Naša vlast više nego spremna da prihvati ponudu bugarskog premijera
Srbija hoće udeo od pet odsto u nuklearki
Izvor: Blic V. Spasić - I. Jovanović | 09. 11. 2010. - 00:12h
Srbija će pokušati da poveća procenat ulaganja u nuklearnu elektranu “Belene” sa ponuđenih jedan do dva odsto na najmanje pet procenata. Za ubeđivanje Bugarske, koja je zvanično pre dva dana pozvala Srbiju i Hrvatsku da ulože 1-2 odsto u “Belene”, domaći zvaničnici imaju rok do subote, do kada susedna država traži odgovor. Većina stručnjaka i nadležnih slaže se da je Bugarska dala kratak rok za odluku o ovoj investiciji, ukupne vrednosti 4-7 milijardi evra.
Gradnja „Belena“ na dugom štapu
Srbija je zainteresovana da učestvuje u izgradnji nuklearke sa Bugarskom, potvrdio je Petar Škundrić, ministar energetike, i dodao da donošenje odluke za ovako važnu investiciju zahteva vreme. On je rekao da će biti “razmotrena ponuda Bugarske na Vladi i doneta odluku u vezi sa našim udelom. “Sigurno je da će u projektu učestvovati i treća strana, osim Srbije i Bugarske”, rekao je on, i naveo da je moguće da Srbija obezbedi novac iz sopstvenih sredstava.
Rok postavljen za 13. novembar povezuje se sa posetom premijera Rusije Vladimira Putina Bugarskoj, koji bi sa kolegom Bojkom Borisovim trebalo da razreši dileme oko “Belena”. Elektranu je za četiri milijarde evra trebalo da izgradi ruski „Atomstrojeksport“ prema ugovoru potpisanim 2008. godine sa bugarskom elektroprivredom NEK, ali posle dolaska na vlast, jula prošle godine, Borisov je počeo da zateže i traži nižu cenu. Nemački RWE trebalo je da obezbedi dve milijarde evra za 49 odsto udela, ali je septembra prošle godine odustao od posla. Bugari sada traže novac, ali ne žele da uzmu dve milijarde evra od Rusa.
Bugarska nuklearka
Gradnja druge bugarske nuklearke postala je aktuelna nakon što su iz bezbedonosnih razloga, neposredno pre ulazak Bugarske u EU, zatvorena četiri reaktora NE “Kozloduj”. Gradnja je pitanje i politike jer i Rusi i zapadne države žele da imaju kontrolu nad nuklearkom. Cena gradnje od početne četiri milijarde narasla je na sedam, a NEK je već potrošio pola milijarde evra na pripremne radove.
Srbija hoće udeo od pet odsto u nuklearki
Izvor: Blic V. Spasić - I. Jovanović | 09. 11. 2010. - 00:12h
Srbija će pokušati da poveća procenat ulaganja u nuklearnu elektranu “Belene” sa ponuđenih jedan do dva odsto na najmanje pet procenata. Za ubeđivanje Bugarske, koja je zvanično pre dva dana pozvala Srbiju i Hrvatsku da ulože 1-2 odsto u “Belene”, domaći zvaničnici imaju rok do subote, do kada susedna država traži odgovor. Većina stručnjaka i nadležnih slaže se da je Bugarska dala kratak rok za odluku o ovoj investiciji, ukupne vrednosti 4-7 milijardi evra.
Gradnja „Belena“ na dugom štapu
Srbija je zainteresovana da učestvuje u izgradnji nuklearke sa Bugarskom, potvrdio je Petar Škundrić, ministar energetike, i dodao da donošenje odluke za ovako važnu investiciju zahteva vreme. On je rekao da će biti “razmotrena ponuda Bugarske na Vladi i doneta odluku u vezi sa našim udelom. “Sigurno je da će u projektu učestvovati i treća strana, osim Srbije i Bugarske”, rekao je on, i naveo da je moguće da Srbija obezbedi novac iz sopstvenih sredstava.
Rok postavljen za 13. novembar povezuje se sa posetom premijera Rusije Vladimira Putina Bugarskoj, koji bi sa kolegom Bojkom Borisovim trebalo da razreši dileme oko “Belena”. Elektranu je za četiri milijarde evra trebalo da izgradi ruski „Atomstrojeksport“ prema ugovoru potpisanim 2008. godine sa bugarskom elektroprivredom NEK, ali posle dolaska na vlast, jula prošle godine, Borisov je počeo da zateže i traži nižu cenu. Nemački RWE trebalo je da obezbedi dve milijarde evra za 49 odsto udela, ali je septembra prošle godine odustao od posla. Bugari sada traže novac, ali ne žele da uzmu dve milijarde evra od Rusa.
Bugarska nuklearka
Gradnja druge bugarske nuklearke postala je aktuelna nakon što su iz bezbedonosnih razloga, neposredno pre ulazak Bugarske u EU, zatvorena četiri reaktora NE “Kozloduj”. Gradnja je pitanje i politike jer i Rusi i zapadne države žele da imaju kontrolu nad nuklearkom. Cena gradnje od početne četiri milijarde narasla je na sedam, a NEK je već potrošio pola milijarde evra na pripremne radove.
