Srbi primali smrtonosnu vakcinu?

Član
Učlanjen(a)
08.09.2010
Poruka
242
Srbi primali smrtonosnu vakcinu?

Izvor: Alo! 08. 08. 2012 15:57 | Ružica Kantar



vakcina-v.jpg

Slučaj hrvatske državljanke koja je vakcinu primila u Beogradu je na ispitivanju (Foto: Alo!)

Beograd – Među šest Hrvata za koje se sumnja da su nakon primanja vakcine protiv svinjskog gripa oboleli od ekstremnog oblika Žilijan-Bareovog sindroma, jako opasne bolesti koja rezultira gubitkom svakog refleksa i paralizom celog tela, nalazi se i pacijentkinja koja je vakcinu primila u Srbiji, a koja je u međuvremenu preminula.

Dok je Hrvatska agencija za lekove i medicinske proizvode (HALMED) osnovala stručni tim koji bi trebalo da utvrdi postoji li povezanost vakcine i Žilijan-Bareovog sindroma, odgovorni u Srbiji ćute!

Prema pisanju hrvatskih medija, jedna pacijentkinja u Hrvatskoj je nedeljama bila u komi, dva pacijenta su ostali invalidi, dva slučaja se proveravaju, dok je, kako je iz HALMED-a potvrđeno, slučaj pacijentkinje koja je vakcinu primila u Srbiji, a u međuvremenu preminula, prosleđen srpskoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

„Jedna od osoba obolelih od Žilijan-Bareovog sindroma je hrvatska državljanka koja je u Beogradu cepljena cepivom protiv pandemijskog gripa te je, nažalost, preminula“, rekli su u HALMED-u, poručivši da su o obolelima obavestili i Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Podsetimo, spornu vakcinu država Srbija je 2009. godine kupila upravo od Hrvatskog zavoda za javno zdravlje, umesto direktno od proizvođača “Novartisa“. Platili smo je i dva evra skuplje, jer smo umesto direktnog pregovaranja imali tri posrednika u kupovini – Hrvate, „Jugohemiju“ i „Detap“.

Sama vakcina izazvala je brojne kontroverze, kako zbog načina nabavke, tako i zbog sastava. Naime, prvi put je u Srbiji masovno primenjena vakcina koja je sadržala skvalen, pojačivač dejstva antigena, koji farmaceutskim kompanijama omogućava proizvodnju više vakcina sa manjom količinom antigena, a većom zaradom. Inače, u svetu se skvalen smatra i odgovornim za izazivanje ozbiljnih zdravstvenih oštećenja.
Dr Dragana Jovanović rekla je da je bilo poznato da može postojati veza u razvijanju te bolesti i vakcina protiv svinjskog gripa, na šta je ona i ranije upozoravala.

„Jedino su naš ministar (Tomica Milosavljević) i epidemiolozi podizali tenziju da treba hitno vakcinisati malu decu od šest meseci do tri godine, iako smo ukazivali da ‘Novartis’ na svom zvaničnom sajtu u odeljku „doziranje i administracija“ piše da vakcinu treba da prime deca od četiri godine pa nadalje“, kaže za Jovanovićeva.

ALIMS: Slučaj se ispituje!

U Agenciji za lekove (ALIMS) potvrdili su da su od HALMED-a dobili informacije o preminuloj pacijentkinji koja je lečena na VMA još 2010.

„Odmah smo stupili u kontakt sa kolegama sa VMA kako bi oni dalje istražili ovaj slučaj i proverili relevantnost informacija“, kažu u Agenciji, napomenuvši da nisu imali takve slučajeve i da su do sada prijavljena 84 slučaja u kojima se ispoljilo ukupno 314 neželjenih reakcija.

Kon: Provera vakcine nije moj posao

Domaći epidemiolozi i članovi radne grupe za pandemiju juče nisu bili raspoloženi da pričaju o vezi GB sindroma sa vakcinama. Branislav Todorović je, čuvši pitanje, prozborio da je u romingu, na odmoru, i spustio slušalicu, dok je predsednik radne grupe Predrag Kon, vidno iznerviran, prvo rekao da nema šta da kaže i da će izjave davati na sudu, a potom da je vakcina bezbedna.

