i da ojačaju usluge pomoći u kući, obrazovaćemo kadrove u centrima za socijalni rad kako bi posebnu pažnju usmerili na starije korisnike...
Ipak, Jankovićeva zaključuje da uprkos teškim ekonomskim okolnostima u zemlji problem starih nije samo u siromaštvu:
[SIZE=+0]- Najviše ih boli usamljenost. Zato bi i porodice morale da se brinu o svojim starima, jer je lepa reč i pažnja često ono što im najviše nedostaje.
I u Zavodu za pručavanje kulturnog razvitka su došli do sličnih zaključaka. Po rezultatima upravo završenog istražvanja o položaju starih u Srbiji, o čak 68 odsto starijih od 65 godina u potpunosti se brinu najbliži rođaci.
- „Teret“ starih u Srbiji uglavnom snose porodice - kaže i Marijana Milankov, sociolog u Zavodu. - Zato čak 56,6 odsto starih smatra da se država nedovoljno brine o njima.
U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka su posebno skrenuli pažnju na sve prisutniju pojavu „ejdžizma“. Marijana Milankov kaže da je najrasprostranjeniji oblik diskriminacije upravo ovaj „po godištu“, što je potpuni paradoks jer „ćemo svi jednog dana biti stari“.
- Ispitanici u Srbiji beleže duplo veće stope diskriminacije po osnovu godina u radnoj, potrošačkoj i zdravstvenoj sferi u poređenju sa ispitanicima iz EU - dodaje ona.
Istraživanje je pokazalo i da naši stari kaskaju za svojim vršnjacima iz Evrope naročito u aktivnostima koje obogaćuju zlatno doba.
- U EU kompjuter, na primer, svakodnevno koristi 59 odsto, a u Srbiji pet odsto starih. Tri puta manje starih volontira u Srbiji nego što je evropski prosek, a u našoj zemlji se stari deset puta ređe odlučuju za dodatne edukacije u zreliim godinama nego što je to slučaj u SAD - nabraja Milankov.
Takvom životu, saglasni su naši sagovornici, svakako kumuje nemaština.
- Stariji danas u Srbiji dele sudbinu većine stanovništva, koje se bori sa svakodnevnim ekonomskim nedaćama, nezaposlenošću, bolestima, lošim uslovima življenja, nemogućnošću da školuju decu - objašnjava Nadežda Satarić, iz „Amitija“, nevladine organizacije koja se bavi starima. - Ipak, nisu svi stariji u istom položaju. Bolje žive oni koji imaju penzije iznad prosečnih (24.000 dinara) od, na primer, poljoprivrednih penzionera. Ubedljivo je najteže starima koji nemaju nikakve redovne prihode, a ni srodnike da im pomognu. Takvih, nažalost, uopšte nije malo.
VESTI I MUZIKA
SKORO dve trećine domaćinstava u svom sastavu ima staru osobu, ili se brine o staroj osobi izvan sopstvenog doma - podaci su Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
[SIZE=+0]Ipak, rođaci nemaju dovoljno vremena da se aktivnije posvete svojim vremešnijim članovima. Zato više od polovine starih vreme uglavnom provodi uz televiziju - najviše uz vesti i muzički program.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]
SRBIJA se, sudeći po godištu njenog stanovništva, uvrstila među „najstarije“ zemlje u Evropi i zato je neophodno da država prestane da tretira „svoje stare“ kao problem umesto kao resurs - ocenila je za „Novosti“ Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike povodom 1. oktobra, Međunarodnog dana starih.
[SIZE=+0]Ona je podsetila i da je već 1,5 miliona stanovnika premašilo 60. rođendan, pa je „poslednji čas da se osvestimo i prilagodimo svoje politike baš ovoj populaciji“.
- Država je dosta uradila na poboljšanju položaja starih, ali to i dalje nije dovoljno. U poslednjih deset godina neopravdano se skretala pažnja samo na decu. Zato je namera ove vlade da se mnogo više pozabavi problemima starih a, pre svega, seoskim i samačkim domaćinstvima - najavila je Jankovićeva.
U njenoj agendi je pobrojano nekoliko zadataka sa čijom realizacijom, kako sama kaže, počinje - odmah:
- Finansijski ćemo pomoći najsiromašnijim opštinama da otvore klubove i dnevne boravke za stare i da ojačaju usluge pomoći u kući, obrazovaćemo kadrove u centrima za socijalni rad kako bi posebnu pažnju usmerili na starije korisnike...
Ipak, Jankovićeva zaključuje da uprkos teškim ekonomskim okolnostima u zemlji problem starih nije samo u siromaštvu:
[SIZE=+0]- Najviše ih boli usamljenost. Zato bi i porodice morale da se brinu o svojim starima, jer je lepa reč i pažnja često ono što im najviše nedostaje.
I u Zavodu za pručavanje kulturnog razvitka su došli do sličnih zaključaka. Po rezultatima upravo završenog istražvanja o položaju starih u Srbiji, o čak 68 odsto starijih od 65 godina u potpunosti se brinu najbliži rođaci.
- „Teret“ starih u Srbiji uglavnom snose porodice - kaže i Marijana Milankov, sociolog u Zavodu. - Zato čak 56,6 odsto starih smatra da se država nedovoljno brine o njima.
U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka su posebno skrenuli pažnju na sve prisutniju pojavu „ejdžizma“. Marijana Milankov kaže da je najrasprostranjeniji oblik diskriminacije upravo ovaj „po godištu“, što je potpuni paradoks jer „ćemo svi jednog dana biti stari“.
- Ispitanici u Srbiji beleže duplo veće stope diskriminacije po osnovu godina u radnoj, potrošačkoj i zdravstvenoj sferi u poređenju sa ispitanicima iz EU - dodaje ona.
Istraživanje je pokazalo i da naši stari kaskaju za svojim vršnjacima iz Evrope naročito u aktivnostima koje obogaćuju zlatno doba.
- U EU kompjuter, na primer, svakodnevno koristi 59 odsto, a u Srbiji pet odsto starih. Tri puta manje starih volontira u Srbiji nego što je evropski prosek, a u našoj zemlji se stari deset puta ređe odlučuju za dodatne edukacije u zreliim godinama nego što je to slučaj u SAD - nabraja Milankov.
Takvom životu, saglasni su naši sagovornici, svakako kumuje nemaština.
- Stariji danas u Srbiji dele sudbinu većine stanovništva, koje se bori sa svakodnevnim ekonomskim nedaćama, nezaposlenošću, bolestima, lošim uslovima življenja, nemogućnošću da školuju decu - objašnjava Nadežda Satarić, iz „Amitija“, nevladine organizacije koja se bavi starima. - Ipak, nisu svi stariji u istom položaju. Bolje žive oni koji imaju penzije iznad prosečnih (24.000 dinara) od, na primer, poljoprivrednih penzionera. Ubedljivo je najteže starima koji nemaju nikakve redovne prihode, a ni srodnike da im pomognu. Takvih, nažalost, uopšte nije malo.
VESTI I MUZIKA
SKORO dve trećine domaćinstava u svom sastavu ima staru osobu, ili se brine o staroj osobi izvan sopstvenog doma - podaci su Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
[SIZE=+0]Ipak, rođaci nemaju dovoljno vremena da se aktivnije posvete svojim vremešnijim članovima. Zato više od polovine starih vreme uglavnom provodi uz televiziju - najviše uz vesti i muzički program.
Izvor:
Novosti.rs[/SIZE]
[/SIZE]
[/SIZE]