Srbija će imati pšenice i za izvoz

[sendi]

Srbija će imati pšenice i za izvoz


Izvor: Tanjug

Beograd -- U narednoj godini u Srbiji biće dovoljno pšenice za prerađivačke kapacitete, robne rezerve kao i za izvoz, kaže Milan Prostran.

​

​

Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, je naveo da je u 2011. godini u Srbiji zasejano 493.00 hektara površina pod pšenicom, zabeležen je prinos od 4,2 tone po hektaru a ukupna proizvodnja je oko 2,1 miliona tona.

On je ocenio da je prinos pšenice od 4,2 tone po hektaru korektan bilans, ali još uvek nije dostigao prinos iz 1990. godine.

Prostran je podsetio da je 1990. godine u Srbiji bilo zasejano 775.000 hektara površina pod pšenicom, prinos je iznosio 4,5 tona po hektaru a ukupna proizvodnja je bila oko 3,5 miliona tona.

U Evropskoj uniji u prošloj godini evidentirana je proizvodnja pšenice od 136,1 miliona tona, a Srbija u evropskoj proizvodnji pšenice zauzima udeo od 1,5 odsto, naglasio je Prostran.

U svetu je u protekloj godini proizvedeno 647,6 miliona tona pšenice a udeo proizvodnje naše zemlje zauzima 0,32 odsto.

Prema njegovim rečima agroindustrija predstavlja najznačajnijiu privrednu oblast u Srbiji koja u stvaranju BDP-a učestvuje sa oko 18 odsto.


Cena pšenice u septembru iznosila je 17,50 dinara po kilogramu i već izvesno vreme je stabilna, rekao je Prostran navodeći da je u decembru 2010. godine u Mađarskoj cena pšenice iznosila 17,43 dinara po kilogramu, u Francuskoj 19,47 dinara po kolgoramu, SAD 17,71 dinara u Rusiji 15 dinara po kilogramu.

 

[Mr.Worldwide]

Pšenice će biti dovoljno za nas i za izvoz

[h=1]Pšenice će biti dovoljno za nas i za izvoz[/h]
Blic



BEOGRAD - Realno je očekivati da u Srbiji ove godine pšenicom bude zasejano oko 500.000 hektara, što će uz prosečan prinos, biti sasvim dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz, izjavili su danas za Tanjug predstavnici Ministarstva poljoprivrede i trgovine i naučnih institucija.

Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović kazao je da je setva pšenice u Vojvodini završena, i to na oko 260.000 hektara, dok su u centralnoj Srbiji površine pod hlebnim žitom nešto manje, a procenat izvršenja setve trenutno iznosi oko 90 odsto.

On je dodao da "nije nova situacija" da se pšenica, pogotovo u centralnoj Srbiji, seje van agrotehničkog roka, i to naročito u ovoj godini koja je bila veoma teška, pre svega u pogledu vremenskih uslova.

"Veoma nizak nivo padavina otežavao je setvu, a sa druge strane, donekle ometao normalan razvoj semena, odnosno nicanje pšenice", ukazao je Milovanović.
Prema podacima sa kojima Ministarstvo raspolaže, ukupne površine pod pšenicom opet se kreću na nivou višegodišnjeg proseka, što je oko 500.000 hektara na nivou cele teritorije Srbije, naveo je on.

"Ove površine su itekako dovoljne ne samo za ukupne potrebe naše zemlje, koje iznose oko 1,6 miliona tona godišnje, već i za formiranje adekvatnih tržišnih viškova", kazao je Milovanović.

On je naglasio da je "potpuno jasno da će pšenica, na osnovu zasejanih površina, ukoliko se ne dese neke elementarne nepogode u međuvremenu, predstavljati veoma bitan izvozni artikal i u sledećoj godini".

Milovanović je podsetio da ovu godinu karakteriše praktično veća proizvodnja pšenice od inicijalno planirane za 2010. koja je iznosila oko 1,9 miliona tona.

Konačni rezultati žetve pokazali da je ukupna proizvodnja pšenice bila veća od 2,1 milion tona, što znači da će posle zadovoljavanja domaćih potreba, na raspolaganju ostati više od 500.000 tona hlebnog žita za izvoz u zemlje regiona i EU, precizirao je Milovanović.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović rekao je da će, prema podacima kojima taj institut raspolaže, u Srbiji pšenicom biti zasejano između 450.000 i 500.000 hektara.

"U agrotehničkom roku je posejano nešto manje površina u odnosu na raniji period, ali očekujem da se pšenica, kada padne dubok sneg i kiša, ipak 'izvuče' na proleće", dodao je on.
"Istovremeno, očekujemo da će naši instituti ponuditi jare sorte pšenice i da će jedan deo površina biti zasejan i u proleće", rekao je Cvijanović.

On je napomenuo i da je ogroman broj ratara koji se bave ozbiljnom proizvodnjom zbog velike suše utrošio značajna sredstva za oranje, jer su uslovi za pripremu zemljišta za setvu i samu setvu bili dosta teški.

Takođe, ratari su posle okončanja optimalnog agrotehničkog roka morali da seju više semena kako bi se "ispoštovao dobar sklop koji očekujemo u proizvodnji pšenice", dodao je Cvijanović.

On je zaključio da naši proizvođači u svakom slučaju " nikada neće ostaviti nezasejane površine, pogotovo kada su u pitanju osnovne ratarske kulture, poput pšenice i kukuruza".