Srbi su treći u svetu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti - od svih smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovanih bolestima, svaki drugi je u vezi sa bolestima srca i krvnih sudova, dok je svaki peti u vezi sa rakom.
Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje "Batut".
"Bolesti srca i krvnih sudova su svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost, ima čak 15 miliona ljudi u Evropi", kaže kardiolog Kliničkog centra Srbije prof. dr Petar Seferović.
Prema njegovim rečima, kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrtnosti svuda u svetu, iako se ranije najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, sida i malarija.
U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju da će on potrajati bar do 2030. godine, kada će rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno ubijati trećinu ukupne svetske populacije, naročito u zemljama sa srednjim ili niskim standardom.
Zbog toga je Srbija, u saradnji sa domaćim stručnjacima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu hipertenzije, šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti, čije je lečenje dugotrajno i skupo.
U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića, za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.
U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000, tako da su maligna oboljenja ubica broj dva u Srbiji. Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od raka dojke, pluća i debelog creva, dok muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva.
Autor: Tanjug
