- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Srbija bi uskoro mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije
Izvor:
Blic.rs
Srbija bi u narednih pola godine do godinu dana mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
On je rekao da veruje da pregovori sa Ukrajinom i SAD ne bi trebalo da budu prepreka za učlanjenje u tu organizaciju.
"Prilikom pristupanja STO Srbija je, kao i sve zemje pre nje, vodila razgovore o pristupanju sa svim članicama jer je potrebno sklopiti bilateralne sporazume sa svima. Taj posao je gotovo završen, a razgovori sa SAD i Ukrajinom se i ne mogu nazvati preprekom. Učlanjenje u STO nikome ne nanosi štetu, a država i njena privreda imaju globalnu zaštitu svojih interesa”, rekao je ministar ekonomije za najnoviji broj “NIN-a”.
Ćirić je podsetio da Ukrajina traži da Srbija odobri ili potpuno ukine carine na neke poljoprivredne proizvode, kao i na čelik i drugu crnu metalurgiju, na šta naša zemlja nije spremna jer mora da štiti interes domaće industrije.
Amerika, pak, traži da se pronađe kompromis kod uvoza genetski modifikovane hrane u Srbiju jer su u našoj zemlji uvoz i uzgajanje takve hrane zabranjeni, a Amerika je veliki izvoznik GMO proizvoda, naglasio je minsitar ekonomije.
Na pitanje kako ulazak u STO utiče na Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Rusijom, a kako na CEFTA sporazum, Ćirić je rekao da ulazak Srbije u STO ne može nikako da našteti i da sporazumi sa Rusijom i CEFTA ostaju na snazi.
“Tek ćemo ulaskom u EU koja je carinska unija morati da poništimo svoj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Naš izvoz u Rusijiu mali ali ćemo ulaskom u EU moći da primenjujemo sporazum koji važi između EU i Rusije”, rekao je Ćirić.
Prema njegovom mišljenju članstvom u STO Srbija samo dobija, ali to ne znači da ćemo datumom ulaska početi bescariski uvoz robe.
I dalje za neke proizvode carine neće postojati, kao što je i sada, a za neke strateške proizvode će se stopa carine postepeno smanjivati, istakao je on.
Početkom ove godine, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, u Ženevi je razgovaro sa generalnim sekretarom STO Paskalom Lamijem, i tom prilikom je ocenjeno da je proces pristupanja Srbije STO ušao je u završnu fazu.
Potpisani su bilateralni sporazumi sa EU i sa još devet zemalja, Japanom, Norveškom, Hondurasom, Korejom, Kanadom, Švajcarskom, Ekvadorom, Kinom i Salvadorom.
Pri kraju su pregovori sa SAD, Panamom, Indijom, Brazilom, Ekvadorom i Tajvanom i Dominikanskom Republikom, dok su pregovori sa Ukrajinom otežani.
Nešto pre toga, u novembru 2011. godine, održan je samit Ukrajina Srbija.
Ukrajina je pre tri godine ušla u STO, a većina drugih zemalja nastalih posle raspada Sovjetskog saveza takođe je u članstvu te organizcije.
Srbija je do sada, prema rečima Bojane Todorović, pomoćnice ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pregovarala sa više zemalja članica STO o ulasku u tu organizaciju.
Činjenica da se bilo koja zemlja može javiti do okončanja ukupnih pregovora onemogućava, ipak, preciznije sagledavanje dužine procesa, i mada postoje “džentlmenska pravila” koja nalažu da se zemlje sa svojim zehtavima jave na početlku procesa, očigledno je da praksa pokazuje nešto drugo, rekla je pomoćnica ministra ekonomije.
Vlada Srbije je, inače, 19. novembra 2004. godine odlučila o podnošenju zahteva za članstvo naše zemlje u STO, na principu dvostrukog koloseka, imajući u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike naše zemlje u tom momentu.
Konačnu odluku o pristupanju, posle pregovora, donosi Ministarska konferencija STO koja odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje dvotrećinskom većinom glasova članica organizacije.
Pregovori o učlanjenju u STO, kako pokazuje dosadašnja praksa, uglavnom dugo traju.