„Vakcina je imala sve potrebne sertifikate i tvrdim da je bezbedna“, rekao je Kon, dodavši da je radna grupa samo imala uvid u papire koje je izdao ALIMS, a ne i na osnovu čega je vakcina odobrena u Srbiji.
„To nije bio moj deo posla“, izjavio je on.

Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja, koji je imao komandnu odgovornost u celom procesu, nije se javljao na telefon na poziv novinara.
 
Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Panika zbog vakcina protiv H1N1









Izvor:
B92.net






Građani koji su vakcinisani protiv H1N1 uplašeni su vešću da ovo cepivo možda izaziva teška oboljenja, među kojima i Žilijan-Bareov sindrom.Od Žilijan-Bareovog sindroma koji dovodi do paralize strahuje 149.938 vakcinisanih u Srbiji, navodi ovaj list.


1729241444502319fd8749c787917982_orig.jpg



Vest da se u Hrvatskoj kod šestoro vakcinisanih protiv svinjskog gripa ispituje sumnja na teško neuromuskularno oboljenje poznato kao Žilijan-Bareov sindrom, prestravila je sve u Srbiji koji su tokom pandemije virusa H1N1 "zavrnuli rukav".
Stručnjaci pokušavaju da smire situaciju tvrdeći da nijedan od slučajeva o kojima izveštavaju hrvatski mediji nije medicinski potvrđen. Ali, to mnogima, izgleda, nije za utehu, utoliko pre što su i tamo i ovde ljudi vakcinisani istom "Novartisovom" vakcinom "fosetrija", samo iz različitih serija.

Ta vakcina je od samog pojavljivanja kritikovana kao "nedovoljno ispitana", ali i zbog toga što sadrži pojačivač skvalen, koji prema tvrdnjama nekih stručnjaka može da izazove različita, pre svega autoimuna oboljenja.

"Apsolutno nema razloga za paniku. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, ne postoji nijedan zvanično potvrđen slučaj Žilijan-Bareovog sindroma koji se dovodi u vezu sa vakcinom protiv gripa izazvanog virusom H1N1", kaže za "Novosti" magistar Marko Erić, rukovodilac Nacionalnog centra za farmakovigilancu.

Ovaj sindrom koji dovodi do paralize, inače, može da se javi kod jednog od milion-dva vakcinisanih. A, u Srbiji je, prema evidenciji Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" vakcinu "fosetrija" od 17. decembra 2009. godine, kada je počela i ubrzo potpuno zamrla imunizacija, primilo ukupno 149.938 ljudi.

"Na tako malom broju vakcinisanih, i s obzirom na vreme koje je proteklo od vakcinacije gotovo da nema šanse da se u Srbiji pojavi Žilijan-Bareov sindrom kao neželjena posledica vakcine", kaže za "Novosti" epidemiolog dr Radmilo Petrović.

"Ovaj sindrom, koji lako može da se pomeša sa dečjom paralizom, najčešće se javlja unutar mesec dana od vakcinacije. To je ujedno i rok u kojem se, prema SZO, neželjene reakcije mogu povezati sa vakcinacijom. Sve što se ispolji kasnije ne može se računati kao posledica vakcine. Utoliko je nejasnije kako su se sad tri godine od vakcinacije u Hrvatskoj pojavili slučajevi sumnje na Žilijan-Bareov sindrom, ali ih, ipak, treba ispitati", smatra on.

Jedan od sumnjivih slučajeva u Hrvatskoj je i preminula žena koja je svojevremeno vakcinisana u Srbiji i lečena na Vojnomedicinskoj akademiji.

"Male su šanse da se Žilijan-Bareov sindrom, ispolji ovako kasno, jer što više vremena od vakcinacije protiče, smanjuje se i moguća veza oboljenja sa vakcinom", kaže mr Erić.

 
Natrag
Top