LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbi pesimisti ili samo realisti?
9. januar 2011. | 00:09 | Izvor: Politika
Beograd -- Iako rezultati anketa pokazuju da Srbi ne veruju u „svetlu budućnost”, stručnjaci smatraju da su ljudi u stvari samo realni i prihvataju negativnu situaciju.
Srbi očekuju da im ove godine standard pada kao na poledici a otkazi pljušte na sve strane, pa nije ni čudo što su anketarima Galupa kazali da im je raspoloženje turobno čim pomisle na ekonomske prilike u narednih 12 meseci.
Prema nedavnom istraživanju BVA i Galupa, građani Srbije imaju manje vere u bolji život nego ljudi u Avganistanu i Nigeriji, što je, prema objašnjenjima ekonomista, još jedan problem za privredu, ali je, kako dodaju psiholozi, za pojedinca mnogo bolje od ničim opravdanog optimizma.
„Šampioni pesimizma” nisu Srbi, već Francuzi, pri čemu šest od deset građana Francuske tvrdi da će im 2011. doneti finansijske poteškoće. Iza njih su Island i Rumunija, odmah slede Velika Britanija i Srbija.
Na vrhu liste najvećih pesimista našle su se zemlje Zapadne Evrope – Srbija je u društvu i sa Španijom i Italijom – i generalno najbogatije države sveta. S druge strane, čak 80 odsto Nigerijaca i 70 odsto Vijetnamaca je kazalo da će nova godina biti uspešnija. Kako je moguće da za budućnost najviše brinu oni koji najviše imaju?
Ekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da zapadni svet nije u situaciji da očekuje bilo šta spektakularno – postigli su izvestan rast koji više neće rasti bogzna koliko.
Za razliku od njih, Kinezi tek očekuju da postanu najjača ekonomska sila. Polovina Kineza, Brazilaca i Indijaca stvarno i jeste kazala da će ova godina biti prosperitetna. Od pravila da najuspešniji više ne pokazuju veliki entuzijazam, odstupa samo Nemačka gde 22 odsto stanovnika ne veruje u bolje sutra.
"To je rezultat merkelovskog širenja optimizma i podsticanja nacionalnog ponosa. Sa tim kreću i naši političari", objašnjava on.
Međutim, šta pesimizam stanovnika Srbije može da znači za domaću ekonomiju? Da li privrednike treba da je briga kako su raspoloženi građani?
Ako ljudi kažu da očekuju lošu situaciju, neće trošiti. Ako ne verujemo da će nam biti bolje, nećemo ni kupovati, neće biti proizvodnje ni potrošnje.
Ipak, Zdravković objašnjava da razlog ovakvih rezultata pre svega treba tražiti u demografiji. "Stare nacije, kao što je Srbija, po pravilu pokazuju pesimizam. Ma koliko zemlja bila siromašna, ako u njoj preovladava mlado stanovništvo, u njoj će vladati optimizam", kaže on.
Zato je, kako dodaje Zdravković, optimizam u Albaniji i na Kosovu, gde prilike nisu bolje nego u Srbiji, znatno veći. S druge strane, i bogata društva sa vremešnim građanima ne pokazuju veru u budućnost.
Profesor sociologije Rut Venhoven, koji rukovodi Svetskom datotekom sreće na roterdamskom univerzitetu Erazmus, kaže da ovo istraživanje nije pokazalo koliko su ljudi srećni, jer optimizam nije isto što i sreća, shvaćena kao zadovoljstvo životom. Srećan čovek može biti pesimista kada ne veruje da će mu život i ubuduće biti lep, a nesrećan čovek može biti optimista i može se nadati radosnijim danima.
"Šanse za boljitak postaju sve manje što je neko srećniji, dok su izgledi za poboljšanje sve izvesnije kod nekog ko je nesrećan", objašnjava Venhoven.
Time se može objasniti zašto su imućni zapadnjaci skeptični kada je reč o fenomenalnoj sutrašnjici, dodaje Venhoven. On, ipak, veruje da je istraživanje pokazalo šta zapadnjaci misle o izgledima društva, a ne o njihovom ličnom životu.
Često se dešava da su ljudi zadovoljni svojom situacijom, ali da su jako zabrinuti za društvo jer veruju da se država ne kreće u pravom smeru. Takav utisak stiču zbog medija koji izveštavaju samo o negativnim stvarima kao i zbog pritiska interesnih grupa koje forsiraju pojedine probleme, na primer zaštitu životinja.
"Ovo konstantno rešavanje socijalnih problema je jedan od razloga za sreću u modernim društvima, ali u isto vreme stvara utisak da je mnogo toga pogrešno. Moj kolega Viljem Šinkel to naziva socijalnom hipohondrijom", kaže on.
Psiholog Zoran Milivojević smatra da pesimizam ipak nije tako loš za pojedinca. Srbi su, kaže Milivojević, zabrinuti zato što su u prošlosti već naučili šta znače lažna obećanja i koliko se čovek razočara posle neispunjenih iščekivanja.
"Briga, u stvari, ima ulogu da nas zaštiti da se ponovo ne razočaramo, da nas pripremi na loše situacije. Raspoloženje koje smo pokazali više je realizam nego pesimizam", dodaje Milivojević.
"Dobro je kada je čovek realista. To znači da negativnu situaciju vidi kao negativnu što ga priprema da nešto preduzme, da se zapita šta će i kako će, i da predupredi nemile događaje", kaže on. Optimizam u ovom slučaju nije najbolji saveznik jer onaj ko se nada najboljem, u lošoj situaciji ima sve šanse da se razočara.