Izvor:
Blic.rs
Srbija bi u narednih pola godine do godinu dana mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
On je rekao da veruje da pregovori sa Ukrajinom i SAD ne bi trebalo da budu prepreka za učlanjenje u tu organizaciju.
"Prilikom pristupanja STO Srbija je, kao i sve zemje pre nje, vodila razgovore o pristupanju sa svim članicama jer je potrebno sklopiti bilateralne sporazume sa svima. Taj posao je gotovo završen, a razgovori sa SAD i Ukrajinom se i ne mogu nazvati preprekom. Učlanjenje u STO nikome ne nanosi štetu, a država i njena privreda imaju globalnu zaštitu svojih interesa”, rekao je ministar ekonomije za najnoviji broj “NIN-a”.
Ćirić je podsetio da Ukrajina traži da Srbija odobri ili potpuno ukine carine na neke poljoprivredne proizvode, kao i na čelik i drugu crnu metalurgiju, na šta naša zemlja nije spremna jer mora da štiti interes domaće industrije.
Amerika, pak, traži da se pronađe kompromis kod uvoza genetski modifikovane hrane u Srbiju jer su u našoj zemlji uvoz i uzgajanje takve hrane zabranjeni, a Amerika je veliki izvoznik GMO proizvoda, naglasio je minsitar ekonomije.
Na pitanje kako ulazak u STO utiče na Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Rusijom, a kako na CEFTA sporazum, Ćirić je rekao da ulazak Srbije u STO ne može nikako da našteti i da sporazumi sa Rusijom i CEFTA ostaju na snazi.
“Tek ćemo ulaskom u EU koja je carinska unija morati da poništimo svoj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Naš izvoz u Rusijiu mali ali ćemo ulaskom u EU moći da primenjujemo sporazum koji važi između EU i Rusije”, rekao je Ćirić.
Prema njegovom mišljenju članstvom u STO Srbija samo dobija, ali to ne znači da ćemo datumom ulaska početi bescariski uvoz robe.
I dalje za neke proizvode carine neće postojati, kao što je i sada, a za neke strateške proizvode će se stopa carine postepeno smanjivati, istakao je on.
Početkom ove godine, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, u Ženevi je razgovaro sa generalnim sekretarom STO Paskalom Lamijem, i tom prilikom je ocenjeno da je proces pristupanja Srbije STO ušao je u završnu fazu.
Potpisani su bilateralni sporazumi sa EU i sa još devet zemalja, Japanom, Norveškom, Hondurasom, Korejom, Kanadom, Švajcarskom, Ekvadorom, Kinom i Salvadorom.
Pri kraju su pregovori sa SAD, Panamom, Indijom, Brazilom, Ekvadorom i Tajvanom i Dominikanskom Republikom, dok su pregovori sa Ukrajinom otežani.
Nešto pre toga, u novembru 2011. godine, održan je samit Ukrajina Srbija.
Ukrajina je pre tri godine ušla u STO, a većina drugih zemalja nastalih posle raspada Sovjetskog saveza takođe je u članstvu te organizcije.
Srbija je do sada, prema rečima Bojane Todorović, pomoćnice ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pregovarala sa više zemalja članica STO o ulasku u tu organizaciju.
Činjenica da se bilo koja zemlja može javiti do okončanja ukupnih pregovora onemogućava, ipak, preciznije sagledavanje dužine procesa, i mada postoje “džentlmenska pravila” koja nalažu da se zemlje sa svojim zehtavima jave na početlku procesa, očigledno je da praksa pokazuje nešto drugo, rekla je pomoćnica ministra ekonomije.
Vlada Srbije je, inače, 19. novembra 2004. godine odlučila o podnošenju zahteva za članstvo naše zemlje u STO, na principu dvostrukog koloseka, imajući u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike naše zemlje u tom momentu.
Konačnu odluku o pristupanju, posle pregovora, donosi Ministarska konferencija STO koja odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje dvotrećinskom većinom glasova članica organizacije.
Pregovori o učlanjenju u STO, kako pokazuje dosadašnja praksa, uglavnom dugo traju.