LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbija 60. po kvalitetu života
Izvor: Novosti
Beograd -- Srbija je, u ”takmičenju” sa 169 zemalja, prošle godine zauzela, reklo bi se, solidno 60. mesto kada je reč o kvalitetu života.
Pet pozicija smo bolji od Rusije, a ”bežimo” i Ukrajini, Turskoj, pa i Kini (čak za 29 mesta). Prva na listi je Norveška, zatim sledi Australija, pa Novi Zeland.
Lista Kancelarije programa za razvoj Ujedinjenih nacija meri ”indeks humanog razvoja” a tajna ovakvog rasporeda jeste u tome što ga ne određuje isključivo ekonomski napredak, već i zdravlje građana i mogućnosti njihovog obrazovanja.
Našu zemlju je, između ostalog, ”pogurala” kategorija ”očekivani životni vek”, jer podaci kojima barataju Ujedinjene nacije pokazuju da je on u Srbiji - 74,4 godine. Mnogi bi rekli da to i nije neka dugovečnost, ali je i te kako zavidna starost, jer u Avganistanu retko kome prognoziraju da će dočekati 45, a u Lesotu 46. rođendan. Norvežani, s druge strane, legitimno računaju da pred sobom imaju 81 godinu, a najduži život, prema statističarima, odlika je građana Japana - 83,2 godine.
"Srbija nije loše rangirana zbog relativno visokih indeksa humanog razvoja, i to obrazovanja i zdravstva", objašnjava ekonomista Dragovan Milićević i dodaje da je to tako zahvaljujući tekovini bivšeg sistema koji se veoma teško reformiše. On kaže da je neophodan veliki politički konsenzus da bi se reformisali zdravstvo i obrazovanje.
"Pitanje je kakav je kvalitet tih usluga, jer je to veoma teško meriti, ali oni posmatraju koji se nivo zdravstvene zaštite pokriva iz budžeta i socijalnog osiguranja. Mi imamo priličan nivo socijalnih prava u odnosu na raspoloživi društveni dohodak", dodaje Milićević i navodi da će "ekonomski momenat redukovati ta prava. Imaćemo ih na papiru, ali kada odemo u bolnicu, reći će nam da kupimo lek".
Kada je o novcu reč, pozicija nam je nezavidna. "Što se tiče nacionalnog dohotka, kod nas je on dosta niži u odnosu na druge zemlje. Da se samo on meri, sa po 10.449 dolara po stanovniku bili bismo na lošijoj poziciji", kaže Milićević.
Čisto da razjasnimo o kojim iznosima je reč - nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Norveškoj iznosi 58.810 dolara. Najveći je u Kataru - 79.426 dolara. Ali, i pored toga, ova zemlja je na 38. mestu, iako je životni vek procenjen na 76 godina. Prosečno obrazovanje, međutim, traje 7,3 godine, a očekivano - 12,7 godina.
Sila poput Kine u rangiranju nije slavno prošla - smeštena je na 89. mesto. "Kina je na izuzetno niskom mestu, jer je desetinama puta veća od Srbije. Ima ogromne regionalne razlike, jer postoji urbana Kina i Kina na nivou dohotka od 100 do 200 dolara", kaže Milićević.
On dodaje da je "Norveška, zemlja takozvanog skandinavskog socijalizma, prva zahvaljujući bogatstvu zemlje i malom broju stanovnika" i kaže da je najlošije kad imate nizak privredni razvoj a ogroman broj stanovnika.
Ono po čemu ne odudaramo od dobrog dela sveta jesu i godine provedene u obrazovanju. Prosečno školovanje u Srbiji traje devet i po godina, isto koliko i u Britaniji i Maleziji, a svega 0,2 kraće nego u Italiji. Oko tri godine duže školuju se u Norveškoj, na Novom Zelandu i u Americi.
Izvor: Novosti
Beograd -- Srbija je, u ”takmičenju” sa 169 zemalja, prošle godine zauzela, reklo bi se, solidno 60. mesto kada je reč o kvalitetu života.
Lista Kancelarije programa za razvoj Ujedinjenih nacija meri ”indeks humanog razvoja” a tajna ovakvog rasporeda jeste u tome što ga ne određuje isključivo ekonomski napredak, već i zdravlje građana i mogućnosti njihovog obrazovanja.
Našu zemlju je, između ostalog, ”pogurala” kategorija ”očekivani životni vek”, jer podaci kojima barataju Ujedinjene nacije pokazuju da je on u Srbiji - 74,4 godine. Mnogi bi rekli da to i nije neka dugovečnost, ali je i te kako zavidna starost, jer u Avganistanu retko kome prognoziraju da će dočekati 45, a u Lesotu 46. rođendan. Norvežani, s druge strane, legitimno računaju da pred sobom imaju 81 godinu, a najduži život, prema statističarima, odlika je građana Japana - 83,2 godine.
"Srbija nije loše rangirana zbog relativno visokih indeksa humanog razvoja, i to obrazovanja i zdravstva", objašnjava ekonomista Dragovan Milićević i dodaje da je to tako zahvaljujući tekovini bivšeg sistema koji se veoma teško reformiše. On kaže da je neophodan veliki politički konsenzus da bi se reformisali zdravstvo i obrazovanje.
"Pitanje je kakav je kvalitet tih usluga, jer je to veoma teško meriti, ali oni posmatraju koji se nivo zdravstvene zaštite pokriva iz budžeta i socijalnog osiguranja. Mi imamo priličan nivo socijalnih prava u odnosu na raspoloživi društveni dohodak", dodaje Milićević i navodi da će "ekonomski momenat redukovati ta prava. Imaćemo ih na papiru, ali kada odemo u bolnicu, reći će nam da kupimo lek".
Kada je o novcu reč, pozicija nam je nezavidna. "Što se tiče nacionalnog dohotka, kod nas je on dosta niži u odnosu na druge zemlje. Da se samo on meri, sa po 10.449 dolara po stanovniku bili bismo na lošijoj poziciji", kaže Milićević.
Čisto da razjasnimo o kojim iznosima je reč - nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Norveškoj iznosi 58.810 dolara. Najveći je u Kataru - 79.426 dolara. Ali, i pored toga, ova zemlja je na 38. mestu, iako je životni vek procenjen na 76 godina. Prosečno obrazovanje, međutim, traje 7,3 godine, a očekivano - 12,7 godina.
Sila poput Kine u rangiranju nije slavno prošla - smeštena je na 89. mesto. "Kina je na izuzetno niskom mestu, jer je desetinama puta veća od Srbije. Ima ogromne regionalne razlike, jer postoji urbana Kina i Kina na nivou dohotka od 100 do 200 dolara", kaže Milićević.
On dodaje da je "Norveška, zemlja takozvanog skandinavskog socijalizma, prva zahvaljujući bogatstvu zemlje i malom broju stanovnika" i kaže da je najlošije kad imate nizak privredni razvoj a ogroman broj stanovnika.
Ono po čemu ne odudaramo od dobrog dela sveta jesu i godine provedene u obrazovanju. Prosečno školovanje u Srbiji traje devet i po godina, isto koliko i u Britaniji i Maleziji, a svega 0,2 kraće nego u Italiji. Oko tri godine duže školuju se u Norveškoj, na Novom Zelandu i u Americi.