B92
9. januar 2011. | 00:09 | Izvor: Politika
Beograd -- Iako rezultati anketa pokazuju da Srbi ne veruju u „svetlu budućnost”, stručnjaci smatraju da su ljudi u stvari samo realni i prihvataju negativnu situaciju.
Srbi očekuju da im ove godine standard pada kao na poledici a otkazi pljušte na sve strane, pa nije ni čudo što su anketarima Galupa kazali da im je raspoloženje turobno čim pomisle na ekonomske prilike u narednih 12 meseci.
Prema nedavnom istraživanju BVA i Galupa, građani Srbije imaju manje vere u bolji život nego ljudi u Avganistanu i Nigeriji, što je, prema objašnjenjima ekonomista, još jedan problem za privredu, ali je, kako dodaju psiholozi, za pojedinca mnogo bolje od ničim opravdanog optimizma.
„Šampioni pesimizma” nisu Srbi, već Francuzi, pri čemu šest od deset građana Francuske tvrdi da će im 2011. doneti finansijske poteškoće. Iza njih su Island i Rumunija, odmah slede Velika Britanija i Srbija.
Na vrhu liste najvećih pesimista našle su se zemlje Zapadne Evrope – Srbija je u društvu i sa Španijom i Italijom – i generalno najbogatije države sveta. S druge strane, čak 80 odsto Nigerijaca i 70 odsto Vijetnamaca je kazalo da će nova godina biti uspešnija. Kako je moguće da za budućnost najviše brinu oni koji najviše imaju?
Ekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da zapadni svet nije u situaciji da očekuje bilo šta spektakularno – postigli su izvestan rast koji više neće rasti bogzna koliko.
Za razliku od njih, Kinezi tek očekuju da postanu najjača ekonomska sila. Polovina Kineza, Brazilaca i Indijaca stvarno i jeste kazala da će ova godina biti prosperitetna. Od pravila da najuspešniji više ne pokazuju veliki entuzijazam, odstupa samo Nemačka gde 22 odsto stanovnika ne veruje u bolje sutra.
"To je rezultat merkelovskog širenja optimizma i podsticanja nacionalnog ponosa. Sa tim kreću i naši političari", objašnjava on.
Međutim, šta pesimizam stanovnika Srbije može da znači za domaću ekonomiju? Da li privrednike treba da je briga kako su raspoloženi građani?
Ako ljudi kažu da očekuju lošu situaciju, neće trošiti. Ako ne verujemo da će nam biti bolje, nećemo ni kupovati, neće biti proizvodnje ni potrošnje.
Ipak, Zdravković objašnjava da razlog ovakvih rezultata pre svega treba tražiti u demografiji. "Stare nacije, kao što je Srbija, po pravilu pokazuju pesimizam. Ma koliko zemlja bila siromašna, ako u njoj preovladava mlado stanovništvo, u njoj će vladati optimizam", kaže on.
Zato je, kako dodaje Zdravković, optimizam u Albaniji i na Kosovu, gde prilike nisu bolje nego u Srbiji, znatno veći. S druge strane, i bogata društva sa vremešnim građanima ne pokazuju veru u budućnost.
Profesor sociologije Rut Venhoven, koji rukovodi Svetskom datotekom sreće na roterdamskom univerzitetu Erazmus, kaže da ovo istraživanje nije pokazalo koliko su ljudi srećni, jer optimizam nije isto što i sreća, shvaćena kao zadovoljstvo životom. Srećan čovek može biti pesimista kada ne veruje da će mu život i ubuduće biti lep, a nesrećan čovek može biti optimista i može se nadati radosnijim danima.
"Šanse za boljitak postaju sve manje što je neko srećniji, dok su izgledi za poboljšanje sve izvesnije kod nekog ko je nesrećan", objašnjava Venhoven.
Time se može objasniti zašto su imućni zapadnjaci skeptični kada je reč o fenomenalnoj sutrašnjici, dodaje Venhoven. On, ipak, veruje da je istraživanje pokazalo šta zapadnjaci misle o izgledima društva, a ne o njihovom ličnom životu.
Često se dešava da su ljudi zadovoljni svojom situacijom, ali da su jako zabrinuti za društvo jer veruju da se država ne kreće u pravom smeru. Takav utisak stiču zbog medija koji izveštavaju samo o negativnim stvarima kao i zbog pritiska interesnih grupa koje forsiraju pojedine probleme, na primer zaštitu životinja.
"Ovo konstantno rešavanje socijalnih problema je jedan od razloga za sreću u modernim društvima, ali u isto vreme stvara utisak da je mnogo toga pogrešno. Moj kolega Viljem Šinkel to naziva socijalnom hipohondrijom", kaže on.
Psiholog Zoran Milivojević smatra da pesimizam ipak nije tako loš za pojedinca. Srbi su, kaže Milivojević, zabrinuti zato što su u prošlosti već naučili šta znače lažna obećanja i koliko se čovek razočara posle neispunjenih iščekivanja.
"Briga, u stvari, ima ulogu da nas zaštiti da se ponovo ne razočaramo, da nas pripremi na loše situacije. Raspoloženje koje smo pokazali više je realizam nego pesimizam", dodaje Milivojević.
"Dobro je kada je čovek realista. To znači da negativnu situaciju vidi kao negativnu što ga priprema da nešto preduzme, da se zapita šta će i kako će, i da predupredi nemile događaje", kaže on. Optimizam u ovom slučaju nije najbolji saveznik jer onaj ko se nada najboljem, u lošoj situaciji ima sve šanse da se razočara.
B92
