Srbija dobija vetroelektranu 2011.
15. novembar 2010. | 08:10 | Izvor: Politika
Beograd -- Kompanija MK Fintel Vind planira da sledeće godine u Srbiji izgradi prvu malu vetroelektranu La Piccolina, ukupne instalisane snage pet megavata.
Iz kompanije ističu da Srbija ima veliki potencijal za izgradnju vetroelektrana, ali da investitiore koče komplikovane administrativne procedure.
Početak vetroelektrane planiran za juli, a završetak izgradnje vetroelektrane i njenog priključnog voda na distributivni elektroenergetski sistem očekuje se u oktobru 2011, kaže Maja Banjalić menadžer za Srbiju MK Fintel Vind.
"Puštanje u rad ostalih vetroelektrana je planirano za kraj 2012. i početak 2013. godine. MK Fintel Wind trenutno razvija četiri projekta izgradnje vetroelektrana na tri različite lokacije u Srbiji sa procenjenom ukupnom investicijom preko 150 miliona evra ", ističe Banjalić.
Ona navodi da barijere u zakonskoj regulativi koje se odnose na razvoj projekata vetroelektrana u Srbiji, uz nedorečenosti zakona u nekim slučajevima, još uvek postoje.
"MK Fintel Wind je zajedno sa ostalim najvećim investitorima u projekte vetra Continental Wind Partners, Energowindom, Vetroparkom Inđija i Kelagom osnovao Srpsko udruženje investitora u energiju vetra (Serbain Wind Energy Association – SEWEA) sa namerom se identifikuju prepreke koje bi se dalje predstavile nadležnim institucijama radi njihovog lakšeg prevazilaženja – navodi Banjalić.
Energetski potencijal vetra u Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1.300 MW, a najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su planina Midžor, Suva planina, Vršački breg, Stara planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Međutim, i pored ovako brojnih i povoljnih uslova i mesta za izgradnju vetrenjača, kod nas još nije podignut nijedan vetropark.
Izgradnja vetrenjača je veoma skupa s obzirom na to da investicija u jedan megavat košta od 1,7 do dva miliona evra. Još veća prepreka je komplikovana procedura za dobijanje dozvola, a ukupno ih je potrebno 26.
"Nemoguće je da se izgradi 1.390 megavata za koliku je snagu trenutno izdato dozvola. Pogotovu zato što će samo za 450 megavata ukupno dobiti podsticajne cene, i to oni koji prvi izgrade vetrolelektrane. Ostalima se neće isplatiti da prodaju energiju po nižim cenama", navodi Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.
On dodaje da procedura za dobijanje energetske dozvole nije komplikovana i dobija se za mesec dana, a do sada je izdato devet. Tek nakon toga mora da se dobije lokacijska i građevinska dozvola.
"Nijedna od firmi koje su dobile energetsku nema lokacijsku dozvolu", ističe Stojadinović. Jedan od razloga je, kako kaže, i to što opštine nisu donele prostorne planove.
15. novembar 2010. | 08:10 | Izvor: Politika
Beograd -- Kompanija MK Fintel Vind planira da sledeće godine u Srbiji izgradi prvu malu vetroelektranu La Piccolina, ukupne instalisane snage pet megavata.
Iz kompanije ističu da Srbija ima veliki potencijal za izgradnju vetroelektrana, ali da investitiore koče komplikovane administrativne procedure.
Početak vetroelektrane planiran za juli, a završetak izgradnje vetroelektrane i njenog priključnog voda na distributivni elektroenergetski sistem očekuje se u oktobru 2011, kaže Maja Banjalić menadžer za Srbiju MK Fintel Vind.
"Puštanje u rad ostalih vetroelektrana je planirano za kraj 2012. i početak 2013. godine. MK Fintel Wind trenutno razvija četiri projekta izgradnje vetroelektrana na tri različite lokacije u Srbiji sa procenjenom ukupnom investicijom preko 150 miliona evra ", ističe Banjalić.
Ona navodi da barijere u zakonskoj regulativi koje se odnose na razvoj projekata vetroelektrana u Srbiji, uz nedorečenosti zakona u nekim slučajevima, još uvek postoje.
"MK Fintel Wind je zajedno sa ostalim najvećim investitorima u projekte vetra Continental Wind Partners, Energowindom, Vetroparkom Inđija i Kelagom osnovao Srpsko udruženje investitora u energiju vetra (Serbain Wind Energy Association – SEWEA) sa namerom se identifikuju prepreke koje bi se dalje predstavile nadležnim institucijama radi njihovog lakšeg prevazilaženja – navodi Banjalić.
Energetski potencijal vetra u Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1.300 MW, a najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su planina Midžor, Suva planina, Vršački breg, Stara planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Međutim, i pored ovako brojnih i povoljnih uslova i mesta za izgradnju vetrenjača, kod nas još nije podignut nijedan vetropark.
Izgradnja vetrenjača je veoma skupa s obzirom na to da investicija u jedan megavat košta od 1,7 do dva miliona evra. Još veća prepreka je komplikovana procedura za dobijanje dozvola, a ukupno ih je potrebno 26.
"Nemoguće je da se izgradi 1.390 megavata za koliku je snagu trenutno izdato dozvola. Pogotovu zato što će samo za 450 megavata ukupno dobiti podsticajne cene, i to oni koji prvi izgrade vetrolelektrane. Ostalima se neće isplatiti da prodaju energiju po nižim cenama", navodi Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.
On dodaje da procedura za dobijanje energetske dozvole nije komplikovana i dobija se za mesec dana, a do sada je izdato devet. Tek nakon toga mora da se dobije lokacijska i građevinska dozvola.
"Nijedna od firmi koje su dobile energetsku nema lokacijsku dozvolu", ističe Stojadinović. Jedan od razloga je, kako kaže, i to što opštine nisu donele prostorne planove.